Švercuju makaki majmune, papagaje, brkate fazane, kornjače...

Pre nedelju dana na železničkoj stanici u Subotici, u vozu koji saobraća na relaciji Beograd–Beč otkriven je pun kofer šumskih kornjača.

Policija je u tom vozu pronašla napušten prtljag, odnosno kofer, čiji se sadržaj nakon određenog vremena vidno sam pomerao. Prilikom otvaranja torbe otkriveno je ukupno 39 živih primeraka šumske kornjače i tom prilikom je ustanovljeno da se zapravo radi o pokušaju krijumčarenja zaštićenih divljih vrsta iz Srbije u Evropsku uniju.

Krijumčarenje zaštićenih i egzotičnih vrsta godinama je jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti na svetu. Niko ne može precizno da kaže o kojim je sumama reč, ali se veruje da je ta vrsta šverca unosnija čak i od trgovine ljudima. Po nekim podacima, vrednost te vrste šverca dostiže čak deset milijardi dolara godišnje.

Cene zaštićenih vrsta na crnom tržištu najviše zavise od retkosti primerka i potražnje na tržištu. Na osnovu podataka iz nadležnih službi država Evropske unije, jedan makaki majmun na crnom tržištu vredi oko 2.300 evra, dok na tržištu egzotičnih ptica određene izuzetno retke vrste papagaja mogu dostići cifre od 30.000 evra po primerku.

Zbog svog geografskog položaja i graničenja s tržištem Evropske unije, Srbija se najčešće koristi kao tranzitna zemlja za krijumčarenje vrsta iz Afrike i Azije ka EU.

Šverc životinja je vrlo složen proces, koji podrazumeva operativno organizovanje većeg broja ljudi. Krijumčari životinje transportuju u lošim uslovima, a kriju ih na različite načine. Carinici su do sada pronalazili egzotične vrste u prtljažniku automobila, ispod sedišta ili u šupljinama karoserije. Nije retkost ni da krijumčari dorađuju vozila i prave namenske „štekove”.

Mnoge životinje uginu prilikom pokušaja krijumčarenja jer budu izmučene, zbog stresa jer ne mogu da se prilagode novom životu u kavezu nekog kolekcionara.

U različitim akcijama policija je zaplenila makaki majmune, kornjače, brkate fazane, golubove visokoletače, papagaje, zmije, lavove, pa čak i nilskog konja...

Pre pet godina na graničnom prelazu Horgoš od našeg državljanina koji se već nekoliko godina bavi uvozom ptica iz Afrike u komercijalne svrhe zaplenjeni su šest makaki majmuna i četiri divlje patke gavke. Carinska služba na Preševu je jednom prilikom sprečila pokušaj nezakonitog prelaska granice četri lava, dva azijska slona i jednog nilskog konja. Iako se radilo o životinjama iz mađarskog cirkusa, u trenutku pokušaja prelaska granice oni nisu imali potrebne papire za životinje pa su vraćeni u Makedoniju.

Na graničnom prelazu Đerdap, u jednom „golfu” otkrivena su dva jemenska kameleona. Srpski carinici su prošle godine na graničnom prelazu Batrovci sprečili pokušaj da se na teritoriju Srbije ilegalno unese osam papagaja koji spadaju u red zaštićenih vrsta. Naime, jedan četrdesetogodišnji državljanin Bugarske pokušao da nelegalno prenese ptice u automobilu kojim je putovao iz Španije u Bugarsku. U kavezima na mestu suvozača pronađena su dva papagaja, dok je prostalih šest bilo u gepeku vozila. Među njima je bio i lori duginih boja, čija se vrednost kreće, u zavisnosti od vrste, od nekoliko stotina evra do čak 1.500.

Od 2010. godine se ne dozvoljava unos ili uvoz opasnih divljih životinja za potrebe pravnih ili fizičkih lica, osim ako nisu u pitanju veći zoološki vrtovi koji imaju uslove za držanje takvih primeraka. Ipak, u Srbiji ima ljudi koji u privatnom vlasništvu drže majmune, vukove, pa čak i krupne zveri, poput medveda ili velikih mačaka, ali se u većini slučajeva radi o opasnim vrstama gmizavaca, poput burmanskih pitona (koji mogu da narastu više od šest metara), otrovnih zmija, varana i kajmana. Sve te životinje su u stanju da ozbiljno povrede ili usmrte čoveka. Kada životinje steknu polnu zrelost, one postaju izuzetno agresivne.

Veliki problem u borbi protiv krijumčarenja zaštićenih divljih životinja predstavljaju blage kazne počiniocima prekršaja ili krivičnog dela. Krijumčari se najčešće sankcionišu oduzimanjem primeraka, novčanom kaznom i, u slučaju da se radi o krivičnom delu, uslovnom zatvorskom kaznom. U Srbiji je na izdržavanje zatvorske kazne zbog krijumčarenja zaštićenih vrsta otišlo svega nekoliko ljudi.

Srbija je, inače, potpisnica Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune i sprovodi je od 2002. godine, a njom je regulisano izdavanje uvoznih, izvoznih i tranzitnih dozvola za više od 33.000 zaštićenih vrsta životinja i biljaka. Neke od tih vrsta često su meta krijumčarenja.

D. Nikolić