TEMA DNEVNIKA Švercom starog blaga zarađuju milione

Interesantno je da za krijumčarenje umetnina i antikviteta šverceri najčešče koriste sopstvena vozila, koja su nekada i adaptirana za potrebe krijumčarenja, vozače autobusa kojima robu daju na prevoz ili osobe koje često putuju u zemlje Zapadne Evrope koristeći neki od graničnih prelaza koji se nalaze na tom putu.

Carinski službenici su u četvrtak na ulazu graničnog prelaza Gradina sprečili pokušaj krijumčarenja velikog broja antikviteta - kovanica i svitaka na pergamentu napisanih arapskim pismom.

Neobičan slučaj otkriven je kada je zaustavljen mercedes nemačkih registarskih oznaka, koji je ka Nemačkoj vozio irački državljanin kurdske nacionalnosti koji je carinicima rekao da osim svog prtljaga ne nosi ništa i da se uputio u Nemačku u posetu bolesnom bratu.

Carinici su se ipak odlučili da automobil detaljno pregledaju u garaži, a zbog uočenih nepravilnosti, rezervna guma je dodatno pregledana na skeneru, kada je analizom slike primećeno da je unutrašnjost rezervne gume ispunjena nekim sumnjivim sadržajem.

Putnik je u tom trenutku rekao da je reč o tri knjige stare više od 300 godina, ali su carinici iz unutrašnjosti rezervne gume izvadili i tri paketa ušivena u platno i umotana u najlonske vreće.

U prvom paketu otkriveno je 28 starih kovanih novčića, za koje se pretpostavlja da su od srebra i zlata i 11 listova tankih koža sa natpisima na nepoznatom pismu nalik arapskom. Drugi zavežljaj sadržao je još 12 pergamenata ispisanih arapskim pismom, dok je u trećem pronađeno još 128 novčića i 11 pergamentnih svitaka na arapskom jeziku.

Nedavno su carinski službenici na graničnom prelazu Batrovci sprečili da iz zemlje bude iznet veliki broj antikvitetnih predmeta i novčića.

Prekršaj je otkriven kada je na pregled stigao Audi A4 vranjskih registarskih oznaka kojim je upravljao 27-godišnji srpski državljanin albanske nacionalnosti iz Preševa sa saputnikom, 31-godišnji makedonskim državljaninom takođe albanske nacionalnosti iz Kumanova.

Detaljnim pregledom vozila carinici su pronašli preko 2.235 starih kovanih novčića upakovanih u novine i najlonske kese, bistu rimskog legionara izlivenu u bronzi, kao i figuricu bika izlivenu u metalu.

Antikviteti, za koje se kao vlasnik prijavio suvozač, makedonski državljanin, bili su sakriveni ispod vozačkog sedišta, u naslonu za ruku, kao i iza zadnje klupe u automobilu.

Tako su carinici su u saradnji sa policijom sredinom decembra, na graničnom prelazu Horgoš, zaplenili 13 satova od kojih se za primerak džepnog sata ‘’Patek Philippe’’ iz 1921. sumnja da ima veliku kolekcionarsku vrednost. Reč je o jednom od najpoznatijih satova na svetu, iz limitiranih serija. Osim vrednih satova, otkrivena su i tri prstena sa dragim kamenjem i jedan zlatni broš.

Zahvaljujući bogatom iskustvu, znanju i opremljenosti, carinska služba Srbije predstavlja značajnu prepreku za krijumčare svih vrsta, pa i onih koji pokušavaju da profitiraju od šverca antikviteta. Carinici su obučeni da analiziraju okolnosti, kao i ponašanje putnika što je inicijalna kapisla da posumnjaju u istinitost onoga što se prezentuje. Posao carinika je da potom dokaže da ta sumnja ima ili nema osnova, a otkriveni pokušaji šverca iz svakodnevne carinske prakse svedoče da je mašta ljudi koji se upuste u krijumčarenje neograničena...

Beći deo zarađenog novca od trgovine ukradenim umetničkim delima i antikvitetima, smatraju kriminolozi, odlazi na finansiranje međunarodnog organizovanog kriminala i terorizma. U našoj zemlji je zaštita kulturnih dobara regulisana Krivičnim zakonikom, Zakonom o kulturnim dobrima i Carinskim zakonom.

- Jasno je da je reč o krijumčarenju veoma vrednih kolekcionarskih eksponata. Primera radi, džepni časovnik „Patek Philippe„ iz 1921. godine, bez mehanizma je težak oko 117 grama i napravljen od 18-karatnog zlata. Vrednost ovakvih primeraka može da dostigne vrtoglave cifre na kolekcionarskim aukcijama, ali mi ćemo o vrednosti moći nešto da kažemo tek nakon stručne ekspertize - rekao je tada šef Odseka za suzbijanje krijumčarenja Subotica Svetozar Nakarada.

Kako je reč o jednom od najpoznatijih satova na svetu, vrlo je verovatno, da je pripadao nekoj poznatoj ličnosti tog doba, što mu dodatno diže vrednost, koja može da dostigne vrtoglave cifre na aukcijama, naročito ako se ispostavi da zaista pripadao, kako se u javnosti licitira – Kenedijevom lekaru.

Interesantan je i slučaj sa Horgoša koji se dogodio krajem aprila, kada su dvojica putnika, britanskih državljana turskog porekla, pokušali da u automobilu ispod suvozačkog i zadnjeg sedišta prokrijumčare pet mačeva i dva bodeža u koricama, pištolj-kolt, pištolj na kremen i pušku kremenjaču neutvrđene marke i kalibra, kao i umetničku sliku, ulje na platnu „Dva petla” nepoznatog autora.

Bilo je među carinskim zaplenama vrednih filatelističkih i numizmatičkih zbirki, ikona i drugih vrednih i starih crkveno-službenih predmeta, antikvitetnog nakita, kolekcija starog oružja i satova, čajnika, srebrnine, lampi i drugog antikvitetnog pokućstva... Od rariteta bi se mogle izdvojiti uniforme nemačke vojske iz drugog svetskog rata, trake sa kukastim krstom, pa čak i biste Adolfa Hitlera, violina marke „Stefano Skarampela” iz 1900. godine, nekoliko Jevanđelja. Ostala je upamćena i mermerna bista „Portret devojčice” delo poznatog vajara Antona Augustinčića zaplenjena na Batrovcima.

Mesta na kojima završavaju ovi predmeti najčešće su strane aukcijske kuće ili sajmovi antikviteta, a zarada se meri desetinama hiljada evra.

Nije nikava tajna da ako odete na buvljake, od Budimšete preko Beča do Pariza, možete naći u ponudi rimske bronzane figurine. Obično se radi o bogu Merkuru koje samo naizgled liče na orginale. Slično je i s mermernim glavama nekog od rismkih bogova ili boginja iz Sirmijuma, Viminacijuma, Gamzigrada... Figurine su dobro urađene i dobro falsifikovane.

Srbija je tranzitna zemlja za one koji posluju na ilegalnom tržištu antikviteta. Zna se i da lokalitete širom Srbije prekopavaju i razaraju lovci na blago i trgovci starinama, pa vredni spomenici kulture završavaju na aukcijama na Zapadu, gde se prodaju po ceni ni izbliza odgovarajućoj značaju koji imaju za istoriju i arheologiju.     

D. Nikolić