TEMA DNEVNIKA Marihuana skinuta s liste najopasnijih droga

Očekuje se da će ta odluka imati dalekosežan uticaj na ispitivanje i medicinsko korišćenje marihuane širom sveta.

Pre glasanja, kanabis i smola od kanabisa bili su na listi pored heroina, metadona, morfina, opijuma i kokaina. Komisija UN za narkotike uključuje 53 zemlje članice, a glasanje o reklasifikaciji marihuane bilo je veoma napeto – predlog je usvojen s 27 glasova za i 25 protiv, uz ukrajinski glas koji je bio odsutan.

SAD i većina država Evropske unije glasali su „za”, dok su Kina, Pakistan i Rusija bili među državama koje su se protivile predlogu, prenosi „Forbs”.

Komisija je razmatrala i druge predloge, poput stavljanja posebnih preparata na bazi THC-a na liste lekova, ali nijedan od pet predloga nije usvojen.

– Takav ishod ne znači da će se legalizacija ođednom desiti širom sveta, ali bi mogao biti prekretnica – kazala je direktorka u firmi „Global C” koja lobira za upotrebu marihuane u medicinske svrhe Yesika Stajnberg.

Tržište marihuane, koja se koristi u medicinske i rekreativ­ne svrhe, procenjuje se da će do 2025. godine dostići vrednost od 34 milijarde dolara.

Marihuana je najzastupljenija PKS u svetu, s najvišom prevalencom među odraslom populacijom. Proizvodi se i koristi u većini zemalja sveta, dok je proizvodnja smole ili hašiša ograničena na Severnu Afriku, Bliski istok i Jugozapadnu Aziju.

Podatak da se osam od deset zaplena PKS-a odnosi na marihuanu i smolu kanabisa upućuje na zaključak da je kanabis naj­korišćenija PKS u Evropi. Posebno je tražen među mlađom populacijom. Procenjuje se da 14,6 miliona mladih Evropljana starih od 15 do 34 godine (11,7 procenata te starosne dobi) koristi marihuanu, od čega je 8,8 miliona staro od 15 do 24 godine.

Visoka dostupnost marihuane na evropskom tržištu utiče na permanentno smanjenje cene, koja se kreće od osam do 11 evra gram, što je čini pristupačnom psihoaktivnom supstancom.

Na ilegalnom evropskom tržištu zastupljena je marihuana koja se proizvodi u zemljama Evrope, kao i marihuana koja se krijumčari u Evropu iz severne Afrike (Maroko) i jugozapadane Azije (Avganistan).

Holandija je jedna od značajnijih evropskih država u kojima se proizvodi marihuana i čvorište je za distribuciju smole kanabisa. Značajni proizvođači su i Belgija, Češka Republika, Danska, Nemačka, Italija, Španija, Slovačka i Švedska.

Određene količine biljnog kanabisa proizvode se u Albaniji i krijumčare u zapadnoevropske zemlje, preko Zapadnog Balkana. Lokalne organizovane kriminalne grupe distribuiraju ih u zapadnoevropske zemlje.

U Evropu se marihuana i smola kanabisa najčešće krijumčare iz severne Afrike (Maroko), preko Sredozemnog mora u Španiju, koja je glavna ulazna kapija za dalju distribuciju u Zapadnu Evropu.

Proizvodnju modifikovane marihuane u veštačkim uslovima („skank”), kao i na plantažama u mnogim zemljama Evrope, kontrolišu organizovane kriminalne grupe ili pojedinci iz kriminogene sredine i tako zadovoljavaju potrebe domaćeg tržišta i tržišta susednih zemalja, koristeći sofisticiranu opremu i stručna znanja.

Vrlo je teško odrediti količinu marihuane koja je potrebna za lokalno tržište u Srbiji, kao i visinu ostvarenog profita. Marihuana za uličnu prodaju obično se nabavlja u količinama od pola kilograma do kilogram, po 1.000 do 1.500 evra, u zavisnosti od dela krijumčarske rute na kojoj se nudi za prodaju.

Uličnih dilera marihuane, za razliku od drugih PKS-a, ima kako u većim gradovima, tako i u manjim. Modifikovanu marihuanu – „skank” prodaju u manjim pakovanjima, „kvoter” (0,2 do 0,25 grama) i „tera” (0,3 grama), za osam do deset evra.

Organizovane kriminalne gru­pe koje se bave proizvodnjom i krijumčarenjem marihuane su multinacionalne, prevashodno sastavljene od državljana Špa­nije, Maroka, Holandije, Italije i Albanije. Tu su i vijetnamske OKG, koje se u proizvodnji oslanjaju na vijetnamske iregularne migrante i žrtve trgovine ljudima, koje rade na velikim plantažama marihuane.

Nasuprot trendovima u Zapadnoj Evropi, gde se u većoj meri koristi marihuana i hašiš, u Jugoistočnoj Evropi se pretežno koristi biljni kanabis. Područje Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana ugroženo je kri­jum­čarenjem marihuane iz Albanije kao najvećeg proizvođača u tom delu Evrope. Iako je procenat THC-a u njemu niži od evropskog proseka, albanski kanabis je i dalje veoma popularan. O tome svedoči i činjenica da su na

Zapadnom Balkanu zaplene te marihuane poslednjih godina udvo­stručene.

Dostupnost marihuane na lo­kalnom tržištu posledica je činjenice da se Srbija nalazi na centralnoj balkanskoj ruti za krijumčarenje marihuane, kao i povećanja domaće proizvodnje marihuane u prirodnim uslovima i modifikovane marihuane „skank” u veštačkim uslovima.

Prepoznata su tri kraka na ruti krijumčarenja marihuane iz Makedonije u Srbiju. Jedan vodi preko graničnog prelaza Tabanovci i dalje Koridorom 10 do Beograda, a drugi preko Kosova u centralnu Srbiju.

Iz Beograda se marihuana delom krijumčari preko gra­ničnog prelaza Horgoš u Mađarsku, a drugim delom preko graničnog prelaza Batrovci u Hrvatsku, a potom u Zapadnu Evropu.

Da bi smanjile rizik od otkrivanja i zaplene krijumčarene marihuane, OKG, uz podršku lokalnih kriminalnih grupa, skladište marihuanu u pograničnom pojasu, a potom je u manjim količinama kontinuirano krijumčare prema Zapadnoj Evropi. Kriminalne grupe su mešovitog nacionalnog sastava i čine ih Srbi s Kosova i Metohije, kao i Albanci iz te pokrajine.

Istom krijumčarskom rutom i na isti način, OKG i kriminalne grupe koje se bave krijumčarenjem marihuane, krijumčare i oružje i akciznu robu (duvan, cigarete i drugo).     

D. Nikolić

M. Bozokin