Тема Дневника: Кријумчари уништавају културно благо зарад ситне зараде

Он је прошле недеље затечен у сеоском атару како детектором за метал претражује терен, у време ограничења и забране кретања. Судија за прекршаје изрекао му је новчану казну од 50.000 динара.

Ово није први пут да падају дивљи “археолози”. И пре неколико месеци полиција у Сремској Митровици ухапсила је двојицу мушкараца од 65 и 55 година осумњичене за кривично дело прикривање прокријумчареног културног блага. Приликом претреса њихових кућа пронађена су четири метал-детектора, 3.000 старих новчића и пет килограма античких предмета.

Прошле године заплене антиквитета било је и у Руми, Шиду, на граници... Цео Срем је један велики локалитет, а огромне јаме као последица дивљих археолошких ископавања могу се срести у целом региону. Сама Сремска Митровица трајањем од седам миленијума од неолита, преко Келта, Римљана, Авара, Словена и Византијског културног наслеђа, представља богато налазиште.

Једну од највећих акција пресецања илегалног шверца антикритета полиција је спровела у другој половини новембра прошле године. Тада је ухапшена група од 13 чланова због сумње да су ископавали и продавали стари римски новац који се сматра културним добром Србије.

Ухапшени су у сарадњи с правосудним органима Италије, након вишемесечног оперативног рада и примена посебних доказних радњи.

Сумња се да су деловали као организована криминална група која је од 25. децембра 2018. до хапшења на различитим локалитетима Србије помоћу метал детектора проналазила старе римске новчиће и потом их ископавала.

Новчиће су скривали на унапред одређеним локацијама, затим вршили процену аутентичности и процену тржишне вредности, а онда продавали купцима у земљи и иностранству.

Трговина украденим уметничким делима и антиквитетима четврто је по реду црно тржиште у свету, после трговине дрогом и оружјем и проституције, сматрају криминолози. Већи део овако зарађеног новца одлази на финансирање међународног организованог криминала и тероризма.

Познаваоци прилика истичу да је то посао који воде крупни играчи. Ситни шверцери могу само да носе и продају новчиће и друге ствари у иностранство. Тачно се зна ко тиме тргује. То је неколико људи који се појављују по сајмовима антиквитета и који су довољно моћни и имају довољно веза да легализују антиквитете које им донесе. Они праве прави новац, остали у том ланцу су само ситна риба.

Реч је о старом римском новцу који потиче из периода до 3. века нове ере, гемама, фибулама и другом, чијим прибављањем, односно продајом је ова органзована криминална група остварила вишемилионску противправну имовинску корист.

Иако се кријумчари све од оружја, накита, грнчарије, најчешћи објекат илегалне трговине су новчићи, чија цена на црном тржишту варира од 100 евра до лак 50.000 евра, зависно од тога да ли је реч о уникату, из које ковнице потиче или из ког периода.

Низак стандард у нашој земљи и могућност брзе зараде погодују развоју илегалног тржишта антиквитетима. Свему томе доприноси и непостојање свести о значају очувања налазишта и налаза, предочавају археолози.

Пљачкаши које зову „детектораши”, „златари”, а сами се често представљају као истраживачи аматери, траже само металне предмете и уништавају локалитете у потрази за њима. Налазе нуде првој руци откупљивача по ценама неколико десетина пута нижим од оних које ће артефакти достићи у богатим земљама крајње дестинације. Предмети се затим преносе у ЕУ, где их прво неколико пута препродају мале аукцијске куће, чији је задатак да им заметну траг порекла. После тога антиквитете преузимају велике аукцијске куће где са новим, фалсификованим идентитетом добијају праве, баснословне цене. Није само новац мотив откупљивача, некада они имају високу политичку вредност. Туђу баштину краду и купују и они који је користе да фалсификују историју.

Антиквитети најчешће одлазе у иностранство, где углавном обогате приватне колекције, а понекад и европске или америчке музеје кроз широку мрежу тржишта уметнинама.

- По правилу, пљачкаши античких предмета материјал носе у Беч, Минхен и Лондон, а даље се папиролошки враћа преко разних агенција у Женеви које вам издају сертификат да је тај антиквитет од ваше бабе, стрине, ујне, односно да је наслеђен, да би могли да га легализујете - рекао је  археолог Миомир Кораћ.

По закону, археолошка истраживања су под посебним режимом дозвола, које могу да добијају само институције заштите, музеји и заводи, или научне институције, факултети и поједини институти. Археолог не може да изађе ни на снимање, ни на извиђање терена ако нема дозволу. С друге стране, имате удружења, формална или неформална, која се представљају као археолози аматери и илегално копају. То је исто као када би неко направио удружење хирурга аматера и почео да ради операције срца. Закон регулише неовлашћена археолошка истраживања. Казна затвора је од шест месеци до три године, уколико се ископава на нерегистрованом налазишту, а до шест година затвора за ископавања на регистрованом археолошком локалитету. А наше казне су благе у односу на оне у другим земљама.

Д. Николић

М. Бозокин