Šverc zlata donosi duplu dobit krijumčarima
Naime, prvo je u nedelju 12. februara, na graničnom prelazu Gradina zaplenjeno više od 1,6 kilograma zlatnog nakita i poluga teška 67 grama, ukupne vrednosti veeć od pet miliona dinara. Samo dan kasnije zaplenjeno oko je 740 grama zlatnog nakita, čija je vrednost procenjena na tri miliona dinara.
Šverc zlata je i dalje biznis koji je veoma interesantan i atraktivan širom sveta. Krijumčari su, po nezvaničnim podacima, najčešće turske nacionalnosti, a žive i rade u zemljama Zapadne Evrope. Oni zlato, bilo u polugama, nakitu ili kovanicama, kriju u svim delovima vozila, ali i u torbicama, cipelama, brushalterima, dečjim igračkama, pelenama...
Zlato se najčešće švercije iz Turske ka zemljama Evropske unije zbog velike razlike u ceni. Taj biznis je tipičan primer velike ekonomske krize, ali i sve lošije socijalne situacije.
Po nekim izvorima, zlato se na crno veoma dobro kotira čak i u „uređenim” zemljama poput Švajcarske, Belgije, Holandije, Luksemburga… U tim državama su deponovani ogromni iznosi novca različitog porekla, tako da se imućniji građani odlučuju da novac „pretvore” i zlato i tako ga ulože u nešto čemu cena i dalje raste. Tom vidu transakcije se, s druge strane, teže ulazi u trag.
Zbog ogromne razlike u ceni zlata kod nas i, na primer, u Austriji, Švajcarskoj, Italiji ili Nemačkoj, nakupci imaju dosta „prostora” za zaradu, što im omogućava da uvek plaćaju po nekoliko evra više od zlatara. Osim toga, otkupljivači imaju i znatno manje troškove poslovanja jer taj posao rade u sklopu već postojećih menjačnica i drugih radnji (nekima je jedini trošak štampanje nekoliko stotina listova i lepljenje po gradu), ne plaća se porez, pa je jasno zašto u ovom trenutku nakupci drže više od 80 odsto otkupa zlata.
Naravno, razvoj tog biznisa ne bi bio moguć bez ponude zlata, ali tu nakupci imaju najsigurnijeg mogućeg „partnera” – krizu i opštu nemaštinu, zbog koje i dugo čuvane porodične dragocenosti masovno završavaju na preciznim vagama otkupljivača zlata. U tim transakcijama najčešće se ne kontroliše poreklo zlata, ali, što je još opasnije, nema nikakve kontrole ni porekla novca kojim se ono otkupljuje. Država u tim slučajevima nije predvidela nikakav mehanizam kontrole i zlato može otkupljivati ko god ima dovoljno gotovog novca.
U Novom Sadu se cena grama četrnaestokaratnog zlata kreće od 2.000 do 2.300 dinara, dok je u Beogradu nešto viša jer je tamo i prodajna cena veća. Građani koji su u mogućnosti, i dalje kupuju zlato kao garant neke sigurnosti. S druge strane, novosadski zlatari se susreću s mušterijama koje su, nažalost, zbog ekonomske krize prinuđene na to da prodaju svoje zlato koje su čuvale decenijama. Interesantan je podatak da je u odnosu na prethodne godine, danas manje uličnih oglasa za otkup zlata, ali je zato sve više internet portala.
Od početka globalne ekonomske krize, povećala se cena zlata na tržištu, a samim tim se povećao i broj krijumčara.
D. Nikolić
Sjaj ima cenu
Cena zlata se menja na dnevnom nivou u zavisnosti od berze. Tako je jedna unca na svetskim berzama, na dan 13. februara, stajala 1.225 dolara, što iznosi 39 dolara za gram. U Srbiji je otkup zlata u zlatarama jedini legalan. U Novom Sadu zlato se odkupljuje u zavisnosti od karataže. Tako, na primer, prilikom otkupa zlata za gotovinu gram 14-karatnog staje 2.300 dinara, dok je prilikom otkupa u zameni cena 2.600 dinara.