Tema Dnevnika: Carinici staju na put maštovitim švercerima

Nema dana da carinici na nekom od graničnih prelaza ne zaplene robu koju su krijumčari pokušali da unesu u Srbiju. Švercuje se sve, od droge, nafte, deviza, do antikviteta i zaštićenih životinjskih vrsta.

Od početka godine otkriveno je 220 kilograma raznih vrsta narkotika, najviše marihuane, heroina i kokaina, a primetno je sve češće krijumčarenje sintetičkih droga.

Po rečima načelnika Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina Ivana Ribaća, vrlo je teško privesti pravdi potencijalne krijumčare jer koriste poštanske pošiljke, kurirske službe, ali i klasičan drumski prevoz. On podseća na to da carinski službenici konstatno imaju posla, ali da su zbog godišnjih odmora i velike fluktuacije turista dodatno pojačane mere kontrole na granicama.

– Onaj ko odluči da radi, na primer, u odeljenju kojim ja rukovodim, od početka mora da zna da nema slobodnih dana, godišnjih odmora i da mora da bude spreman da bude podređen svom poslu 24 časa jer je to prosto tako – pojašnjava Ribać za „Dnevnik” , i dodaje da svako ko se zaposli u carinskoj službi, naročito u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja, prolazi permanentne stručne obuke. – Uz to, svaki carinik poseduje i određenu ličnu analizu rizika, uz to mora da bude i dobar psiholog da bi kroz nekoliko pitanja mogao da proceni da li nešto iskače iz uobičajenog šablona. Osim te autonomne analize rizika, u carinskoj službi postoje odeljenja koja se bave obaveštajnim radom i analizom rizika, preko kojih stižu određene informacije, a tu su i međunarodna razmena podataka i dobra saradnja s ostalim službama u zemlji.

Navodeći neke primere iz prakse, Ribać dodaje da se manje količine narkotika teže pronalaze i da je bilo primera njihovog sakrivanja u donjem vešu, kutijama cigareta, lekova, smeću bačenom na pod automobila i slično. Među većim ovogodišnjim zaplenama narkotika izdvaja otkrivanje 44 kilograma marihuane na graničnom prelazu Horgoš, u autobusu koji je saobraćao na liniji Beograd–Beč.

Kako navode u Carini, narkotici se i dalje krijumčare preko takozvane stare rute, kojom se heroin s Istoka, pre svega iz Avganistana i Turske, preko Srbije, transportuje ka Zapadu. I albansku marihuanu pokušavaju preko Srbije da prošvercuju do evropskih zemalja. Kokain se iz Južne Amerike preko velikih evropskih luka krijumčari ka našoj zemlji pa dalje ka Istoku. Sintetičke droge je teško je otkriti jer su lagane i vrlo lako se mogu prošvercovati putem pošte.

Naročito dobre rezultate carinici postižu u sprečavanju krijumčarenja deviza.

– Od početka godine zaplenjeno je gotovo dva miliona evra, a treba napomenuti da se taj novac direktno sliva u buyet Republike Srbije. Osim fiskalnog aspekta, ovde je značajan i bezbednosni jer takav novac obično potiče iz nelegalnih aktivnosti, najčešće od prodaje droge, da bi ponovo bio plasiran u neke kriminalne aktivnosti – kaže Ribać, i otkriva da postoje tri modaliteta krijumčarenja, na telu i u telu, u prtljagu i u prevoznim sredstvima, ali da su carinskim službenicima, zahvaljujući iskustvu i međunarodnoj razmeni obaveštajnih podataka, dobro poznati svi mogući načini šverca.

Da nema skrivenog mesta kojeg se krijumčari neće dosetiti da bi preneli drogu preko granice, uverili su se carinici na izlazu graničnog prelaza Gradina kada su otkrili marihuanu sakrivenu u jastuku. Prekršaj je otkriven u BMV-u švajcarskih registarskih oznaka kojim je iz Švajcarske ka Turskoj putovao jedan 22-godišnji švajcarski državljanin turskog porekla. Na pitanje da li ima nešto da prijavi, putnik je odgovorio odrično, ali su carinici ipak, na osnovu pojačanog carinskog nadzora izlaznih putnika i analize rizika, izdvojili automobil, vozača i njegov prtljag za kontrolu. Intuicija ih nije prevarila jer su u jastuku koji je bio na zadnjem sedištu pronašli plastičnu kesicu s oko 50 grama marihuane.

Da carinski skeneri, koji nepogrešivo otkrivaju sve što odstupa od prijavljenog kamionskog tovara, predstavljaju demotivišući faktor za ilegalne migracije, potvrđuje i činjenica da je tokom avgusta zabeležen manji broj takvih slučajeva. Na izlaznoj strani Horgoša nedavno je skener otkrio tri ljudske siluete u prikolici kamiona beogradskih registarskih oznaka koji je putovao od Srbije ka Francuskoj. U tovarnom delu šlepera carinici zatekli trojicu Avganistanaca među tovarom čaja od brusnice, kora za pitu i vakuumiranog kiselog kupusa. Na prelazu Šid je 23. avgusta jedan 35-godišnji vozač šlepera beogradskih registarskih oznaka rekao carinskim službenicima da sumnja da su u prikolici „slepi putnici”. Pregledom kamiona ustanovljeno je da je vozač imao pravo jer su među tovarom višanja u alkoholu otkrivena trojica mladića iz Avganistana.

Krijumčari se različito ponašaju, od slučaja do slučaja. Ponašanje zavisi pre svega od toga da li je neko uopšte svestan da ima „još nešto” u vozilu. Uglavnom ih odaju sitnice. Nekada je to nervoza, pojačano znojenje ruku, stalno osvrtanje, pale cigaretu za cigaretom…

Neretko se dešava da se pojedinci iskoriste kao kuriri koji ni ne slute šta im je u vozilu. Tako jednom prilikom vozač nije znao da prevozi kokain u vozilu. Njemu je bilo rečeno da preveze vozilo, ali ne i da je u njemu droga.

Za razliku od njega, neretko pojedini vozači autobusa švercuju robu u ventilacionim

otvorima, prostorima za klimatizaciju, u stranicama, prostoru između stakla, bočnih vrata, kao i u fabričkim šupljinama koje se mogu iskoristiti...

Carinici se ne oslanjaju samo na intuiciju nego i na specijalnu opremu, poput skenera. U jedinici za rad na skenerima radi oko 30 za to specijalno obučenih carinika, koji na skenerima pregledaju sva vozila, i to za nekoliko minuta. Zraci prodiru kroz svaku materiju, uključujući i tridesetak centimetara debeo čelik. To znači da je bilo kakav pokušaj skrivanja čisto gubljenje vremena jer zraci prodiru kroz materiju i pokazuju na slici oblike i zatamnjenja koja sugerišu da se u tovaru nalazi nešto što ne bi trebalo da bude tu, dakle nešto sumnjivo.

Osim skenera, na otkrivanju krijumčarene robe od velike pomoći je i pet službenih pasa, koji su obučeni za otkrivanje droge i cigareta.

Treba naglasiti da, uprkos velikim gužvama na graničnim prelazima, carinici postižu odlične rezultate.

– Zajedno sa svojim rukovodstvom pravimo godišnje strateške planove, definišemo prioritete, kritične periode i, shodno tome, prioritetne zadatke. Tačno znamo u kojem je periodu određena vrsta robe potencijalno najrizičnija. To su sada, primera radi, duvan i duvanski proizvodi, na kojima je zarada, zbog razlike u ceni na našem i evropskom tržištu, ogromna. Dobit je gotovo ista kao na narkoticima, a kaznena politika neuporedivo blaža – kazao je Ribać.

Ključ uspeha u borbi s krijumčarima je definisanje prioritetnih zadataka, strateško planiranje i pravovremena realizacija tih planova uz pomoć dobro obučenih, odlično opremljenih i disciplinovanih službenika, saznajemo od načenika Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina Ivana Ribaća.

Dubravka Nikolić