Svedocima-saradnicima status ugrožen, preti im gašenje

 i da ukoliko se ubrzo nešto ne promeni, može biti ugašena. Kako su ovi svedoci, bez obzira da li je reč o ratnim zločinima, korupciji ili borbi protiv mafije, često ključni u krupnim predmetima ovo pitanje mora se brzo definisati. Tim pre, što institucija zaštićenog svedoka u Srbiji gotovo nikada nije u potpunosti ni zaživela  zbog čega su neki i napustili sistem zaštite.



Radna grupa je analizirajući zaštitu svedoka konstatovala da u postupku promene identiteta, koja je jedna od najvažnijih mera predviđenih Zakonom, nije zaokružen zakonski i podzakonski okvir koji bi omogućio primenu ove mere. Zato su se javljali problemi u izdavanju ličnih dokumenata, matičnim knjigama, u kaznenom sistemu prilikom izdržavanja kazni.



Trenutno u Srbiji ima oko 20 svedoka saradnika u raznim sudskim postupcima i svi oni imaju svojvrsnu policijsku zaštitu. Međutim, njihova imovina nije pod zaštitom. Za devet godina, koliko postoji, Služba za pomoć i podršku oštećenima i svedocima pružila je pomoć za ukupno 2.856 svedoka. Od tog broja, 782 njih bili su ujedno i oštećeni. Služba je angažovana u 292 predmeta ratnih zločina, u predmetima po zamolnicama, a od 2010. godine i u predmetima organizovanog kriminala.



Inače, Srbija ima više svedoka u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina koji su u programu zaštite nego sve države bivše Jugoslavije zajedno. Najvažnije je da za 10 godina  od kada postoji Jedinica za zaštitu, nijednog našeg svedoka u programu zaštite nije stigla osveta. S novim imenom, licem, identitetom, izmenjenom biografijom, obučeni da zauvek skrivaju svoju prošlost i pokušaju da izgrade budućnost u novoj sredini, iz Srbije su u svet i u novi život otišli mnogi pripadnici mafijaških klanova koji su odlučili da svoju slobodu otkupe svedočenjem protiv sačesnika. Neki od ljudi koje javnost zna kao ubice, narko-dilere ili su umešani u ratne zločine, koji su ušli u program zaštite svedoka, sada su uspešni biznismeni, menayeri, intelektualci, radnici.



Podaci o broju zaštićenih svedoka, broju ljudi koji se brinu o njihovoj bezbednosti i koliko sve to košta Srbiju su službena tajna. Mediji su objavili podatak da jedan svedok u programu zaštite Srbije mesečno košta 5.000 evra, ali je to iz Jedinice za zaštitu demantovano uz tvrdnju da je reč o mnogo manjoj sumi.  Miloš Perović, načelnik Jedinice za zaštitu je prošle godine za “Politiku” objasnio da većina ljudi kojima država brine ima privilegiju da im se promeni identitet i dobiju novo mesto za život i nova dokumenta.



- Omogućavamo im da završe fakultete, nauče jezik zemlje u koju idu i upoznaju se s kulturom. Država im pruža pomoć dok se ne osamostale. Mnogi su veoma uspešni u novom životu, a neki od njih uopšte nisu na teretu buyeta Srbije i tada kažemo da je program uspešno sproveden. Jedinica ostaje spona između njih i porodice, taj kontakt u interesu bezbednosti mora da se obavlja uz naše posredovanje. Ovaj proces adaptacije može uspešno da se sprovede za tri, četiri godine – objasnio je Perović.



Kada se svedok saradnik relocira u drugu državu, brigu o njemu preuzima partnerska jedinica policije, jer je Srbija u sistemu Evropola i ima dobru saradnju sa svim evropskim zemljama. Praksa je da naši svedoci odlaze u inostranstvo i da u Srbiju, po pravilu reciprociteta, dolaze zaštićeni svedoci iz drugih država.



- Mi plaćamo samo životne troškove, a usluge prevoza i ljudstva pokriva partnerska jedinica, kao što i mi ne naplaćujemo ljudstvo, osim u Australiji. To je jedina zemlja koja naplaćuje troškove osoblja. Radimo promenu alfanumeričkih i biometrijskih podataka. Prema zakonu, možemo da obavimo i promenu izgleda plastičnom operacijom. – objasnio je Perović.



On ističe da se u javnosti često poistovećuje termin svedok saradnik i osoba u programu zaštite. Svedoka saradnika obezbeđuje policija, a svedoke u programu zaštite obezbeđuje specijalizovana jedinica. Za deceniju rada, Jedinica za zaštitu uspešno je sarađivala s Maršalskom službom SAD i većinom evropskim zemalja. Na osnovu našeg modela neke zemlje Južne Amerike pripremile su svoj program zaštite svedoka. Srbija je član Internacionalnog komiteta za zaštitu svedoka u kojem su još i SAD, Kanada, Engleska, Nemačka i Australija.



Po oceni kriminologa Zlatka Nikolića sistem zaštićenog svedoka je veštački presađen iz anglosaksonskog prava i da u našem podneblju nije dalo dobre rezultate.- Cena čuvanja svedoka je velika, i to bi  bilo razumljivo kada bi efekti bili veći. Ovako, imamo situaciju da kriminalci priznaju nešto, a sakriju tri puta više i za to dobiju zaštitu u narednih dvadeset ili trideset godina. Oni uglavnom svedoče o međusobnim obračunima, a to nije dovoljno da se ispuni svrha pravde – smatra Nikolić.



LJ. Malešević

 

Nema potpune amnestije



Kod nas je najviše svedoka uvedeno u sistem zaštite 2007. i 2008.godine – po 14, dok ih je poslednjih godina sve manje. Tako je 2010. i 2011. godine zaštitu dobilo ukupno sedam svedoka. Jedan od razloga za to su i promenjive zakonske odredbe po kojima svedoci-saradnici ne mogu dobiti amnestiju za svoje zločine već samo polovinu od minimalne predviđene kazne. 



Prvi i svakako najpoznatiji zaštićeni svedok u Srbiji je Ljubiša Buha Čume, koji prednjači i po medijskom eksponiranju uprkos svom statusu. Neki pod naših poznatih svedoka saradnika su i Dejan Milenković Bagzi, Nenad Šare, Miladin Suvajyić, Mile Jerković i mnogi drugi za koje zna svega nekoliko ljudi u Srbiji.