ТЕМА „ДНЕВНИКА”: Како се отарасити нежељеног ватреног оружја?

Истакао да ће то бити последње продужење рока и да грађани треба да искористе прилику и пререгиструју оружје јер ће они који то не учине сносити законске последице.

И док се о пререгистрацији оружја готово све зна, стиче се утисак да је јавности мање познато да и грађани који не желе више да поседују оружје, из било којег разлога, могу у року од још годину да га предају полицији, и то их неће ништа коштати, да га продају овлашћеним дилерима или да га онеспособе.

– Полиција у највећој мери старо оружје лагерује и када се оно накупи, у зависности од стања, или га продаје или га уништава, јер најчешће за њим нема потребу – рекао је министар.

Власници старог оружја који га не пререгиструју, не онеспособе или не предају полицији до почетка марта 2020. године, ризикују да буду кажњени с 5.000 до 150.000 динара и одузимљњем пиштоља или пушке. У Србији, по незваничним проценама, има око 50.000 примерака тог оружја.

Закон о оружју и муницији је прописао да до 5. марта идуће године и старо оружје мора да се пререгиструје као спортско или ловачко, онеспособи или преда.

Генерални секретар Националне асоцијације за оружје Србије Душко Илић у изјави за „Дневник” истиче да се већина власника тог оружја одлучује да га преда полицији јер је то за њих најјефтиније.

– Не исплати им се да га онеспособе јер то кошта око 15.000 динара и морају да то оружје носе у Крагујевац, где се обавља онеспособљавање, а то такође кошта – указује Илић. – Не исплати им се ни да га продају овлашћеним дилерима јер су пиштољи и ловачко оружје данас веома јефтини. У таквој ситуацији велики број власника оружје односи у полицијске станице и предаје га.

Ваља подсетити на то да је нови закон укинуо категорију трофејног оружја. По евиденцији МУП-а, до ступања на снагу нових прописа, у Србији је било регистровано 63.558 комада трофејног оружја. До марта прошле године више од половине власника пререгистровало је своје ватрене трофеје. Сви поступци још увек нису завршени, а део тог наоружања предат је држави. Такође, у три круга легализације, колико је спроведено од ступања на снагу новог закона, МУП-у је предато укупно 3.725 комада.

Када је реч о преносу власништва над регистрованим оружјем, уговор мора бити састављен у писаној форми и оверен. Власници регистрованог оружја могу без одобрења надлежног органа међусобно размењивати оружје исте врсте. Приликом размене, може се мењати намена оружја, уколико оружје и нови власник испуњавају услове предвиђене законом.

Подела у четири категорије

МУП је прописао четири категорије оружја. У А категорију су минско-експлозивна средства, аутоматско кратко и дуго ватрено оружје, оружје скривено у другим предметима и ватрено оружје с пригушивачем пуцња.

У категорију Б спада кратко, дуго, полуаутоматско, репетирајуће, једнометно, двометно, с олученим цевима и оружје с глатким, осим оног из категорије А и Ц, и конвертибилно оружје.

У категорији Ц је онеспособљено ватрено оружје, старо оружје и његове модерне копије које не користе метак с централним или ивичним паљењем, ваздушно оружје и оружје с тетивом или опругом.

У категорији Д спадају хладно оружје, гасни спрејеви, уређаји за изазивање електрошокова, као и одређене врсте ваздушног оружја. 

Када уговором пренесу власништво, односно размене оружја, лица су дужна да надлежном органу, у року од осам дана од дана, поднесу захтев за његову регистрацију.

Оружје, како је предвидео законодавац, може отуђити само лицу које има важеће одобрење за набављање оружја или колекционарску дозволу.

М. Бозокин