Tema Dnevnika: Krijumčari uništavaju kulturno blago zarad sitne zarade

On je prošle nedelje zatečen u seoskom ataru kako detektorom za metal pretražuje teren, u vreme ograničenja i zabrane kretanja. Sudija za prekršaje izrekao mu je novčanu kaznu od 50.000 dinara.

Ovo nije prvi put da padaju divlji “arheolozi”. I pre nekoliko meseci policija u Sremskoj Mitrovici uhapsila je dvojicu muškaraca od 65 i 55 godina osumnjičene za krivično delo prikrivanje prokrijumčarenog kulturnog blaga. Prilikom pretresa njihovih kuća pronađena su četiri metal-detektora, 3.000 starih novčića i pet kilograma antičkih predmeta.

Prošle godine zaplene antikviteta bilo je i u Rumi, Šidu, na granici... Ceo Srem je jedan veliki lokalitet, a ogromne jame kao posledica divljih arheoloških iskopavanja mogu se sresti u celom regionu. Sama Sremska Mitrovica trajanjem od sedam milenijuma od neolita, preko Kelta, Rimljana, Avara, Slovena i Vizantijskog kulturnog nasleđa, predstavlja bogato nalazište.

Jednu od najvećih akcija presecanja ilegalnog šverca antikriteta policija je sprovela u drugoj polovini novembra prošle godine. Tada je uhapšena grupa od 13 članova zbog sumnje da su iskopavali i prodavali stari rimski novac koji se smatra kulturnim dobrom Srbije.

Uhapšeni su u saradnji s pravosudnim organima Italije, nakon višemesečnog operativnog rada i primena posebnih dokaznih radnji.

Sumnja se da su delovali kao organizovana kriminalna grupa koja je od 25. decembra 2018. do hapšenja na različitim lokalitetima Srbije pomoću metal detektora pronalazila stare rimske novčiće i potom ih iskopavala.

Novčiće su skrivali na unapred određenim lokacijama, zatim vršili procenu autentičnosti i procenu tržišne vrednosti, a onda prodavali kupcima u zemlji i inostranstvu.

Trgovina ukradenim umetničkim delima i antikvitetima četvrto je po redu crno tržište u svetu, posle trgovine drogom i oružjem i prostitucije, smatraju kriminolozi. Veći deo ovako zarađenog novca odlazi na finansiranje međunarodnog organizovanog kriminala i terorizma.

Poznavaoci prilika ističu da je to posao koji vode krupni igrači. Sitni šverceri mogu samo da nose i prodaju novčiće i druge stvari u inostranstvo. Tačno se zna ko time trguje. To je nekoliko ljudi koji se pojavljuju po sajmovima antikviteta i koji su dovoljno moćni i imaju dovoljno veza da legalizuju antikvitete koje im donese. Oni prave pravi novac, ostali u tom lancu su samo sitna riba.

Reč je o starom rimskom novcu koji potiče iz perioda do 3. veka nove ere, gemama, fibulama i drugom, čijim pribavljanjem, odnosno prodajom je ova organzovana kriminalna grupa ostvarila višemilionsku protivpravnu imovinsku korist.

Iako se krijumčari sve od oružja, nakita, grnčarije, najčešći objekat ilegalne trgovine su novčići, čija cena na crnom tržištu varira od 100 evra do lak 50.000 evra, zavisno od toga da li je reč o unikatu, iz koje kovnice potiče ili iz kog perioda.

Nizak standard u našoj zemlji i mogućnost brze zarade pogoduju razvoju ilegalnog tržišta antikvitetima. Svemu tome doprinosi i nepostojanje svesti o značaju očuvanja nalazišta i nalaza, predočavaju arheolozi.

Pljačkaši koje zovu „detektoraši”, „zlatari”, a sami se često predstavljaju kao istraživači amateri, traže samo metalne predmete i uništavaju lokalitete u potrazi za njima. Nalaze nude prvoj ruci otkupljivača po cenama nekoliko desetina puta nižim od onih koje će artefakti dostići u bogatim zemljama krajnje destinacije. Predmeti se zatim prenose u EU, gde ih prvo nekoliko puta preprodaju male aukcijske kuće, čiji je zadatak da im zametnu trag porekla. Posle toga antikvitete preuzimaju velike aukcijske kuće gde sa novim, falsifikovanim identitetom dobijaju prave, basnoslovne cene. Nije samo novac motiv otkupljivača, nekada oni imaju visoku političku vrednost. Tuđu baštinu kradu i kupuju i oni koji je koriste da falsifikuju istoriju.

Antikviteti najčešće odlaze u inostranstvo, gde uglavnom obogate privatne kolekcije, a ponekad i evropske ili američke muzeje kroz široku mrežu tržišta umetninama.

- Po pravilu, pljačkaši antičkih predmeta materijal nose u Beč, Minhen i London, a dalje se papirološki vraća preko raznih agencija u Ženevi koje vam izdaju sertifikat da je taj antikvitet od vaše babe, strine, ujne, odnosno da je nasleđen, da bi mogli da ga legalizujete - rekao je  arheolog Miomir Korać.

Po zakonu, arheološka istraživanja su pod posebnim režimom dozvola, koje mogu da dobijaju samo institucije zaštite, muzeji i zavodi, ili naučne institucije, fakulteti i pojedini instituti. Arheolog ne može da izađe ni na snimanje, ni na izviđanje terena ako nema dozvolu. S druge strane, imate udruženja, formalna ili neformalna, koja se predstavljaju kao arheolozi amateri i ilegalno kopaju. To je isto kao kada bi neko napravio udruženje hirurga amatera i počeo da radi operacije srca. Zakon reguliše neovlašćena arheološka istraživanja. Kazna zatvora je od šest meseci do tri godine, ukoliko se iskopava na neregistrovanom nalazištu, a do šest godina zatvora za iskopavanja na registrovanom arheološkom lokalitetu. A naše kazne su blage u odnosu na one u drugim zemljama.

D. Nikolić

M. Bozokin