Tema „-Dnevnika“: Obračuni mladih sve suroviji

Stranice crne hronike, nekoliko dana unazad, ispisuju vesti u kojima su glavni akteri, upravo, maloletnici.

Poslednji slučaj dogodio se u Kovinu, kada je policija prekinula tuču dve grupe mladih ljudi u jednom ugostiteljskom objektu. U tuči, koja se dogodila u utorak oko podneva, učestvovalo je šest mladića starosti od 15 do 22 godine, a jedan maloletnik je zadobio lakše telesne povrede.

Česti napadi, tuče i razbojništva u kojima učestvuju maloletna lica, u poslednjih nekoliko meseci, doveli su do uznemirenja javnosti. Činjenica je da su maloletnici daleko suroviji nego ranije. Imaju potrebu da se svete i u tome pokazuju upornost. Povode traže u beznačajnim rečenicama, krivo protumačenim pogledima, a u velikom broju slučajeva sukobi se dešavaju pod uticajem droge i alkohola.

Stručnjaci kažu da su uzroci nasilja kod maloletnika različiti: nizak stepen samokontrole, bes, pripadnost različitim navijačkim i vršnjačkim grupama, osećaj poniženosti, uvređenosti, kao i želja za osvetom.

- Svedoci smo da su povodi za svađe i tuče, od kojih neke završe tragično, u najvećem broju slučajeva trivijalni i leže u dubljim faktorima ličnosti, psihološkoj i psihosociološkoj strukturi – smatraju stručnjaci i dodaju da bi trebalo u prvi plan staviti ocenu ličnosti maloletnika.

Kako kažu, među maloletnim nasilnicima ima dece iz dobrih porodica, koja nikada nisu bila u sukobu sa zakonom, ali se, u određenom trenutku, nisu snašla, pala su u afekat, doživela veliki stepen straha, a u trenutku izvršenja dela bila su u stanju smanjene uračunljivosti.

Međutim, ima i dece iz porodica u kojima je izraženo nasilničko ponašanje, a jedan od roditelja već je na robiji. Oni na ulici nalaze potvrdu svoje ličnosti i ona je ta koja ih vaspitava. Radi se o porodici u kojoj vladaju poremećeni odnosi, gde postoje teški oblici vaspitne zapuštenosti maloletnika. Takva deca su na niskom stepenu intelektualnog razvoja, a sve se to dešava u adolescenciji, dok nije oformljen sistem vrednosti.

- Deca koja su emocionalno zanemarena, rastu uz svađu roditelja ili u porodicama gde je prisutno nasilje ili alkoholizam, sklona su krivičnim delima - tvrde stručnjaci. Prema mišljenju pedagoga i psihologa, na žalost, brutalnost i bezosećajnost maloletnika koji čine krivična dela biće sve izraženija.

Osmorica okrivljenih za tuču u Novom Sadu iza rešetaka 30 dana

U novosadskom Višem javnom tužilaštvu saslušana su osmorica mladića osumnjičena za tuču ispred jednog ugostiteljskog objekta, u Ulici Laze Telečkog, u centru Novog Sada, u kojoj su D. M. iz Vajske i N. Š. iz Čuruga zadobili teške povrede, a M. P. lakše. Kako „Dnevik“ saznaje, sudija za prethodni postupak je, svoj osmorici, odredio pritvor do 30 dana.

Trojici osumnjičenih za pokušaj teškog ubistva L. M. V. S. i M. B., pritvor je određen da boravkom na slobodi ne bi mogli da utiču na svedoke, zbog uznemirenja javnosti i bojazni da bi mogli da ponove krivično delo.

Preostala petorica S. V., M. M., N. D. M. M. i M. B. sumnjiče da su u grupi počinili krivično delo nasilničko ponašanje, a njima je pritvor određen da ne bi mogli da utiču na svedoke i zbog opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Struka je saglasna da uzrok za maloletničku delinkvenciju, osim u porodici, treba potražiti i u društvu, odnosno spoljašnjem okruženju.

- Veliki uticaj imaju prijatelji, roditelji, igrice, filmovi... Sve što okružuje jednu mladu ličnost može da utiče na njegovu svest, koja je u tim godinama vrlo podložna uticajima – kažu stručnjaci i naglašavaju da roditelji treba da obrate pažnju na ponašanje svoje dece. - Znak za roditelje da je njihovo dete sklono delinkvenciji je hiperaktivnost, nedostatak istrajnosti u radu, impulsivnost, smanjena samokontrola u postupcima, agresivnost, emocionalna nestabilnost, loše navike...

Prema maloletnicima koji počine krivično delo primenjuje se poseban zakon. Odmah po učinjenom delu, policija obaveštava tužioca za maloletnike, koji odlučuje da li će saslušati maloletnika u svojstvu osumnjičenog ili će saslušanje poveriti policiji, kome može prisustvovati.

Kada tužilac prepusti saslušanje osumnjičenog maloletnika policiji, ono se sprovodi u prisustvu roditelja, usvojitelja ili staratelja, a osumnjičenog za prestup saslušava policajac za maloletnike, koji ima sertifikat kojim se garantuje da je stekao

posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva maloletnika. Takođe, saslušanju mora prisustvovati i branilac po ličnom izboru maloletnika i njegovih roditelja, odnosno staratelja. Nakon saslušanja, policija podnosi krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu. U slučaju izvršenja „težih” krivičnih dela, policija osumnjičenog maloletnika, nakon hapšenja, odmah dovodi tužiocu za maloletnike.

Lane osuđeno 1.676 maloletnika

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine, zbog raznih krivičnih dela, osuđeno je 1.676 maloletnika. Na maloletnički zatvor su osuđena četvorica golobradih, svi za ubistvo. Dvojica osuđenih su, inače, iz Vojvodine.

Prema ovoj statistici, koja se objavljuje jednom godišnje, zbog nasilničkog ponašanja okrivljeno je 170 maloletnika, od kojih su 26 povratnici. Za nanosenje teških telesnih povreda okrivljeno je 69 golobradih nasilnika, od kojih je 17 iz Vojvodine.

Kazna zatvora, kako predočavaju poznavaoci te problematike, izriče se određenoj kategoriji maloletnika. U obzir se uzimaju sve okolnosti: način na koji je delo izvršeno, da li se radi o starijem maloletniku (od 16 do 18 godina), da li je izvršio delo za koje je propisana kazna preko pet godina. Osim toga, kazna zatvora se izriče i ukoliko sud nađe da izricanje vaspitne mere ne bi bilo opravdano zbog visokog stepena krivice, prirode i težine izvršenog krivičnog dela.

Brutalnost maloletnika je, struka je saglasna, ogledalo je društvene i ekonomske krize. Mladi, koji ne vide svoju perspektivu u društvu ili jure za „lakom lovom i lagodnim životom“, sve češće završe u kriminalnim vodama. Nije retkost ni da se odaju porocima. Stručnjaci ističu da, što je kriza dublja, maloletnička delinkvencija je sve masovnija i razornija.

Ipak, pomenimo i to da problem maloletničke delinkvencije nije prisutan samo u Srbiji, već i u mnogo razvijenim zemljama nego što je naša.

D. Nikolić