Tema „Dnevnika”: Za ilegalni pištolj zatvor od pet do osam godina

Za prethodna četiri meseca predato je oko 36.000 komada municije i oko 600 komada oružja.

Praksa pokazuje da su legalizacija i predaja najefikasnija mera smanjenja količine oružja u ilegelnom posedu. U MUP-u su zadovoljni dosadašnjim rezultatima legalizacije.

– Predato je više od sto komada automatskog oružja i negde oko 250 komada minsko-eksplozivnih sredstava i bombi – kaže Miljko Simović iz Ministarstva unutrašnjih poslova. – MUP je zadovoljan i jednom bombom koju sklonimo s ulica naše zemlje jer, faktički, time sprečavamo ugrožavanje barem jednog života, ako ne i više.

Moglo je i više, smatraju poznavaoci. Ove godine, podsećaju, nije postojala kampanja, za razliku od prethodne, kada je tokom legalizacije predato 7.500 komada oružja.

Kad ih više ne žele, a ne znaju gde će s njim, pojedincima padne na pamet da bombe odlože u kontejner, park ili neko napušteno skladište. Da se to ne bi ponavljalo, nadležni apeluju na građane da se obrate najbližoj policijskoj stanici, koja će poslati policajce po to. Onima koji i posle 1. novembra budu imali ilegalno naoružanje, preti i do deset godina zatvora.

U MUP-u kažu da će oduzeto i predato oružje ubuduće biti skladišteno u jednom magacinu. Deo ispravnog naoružanja policija će zadržati za sebe, a deo će biti uništen.

U MUP-u podsećaju na to da je nelegalno posedovanje oružja krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora, i apeluju na građane da iskoriste novi krug postupka legalizacije i predaju oružje koje imaju u nelegalnom posedu, bez ikakvih posledica.

Legalno oružje nije problem jer su vlasnici u velikoj meri savesni. Problem su, dakle, cevi u ilegalnom posedu. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje bi trebalo da budu usvojene tokom jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije, biće povećan zakonski minimum kazni zatvora za proizvodnju, držanje i promet nedozvoljenog i nelegalnog oružja.

– Do sada je za ta krivična dela bio propisan minimum od šest meseci zatvora, a u Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika je predviđeno da minimalna kazna zatvora koju sud može izreći bude godina – rekla je ministarka pravde Nela Kuburović.

Ona je ukazala na to da je Ministarstvo pravde usvojilo molbu MUP-a za pooštravanje kazni s obzirom na to da se u poslednje vreme povećao broj teških krivičnih dela upravo zbog upotrebe nedozvoljenog oružja.

Nacrtom izmena KZ-a za krivično delo izrađivanja i nabavljanja oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela predviđa se dupliranje minimalne kazne zatvora – sa šest meseci na godinu, dok maksimalna kazna ostaje pet godina zatvora.

Za neovlašćeno držanje i promet oružja, municije i eksplozivnih materija kazne su takođe znatno povećane pa će, umesto raspona od tri meseca do tri godine zatvora i novčane kazne, biti zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna. Ako drži oružje, municiju ili eksplozivna sredstva i materije koji nisu dozvoljeni građanima, učiniocu tog krivičnog dela preti kazna od jedne do osam godina zatvora, umesto dosadašnjih šest meseci do pet godina.

Kada je u pitanju veća količina zabranjenog oružja ili sredstva velike razorne moći ili se delo vrši protivno pravilima međunarodnog prava, učiniocu preti od dve do 12 godina zatvora, umesto dosadašnjih deset, a ista je kazna zaprećena i za neovlašćeno nošenje pomenutog oružja.

Za onoga ko neovlašćeno nosi oružje i municiju za čije nabavljanje i držanje ima dozvolu nadležnog organa, zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora. U prethodnom periodu niz krivičnih dela, što u porodici, što na ulici, izvršeno je upravo zbog nelegalnog i nedozvoljenog oružja koje je u posedu izvršilaca.

M. Bozokin

Pet poziva dobrovoljcima od 1992.

Od 1992. do ove godine u Srbiji je bilo pet legalizacija oružja. Najveća predaja ilegalnog oružja bila je 2003. godine, tokom policijske akcije „Sablja”. Policija je tada zaplenila oko 10.000 komada raznog oružja, a građani su samoinicijativno predali više od 35.000 ubojitih cevi. U tom periodu predato je i 23.848 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana. U pretposlednjoj akciji 2007. godine legalizovano je između 8.000 i 9.000 komada oružja.