Tema "Dnevnika": Osmorica osuđenika za godinu pokušala bekstvo

On se otrgao komandirima posle kontrolnog pregleda u KBC-u Niš. Inače, na kontrolni pregled je vođen više od 20 puta dosad, a u pritvoru je od marta 2018. godine. Pritvoreniku su ruke bile vezane lisicama, a čuvala su ga dvojica komandira. Time je ispoštovana bezbednosna procedura.

Komandiri su držali M. P. podruku i u trenutku kad je jedan otvorio vrata marice da uvede M. P., on se otrgao drugom komandiru i počeo da trči preko bulevara u pravcu stambenog naselja. Komandiri su odmah krenuli u potragu, a ubrzo su im se pridružili i pripadnici Policijske uprave Niš. Vikali su prolaznicima da ga zaustave, ali niko nije shvatao o čemu je reč. S lisicama na rukama on je pretrčao od Kliničkog centra do Bulevara Zorana Đinđića, a potom se izgubio među stambenim zgradama u tom delu grada.

Inače, M. P. je  višestruki prestupnik, koji je po dozvoli suda mogao da telefonira iz pritvora, pa postoji pretpostavka da je on dogovorio bekstvo i da ga je neko čekao i da ga je tu preuzeo jer je u pritvoru telefoniranje zabranjeno, osim uz dozvolu suda.

Za njim je izdata poternica.

Po nezvaničnim podacima, prošle godine iz srpskih zatvora bekstvo su pokušala osmorica osuđenika.

Slučaj M. P. nije usamljen, niti je novina. Iz srpskih zatvora bežalo se sečenjem zatvorskih rešetaka i spuštanjem kroz prozor niz uže od čaršava, preskakanjem zatvorskog zida, skakanjem s krova na krov. Među više od 10.000 zatvorenika, koliko ih je trenutno u Srbiji, bilo je i onih koji su se odvažili na spektakularnije pokušaje. U Nišu su, svojevremeno, zatvorenici prokopali tunel dugačak 26 metara, ali su otkriveni pre nego što su stigli do površine. Pamti se i filmski beg helikopterom sa zatvorske ekonomije, a prepričava se i slučaj kada su zatvorenici iskakali iz zatvorskog vozila. Zabeležena je i jedna spektakularna otmica iz marice, a u najmanje dva slučaja zatvorenici su bukvalno išetali iz zatvorskog kruga.

Kriminolog Zlatko Nikolić podvlači koja je razlika između lica koji su u pritvoru zbog krivičnog postupka koji je pokrenut protiv njih, i osuđenika  koji izdržavaju zatvorske kazne, nakon što je sve pravosnažno presuđeno.

Pritvor se i drugačije izdržava i teže podnosi, sve je neizvesno i osećaj tog socijalnog poniženja u vreme pritvora je najveći i obično tu ima najviše pokušaja samoubistva, a i pokušaja bekstva, ako može, navodi Nikolić.

Uslovi u zatvoru, dodaje on, ma koliko da je dobro uređen, ne znače osuđeniku mnogo u pogledu težine izdržavanja kazne. Možete nekoga zatvoriti i u uslovima kakvi su u luksuznom hotelu ili u kućni zatvor, ali kod njega nepobitno preteže činjenica osujećenosti, da ne može da bude tamo gde želi, s kim hoće i koliko hoće, da ima to što hoće. Uređenost i uslovi utiču donekle na stanje socijalne sigurnosti u zatvorima, ali najviše na to utiče odnos službenih lica prema zatvorenicima, odnosno kontrola nad njima, kaže Nikolić.

Bekstvo iz zatvora, po našim zakonskim propisima, nije krivično delo. Zakon, naime, propisuje da zatvorenik krši zakon samo ako nekoga povredi ili ubije pokušavajući da se domogne slobode, i da će zbog toga biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ukoliko niko ne bude povređen, begunac iz zatvora rizikuje samo disciplinsku kaznu i da bude vraćen iza rešetaka.

Za vreme bekstva osuđenom ne teče zatvorska kazna.

On ukazuje na to da je najgora situacija kada u zatvoru službeni, formalni sistem, od upravnika do poslednjeg stražara, nema kontrolu nad zatvorenicima, ako tu kontrolu sprovode zatvorenici i prepuštena je njima.

Među osuđenicima postoji izreka koja glasi: „Nije teška robija, nego su teški robijaši”. Uslovi u zatvorima se popravljaju, iz godine u godinu standard se menja nabolje, saglasno našim shvatanjima da ne možete nekoga prevaspitavati u uslovima koji su neljudski. Činjenica je da rekonstrukcija i modernizacija objekata, investicije u unapređenje sistema, mnogo koštaju, ali ne toliko mnogo koliko može naneti štetu ako se ništa ne radi,  predočava Nikolić.

M. Bozokin

D. Nikolić