Tema „Dnevnika“: Milionske zarade na krađi umetničkih dela

Ovo umetničko delo ukradeno je, zajedno sa još tri slike, 28. novembra 1993. godine u Čelarevu, prilikom provale u dvorac porodice Dunđerski. U tom trenutku se u čelarevskom dvorcu, depandansu Muzeja Vojvodine, nalazila stalna postavka stilskog nameštaja.

Slika“Blagoveštenski sabor” Vlaha Bukovca je pripadala Muzeju Vojvodine, a upisana je i u Registar kulturnih dobara od izuzetnog značaja za Srbiju. Na slici je prikazan sabor Srba u Austrijskom carstvu, koji je održan 2. aprila 1861. na dan crkvenog praznika Blagoveštenje, i okupio je najuglednije predstavnike Srba iz Ugarske.

- Pred nama je sudski postupak, nakon kojeg će se, verujemo, ovo značajno delo vratiti u Muzej Vojvodine, u čijem fundusu se prvobitno i nalazilo. Verujemo da se radi o originalu, a kada se delo vrati u Muzej, izvršićemo dodatne fizičko-hemijske analize kako bi smo stoprocentno potvrdili njegovu autentičnost - saopštila je nakon pronalaska ovog vrednog umetničkog dela Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević.

Ovaj slučaj je pokazao da naša zemlja ne odustaje od pronalazaka ukradenih kulturnih dobara, baš kao i onaj od pre četiri godine, kada su  Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova – Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji s Osnovnim javnim tužilaštvom u Kragujevcu, pronašli šest umetničkih slika i crteža, koje su oktobra 2014. godine ukradene u Sent Galenu u Švajcarskoj.

Podsetimo, u okviru akcije usmerene na suzbijanje krijumčarenja i trgovine kulturnim dobrima, policija je u Kragujevcu pronašla i oduzela sliku-skicu Paje Jovanovića “Krunisanje cara Dušana”, čija se vrednost procenjuje na više od 50.000 evra, akvarel Vase Pomorišca “Berba grožđa”, crteže Uroša Predića “Muški akt” i Zore Petrović “Ženski akt”, kao i sliku Milića od Mačve i crtež Save Šumanovića.

Da za kradljivce umetničkih dela nema nedostupnih prostora govori i slučaj od pre petnaest godina kada je iz novosadskog muzeja ukradena  Rembrantova slika „Portret oca” iz 1630, koja je pronađena na području Sremske Mitrovice 2013. godine. Reč je o umetničkom delu neprocenjive vrednosti koje je ukradeno iz Muzeja grada Novog Sada 8. januara 2006. godine, kada su dve maskirane i naoružane osobe vezale čuvara i osim te slike, ukrali još tri – Rubensovog “Seneku”, “Noćni pejzaž s ribarom” Pjera Frančeska Mola i sliku “Glava Hrista” nepoznatog nemačko-holandskog autora iz 16. veka. Odmah posle krađe, sve slike su ubačene u Interpolovu bazu podataka ukradenih umetničkih dela.

Podsećanja radi, pljačka je izvedena profesionalno jer, osim što nije bilo povređenih, sve slike su izvađene iz ramova u kojima su bile bez ikakvih oštećenja. Rembrant je čuvan u posebnoj vitrini sa sistemom otvaranja, koji je zahtevao više vremena za otključavanje, ali ni vitrina nije pretrpela oštećenja.

Nakon krađe, stručnjaci su procenili da Rembrantova slika vredi najmanje 2,5 miliona funti. Tada se spekulisalo i o tome da li je delo zaista naslikao čuveni holandski majstor ili neko od njegovih učenika, ali je navedeno da je svakako veoma vredna.

Inače, „Portret oca” je kraden i ranije, sredinom devedesetih godina prošlog veka, nakon čega je pronađen u Španiji.

Događaj koji je najviše uzburkao javnost, označen je kao najveća evropska pljačka i u istoriji Švajcarske, a dogodio se jednog nedeljnog popodneva 2008. godine. Pola sata pre zatvaranja Muzeja fondacije Emila Birlea, tri maskirana muškarca upala su preteći oružjem u muzej i velikom brzinom odneli četiri dela u vrednosti od 164 miliona dolara. Ukradena su dela Pola Sezana “Dečak u crvenom prsluku”, Vinsenta Van Goga “Grana kestena u cvatu”, Kloda Monea “Makovi blizu Veteja” i Edgara Dega “Grof Lepik i njegove kćerke”. Ubrzo nakon krađe, na parkingu psihijatrijske bolnice u Cirihu, pronađen je napušteni automobil sa slikom Van Goga i Monea na zadnjem sedištu. Degaova slika je vraćena u tajnosti, dok je slika Pola Sezana pronađena u Beogradu 2012. godine.

Pikaso i Rafaelo u Beogradu

Zahvaljujući saradnji srpske policije s Interpolom, u jednom beogradskom stanu pronađene su četiri ukradene slike, vredne nekoliko desetina miliona evra, koje su izvorno bile u vlasništvu slovenačkog kolekcionara Franca Rimera.

Među 35 ukupno ukradenih dela, najvrednija su Pikasova “Borba bikova” i Rafaelova “Družina”.

Pljačkaši su, kako su prenosili strani mediji, govorili nemački s jasnim slovenskim akcentom, da bi godinu kasnije bila objavljena informacija da su na listi osumnjičenih dvojica državljana Srbije, odranije poznata policiji po pljačkama juvelirnica. Tako je za krađu  osumnjičena kriminalna grupa Pink Panter čiji su članovi uhapšeni kada su pokušali da prodaju sliku koja je bila sakrivena ispod krova kamioneta.

Umetničko delo “Dečak u crvenom prsluku” nije prvo koje je ukradeno u inostranstvu i pronađeno u Srbiji. Krajem oktobra 2011. godine, pripadnici MUP-a Srbije, u saradnji s Tužilaštvom i policijom Kantona Švic iz Švajcarske, pronašli su i zaplenili u Beogradu dve slike Pabla Pikasa. Reč je o uljima na platnu, “Glava konja” iz 1962. godine i “Čaša i bokal” iz 1944. godine, vrednim više miliona švajcarskih franaka. Platna su, kako je tada precizirano, ukradena u februaru 2008. s izložbe u gradiću Fefikonu, nedaleko od Ciriha, a vlasništvo su Špengel muzeja iz Hanovera.

Odmah posle krađe, angažovana je privatna detektivska agencija, koju čine mahom bivši inspektori Skotland jarda, a jedan od detektiva je posle više od tri godine traganja došao do podatka da su slike u Srbiji.

Iz Narodnog muzeja u Beogradu, marta 1996, ukradena je “Kupačica” Pjera Ogista Renoara, a pronađena je posle četiri dana. Vrednost slike je procenjena na milion i po dolara, a kradljivci su uhapšeni vrlo brzo, kada su pokušali da je prodaju za 40.000 tadašnjih nemačkih maraka. Posle toga nacionalni muzej je dela iz strane zbirke trajno sklonio u muzejske depoe.

Slike, skulpture, statue i relikvije su najčešće predmet krađe. Po pojedinim procenama, na ilegalnom tržištu ukradenih umetnina za godinu se zaradi od dve do četiri i po milijarde evra.

D. Nikolić