ТЕМА ДНЕВНИКА Шверцом старог блага зарађују милионе

Интересантно је да за кријумчарење уметнина и антиквитета шверцери најчешче користе сопствена возила, која су некада и адаптирана за потребе кријумчарења, возаче аутобуса којима робу дају на превоз или особе које често путују у земље Западне Европе користећи неки од граничних прелаза који се налазе на том путу.

Царински службеници су у четвртак на улазу граничног прелаза Градина спречили покушај кријумчарења великог броја антиквитета - кованица и свитака на пергаменту написаних арапским писмом.

Необичан случај откривен је када је заустављен мерцедес немачких регистарских ознака, који је ка Немачкој возио ирачки држављанин курдске националности који је цариницима рекао да осим свог пртљага не носи ништа и да се упутио у Немачку у посету болесном брату.

Цариници су се ипак одлучили да аутомобил детаљно прегледају у гаражи, а због уочених неправилности, резервна гума је додатно прегледана на скенеру, када је анализом слике примећено да је унутрашњост резервне гуме испуњена неким сумњивим садржајем.

Путник је у том тренутку рекао да је реч о три књиге старе више од 300 година, али су цариници из унутрашњости резервне гуме извадили и три пакета ушивена у платно и умотана у најлонске вреће.

У првом пакету откривено је 28 старих кованих новчића, за које се претпоставља да су од сребра и злата и 11 листова танких кожа са натписима на непознатом писму налик арапском. Други завежљај садржао је још 12 пергамената исписаних арапским писмом, док је у трећем пронађено још 128 новчића и 11 пергаментних свитака на арапском језику.

Недавно су царински службеници на граничном прелазу Батровци спречили да из земље буде изнет велики број антиквитетних предмета и новчића.

Прекршај је откривен када је на преглед стигао Ауди А4 врањских регистарских ознака којим је управљао 27-годишњи српски држављанин албанске националности из Прешева са сапутником, 31-годишњи македонским држављанином такође албанске националности из Куманова.

Детаљним прегледом возила цариници су пронашли преко 2.235 старих кованих новчића упакованих у новине и најлонске кесе, бисту римског легионара изливену у бронзи, као и фигурицу бика изливену у металу.

Антиквитети, за које се као власник пријавио сувозач, македонски држављанин, били су сакривени испод возачког седишта, у наслону за руку, као и иза задње клупе у аутомобилу.

Тако су цариници су у сарадњи са полицијом средином децембра, на граничном прелазу Хоргош, запленили 13 сатова од којих се за примерак џепног сата ‘’Патек Philippе’’ из 1921. сумња да има велику колекционарску вредност. Реч је о једном од најпознатијих сатова на свету, из лимитираних серија. Осим вредних сатова, откривена су и три прстена са драгим камењем и један златни брош.

Захваљујући богатом искуству, знању и опремљености, царинска служба Србије представља значајну препреку за кријумчаре свих врста, па и оних који покушавају да профитирају од шверца антиквитета. Цариници су обучени да анализирају околности, као и понашање путника што је иницијална каписла да посумњају у истинитост онога што се презентује. Посао цариника је да потом докаже да та сумња има или нема основа, а откривени покушаји шверца из свакодневне царинске праксе сведоче да је машта људи који се упусте у кријумчарење неограничена...

Бећи део зарађеног новца од трговине украденим уметничким делима и антиквитетима, сматрају криминолози, одлази на финансирање међународног организованог криминала и тероризма. У нашој земљи је заштита културних добара регулисана Кривичним закоником, Законом о културним добрима и Царинским законом.

- Јасно је да је реч о кријумчарењу веома вредних колекционарских експоната. Примера ради, џепни часовник „Патек Philippе„ из 1921. године, без механизма је тежак око 117 грама и направљен од 18-каратног злата. Вредност оваквих примерака може да достигне вртоглаве цифре на колекционарским аукцијама, али ми ћемо о вредности моћи нешто да кажемо тек након стручне експертизе - рекао је тада шеф Одсека за сузбијање кријумчарења Суботица Светозар Накарада.

Како је реч о једном од најпознатијих сатова на свету, врло је вероватно, да је припадао некој познатој личности тог доба, што му додатно диже вредност, која може да достигне вртоглаве цифре на аукцијама, нарочито ако се испостави да заиста припадао, како се у јавности лицитира – Кенедијевом лекару.

Интересантан је и случај са Хоргоша који се догодио крајем априла, када су двојица путника, британских држављана турског порекла, покушали да у аутомобилу испод сувозачког и задњег седишта прокријумчаре пет мачева и два бодежа у корицама, пиштољ-колт, пиштољ на кремен и пушку кремењачу неутврђене марке и калибра, као и уметничку слику, уље на платну „Два петла” непознатог аутора.

Било је међу царинским запленама вредних филателистичких и нумизматичких збирки, икона и других вредних и старих црквено-службених предмета, антиквитетног накита, колекција старог оружја и сатова, чајника, сребрнине, лампи и другог антиквитетног покућства... Од раритета би се могле издвојити униформе немачке војске из другог светског рата, траке са кукастим крстом, па чак и бисте Адолфа Хитлера, виолина марке „Стефано Скарампела” из 1900. године, неколико Јеванђеља. Остала је упамћена и мермерна биста „Портрет девојчице” дело познатог вајара Антона Аугустинчића заплењена на Батровцима.

Места на којима завршавају ови предмети најчешће су стране аукцијске куће или сајмови антиквитета, а зарада се мери десетинама хиљада евра.

Није никава тајна да ако одете на бувљаке, од Будимшете преко Беча до Париза, можете наћи у понуди римске бронзане фигурине. Обично се ради о богу Меркуру које само наизглед личе на оргинале. Слично је и с мермерним главама неког од рисмких богова или богиња из Сирмијума, Виминацијума, Гамзиграда... Фигурине су добро урађене и добро фалсификоване.

Србија је транзитна земља за оне који послују на илегалном тржишту антиквитета. Зна се и да локалитете широм Србије прекопавају и разарају ловци на благо и трговци старинама, па вредни споменици културе завршавају на аукцијама на Западу, где се продају по цени ни изблиза одговарајућој значају који имају за историју и археологију.     

Д. Николић