TEMA „DNEVNIKA” Od početka godine srpski carinici SPREČILI malverzacije sa VIŠE OD 30.000 LITARA NAFTE

Prema rečima stručnjaka, rat u Ukrajini i epidemija korona virusa znatno je doprineli da se povećaju zloupotrebe i krijumčarenje naftnih derivata na rekama o čemu govore fantastični rezultati u sprečavanju malverzacija sa crnim zlatom.

- Da bi došli do profita od razlike u ceni koja nastaje kada se na crnom tržištu proda nafta koja je prethodno nabavljena po beneficiranim uslovima propisanim za pogonsko gorivo, posade ponekad rizikuju tako što kupe više goriva sa namerom da ga kasnije preprodaju – navode u Upravi carina.

Ipak, iskusni carinici staju na put takvim zloupotrebama upoređivanjem podataka iz brodske dokumentacije i merenjem stvarne količine goriva zatečenog u tankovima.

Tako su carinici 27. jula, u saradnji sa policijom, tokom kontrole jednog stranog broda na Dunavu u Novom Sadu, u tankovima za pogonsko gorivo otkrili gotovo 8.000 litara nafte koja nije bila evidentirana u dokumentaciji.

Naime, utvrđeno je da se u tankovima pomenutog broda nalazi osam tona goriva koje ne postoji ni u jednoj evidenciji.

Epilog koji je navedeni slučaj dobio na sudu je trajno oduzimanje neprijavljene nafte, uz naplatu novčane kazne u iznosu od 600.000 dinara od odgovornog lica, odnosno kapetana broda.

Nekoliko meseci ranije, odnosno 25. marta, carinici su na graničnom prelazu Veliko Gradište sprečili pokušaj krijumčarenja 12.650 litara nafte skrivene u tankovima u kojima je trebalo da bude voda.

Prekršaj je otkriven prilikom ulazne kontrole broda koji je plovio pod austrijskom zastavom sa sedmočlanom ukrajinskom posadom. Pregledom brodske dokumentacije i merenjem količine pogonskog goriva utvrđena su neslaganja, zbog kojih je usledila detaljna kontrola kojom je otkriveno da su takozvani balastni tankovi ispunjeni sa preko 12 tona nafte, iako je u njima trebalo da bude voda koja služi za održavanje ravnoteže i stabilnosti plovila.

Po otkrivanju ove zloupotrebe fabričkih šupljina broda, nadležni sud je u hitnom postupku doneo rešenje da prekršioci na ime protvvrednosti krijumčarenog goriva i kazni u buyet Republike Srbije uplate preko tri miliona dinara.

Inače, zbog šverca goriva na Dunavu buyet Srbije godišnje gubi više od 100 miliona evra, iako se zapleni više hiljada litara goriva. Na rekama se godinama najčešće švercuje upravo brodsko pogonsko dizel-gorivo, koje krijumčari kupuju direktno s brodova u tranzitu koji su su veoma zahvalni za krijumčarenje jer postoje veliki prostori – bunkeri, koji nisu dostupni u redovnoj kontroli bez izvlačenja plovila na suvo. Osim toga, neretko je brodska  posada na vezi s krijumčarimakoji su izuzetno organizovani i imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju s brodova na obalu.

Odsek za carinsku kontrolu vodnih puteva

Uprava carina je 2004. godine formirala odsek za kontrolu vodnih puteva u okviru odeljenja za suzbijanje krijumčarenja sa ciljem da vrši kontrolu brodova na našim rekama i da vrši suzbijanje krijumčarenja svih vrsta roba, posebno akciznih proizvoda. Na ovom polju od posebne važnosti je saradnja carine i policije koja daje izuzetne rezultate.

Dobro je pozanto da šverceri pod okriljem noći počinju pretakanje goriva u čamce s duplim dnom, kanistere i metalne buriće, a potom ga distribuira preko razvijene saradničke mreže duž same obale.

Detaljna kontrola brodova, osim uvida u dokumentaciju, podrazumeva i otvaranje poklopaca na brodskim tankovima. To je jedini način da se utvrdi prava količina goriva jer se dešava da se posade na razne načine dovijaju da bi prikrile deo goriva namenjen daljoj prodaji na crno.

Inače, zbog brojnih slučajeva šverca, plovnim putevima Carina raspolaže rečnim informacionim sistemom (RIS) kojim se prati kretanje brodova na plovnom putu Dunav - Sava - Tisa. Na osnovu prikupljenih podataka formira se baza koja daje mogućnost da se predvidi rizično plovilo ili rejon krijumčarenja.

Osim carinika, na rečnim prelazima prisutna je i Granična policija, kao i lučke vlasti kojima je dobro poznato da sezona krijumčarenja traje 24 sata tokom cele godine. Oni zajedno detaljno pregledaju plovila, a osim velikih brodova, kontrolišu i privatne čamce na rekama.

         D. Nikolić