TEMA „DNEVNIKA”: Kako se otarasiti neželjenog vatrenog oružja?

Istakao da će to biti poslednje produženje roka i da građani treba da iskoriste priliku i preregistruju oružje jer će oni koji to ne učine snositi zakonske posledice.

I dok se o preregistraciji oružja gotovo sve zna, stiče se utisak da je javnosti manje poznato da i građani koji ne žele više da poseduju oružje, iz bilo kojeg razloga, mogu u roku od još godinu da ga predaju policiji, i to ih neće ništa koštati, da ga prodaju ovlašćenim dilerima ili da ga onesposobe.

– Policija u najvećoj meri staro oružje lageruje i kada se ono nakupi, u zavisnosti od stanja, ili ga prodaje ili ga uništava, jer najčešće za njim nema potrebu – rekao je ministar.

Vlasnici starog oružja koji ga ne preregistruju, ne onesposobe ili ne predaju policiji do početka marta 2020. godine, rizikuju da budu kažnjeni s 5.000 do 150.000 dinara i oduzimljnjem pištolja ili puške. U Srbiji, po nezvaničnim procenama, ima oko 50.000 primeraka tog oružja.

Zakon o oružju i municiji je propisao da do 5. marta iduće godine i staro oružje mora da se preregistruje kao sportsko ili lovačko, onesposobi ili preda.

Generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Srbije Duško Ilić u izjavi za „Dnevnik” ističe da se većina vlasnika tog oružja odlučuje da ga preda policiji jer je to za njih najjeftinije.

– Ne isplati im se da ga onesposobe jer to košta oko 15.000 dinara i moraju da to oružje nose u Kragujevac, gde se obavlja onesposobljavanje, a to takođe košta – ukazuje Ilić. – Ne isplati im se ni da ga prodaju ovlašćenim dilerima jer su pištolji i lovačko oružje danas veoma jeftini. U takvoj situaciji veliki broj vlasnika oružje odnosi u policijske stanice i predaje ga.

Valja podsetiti na to da je novi zakon ukinuo kategoriju trofejnog oružja. Po evidenciji MUP-a, do stupanja na snagu novih propisa, u Srbiji je bilo registrovano 63.558 komada trofejnog oružja. Do marta prošle godine više od polovine vlasnika preregistrovalo je svoje vatrene trofeje. Svi postupci još uvek nisu završeni, a deo tog naoružanja predat je državi. Takođe, u tri kruga legalizacije, koliko je sprovedeno od stupanja na snagu novog zakona, MUP-u je predato ukupno 3.725 komada.

Kada je reč o prenosu vlasništva nad registrovanim oružjem, ugovor mora biti sastavljen u pisanoj formi i overen. Vlasnici registrovanog oružja mogu bez odobrenja nadležnog organa međusobno razmenjivati oružje iste vrste. Prilikom razmene, može se menjati namena oružja, ukoliko oružje i novi vlasnik ispunjavaju uslove predviđene zakonom.

Podela u četiri kategorije

MUP je propisao četiri kategorije oružja. U A kategoriju su minsko-eksplozivna sredstva, automatsko kratko i dugo vatreno oružje, oružje skriveno u drugim predmetima i vatreno oružje s prigušivačem pucnja.

U kategoriju B spada kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, s olučenim cevima i oružje s glatkim, osim onog iz kategorije A i C, i konvertibilno oružje.

U kategoriji C je onesposobljeno vatreno oružje, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak s centralnim ili ivičnim paljenjem, vazdušno oružje i oružje s tetivom ili oprugom.

U kategoriji D spadaju hladno oružje, gasni sprejevi, uređaji za izazivanje elektrošokova, kao i određene vrste vazdušnog oružja. 

Kada ugovorom prenesu vlasništvo, odnosno razmene oružja, lica su dužna da nadležnom organu, u roku od osam dana od dana, podnesu zahtev za njegovu registraciju.

Oružje, kako je predvideo zakonodavac, može otuđiti samo licu koje ima važeće odobrenje za nabavljanje oružja ili kolekcionarsku dozvolu.

M. Bozokin