Strani lovci svesno krivolove u srpskim atarima

grupu od četiri lovca, policija je protiv Italijana G. K., inače poslanika italijanskog parlamenta u prošlom sazivu, podnela krivičnu prijavu. Njemu su privremeno oduzete isprave, a krivična prijava podneta je zbog nezakonitog lova.

Inače, Italijan je imao uredno prijavljen boravak u Srbiji i legalno je preneo oružje preko granice, ali je svesno koristio električne vabilice i pored toga što je znao da je lov njima zabranjen i predstavlja krivično delo zbog kojeg može biti uhapšen u Srbiji. Električne vabilice za ptice i ostale divlje životinje su kod nas, ali i u drugim evropskim državama, zabranjene jer se smatraju sredstom za masovno uništavanje divljači.

Godišnje se u Srbiji krivolovi između 125.000 i 175.000 divljih ptica, a od tog broja gotovo polovina su prepelice i grlice, koje se švercuju u Italiju za potrebe crnog tržišta za ekskluzivne restorane.



Krivolovci ne ubijaju samo ptice već im je često na nišanu i krupna divljač, iako dobro znaju da se nezakonit lov, odnosno krivolov, u našoj zemlji smatra krivičnim delom, kako po Krivičnom zakoniku, tako i po odredbama Zakona o divljači i lovstvu.

Ne zna se koliko je divljači u proteklih nekoliko godina u Srbiji nelegalno odstreljeno jer takvu evidenciju niko na nacio-

nalnom nivou ne vodi, pa se samim tim ne za ni koliku su dobit imali krivolovci jer svaka ostreljena divlja životinja, kada se to čini organizovano i legalno, ima svoju nemalu cenu.



U načelu, lov divljači nije zabranjena delatnost, ali je pravno regulisan u pogledu vremena kada se lovi, divljači koja se može loviti, kao i mesta gde se to može činiti i načinlja i sredstava koja se u lovu upotrebljavaju. Shodno tome, krivolov bi se, u najširem smislu, mogao odrediti kao svaki lov divljači koji se sprovodi suprotno važećim propisima i koji se, u zavisnosti od konkretnog zakonskog rešenja i okolnosti pojedinačnog slučaja, sankcioniše kao krivično delo ili kao prekršaj.



Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je i prošle godine upozorilo na to da je krivolov u Srbiji ozbiljan organizovan kriminal, tvrdeći da bi država od naplate kazni za njega mogla da zaradi oko pet miliona evra, što je prihod veći od godišnjeg priliva od lovnog turizma. Oni smatraju da se u Srbiji godinama ignoriše problem krivolova kojim se godišnje odstrani na desetine hiljada ugroženih vrsta ptica. Marko Ružić iz tog društva ocenio je da je na delu intenzivan krivolov i „neko tu stavlja ogromne pare u yepove”, a država tu ne vidi nikakvu korist. Kako je naveo, agencije koje se bave lovnim turizmom dovode strance i sprovode jak privatni biznis u svom interesu, a kazne koje se izriču krivolovcima nisu ni blizu dovoljne da bi zadovoljile pravdu.



Boštjan Deberšek iz nemačkog Udruženja protiv ilegalnog ubijanja ptica tvrdi da je pitanje krivilova na ptice u zemljama Evropske unije strogo regulisano, zbog čega tamošnji lovci dolaze u Srbiju i prolaze bez sankcija.

– U tim zemljama postoje posebna policijska odeljenja koja se bave krivolovom, ali u Srbiji još uvek nema interesa za to – ocenio je Deberšek. – Mislim da je problem veliki i da međunarodne organizacije treba da reaguju.



Da u Srbiji postoje odeljenja koja se bave krivolovom, tek onda bi se videla koliki profit država može imati od divljači kojom su naša lovišta prepuna. Stručnjaci tvrde da je lovni turizam zlatni majdan Srbije. Jer , procenjuje se da u našim lovištima ima više od 30.000 plemenitih srna i srndaća i na stotine hiljada fazana, prepelica, jarebica i drugih ptica koje strani lovci, pre svega Italijani, Austrijanci, Nemci, rado love i ne žale da plate za njihov odstrel. 



Na to koliko bi država mogla prihodovati od legalnog i organizovanog lova za strance ukazuje i podatak da je na današnju teritoriju Srbije, do raspada SFRJ, godišnje dolazilo oko 10.000 inostranih lovaca, a prihodi dostizali 20 miliona dolara. Danas ih ima oko 2.000, a procenjuje se zarada od oko dva miliona evra. Naše mesto zauzele su Bugarska, Rumunija i Mađarska, koje su danas u lovnom turizmu najuspešnije evropske zemlje. Mađarska čak uzima najveći deo od čak deset milijardi evra, koliki je godišnji prihod od lovnog turizma u Evropi. Ali, to su zemlje koje su krivolov svele na minimum ili ga čak iskorenile.



LJ. Malešević

 

Za deceniju niko osuđen za krivolov

U protekloj deceniji nijedan lovokradica nije osuđen na zatvorsku kaznu, iako je za to nedelo Krivičnim zakonikom predviđena i ta kaznena mera. Sve se uglavnom završava malim novčanim kaznama, uslovnim osudama i opomenama. Krivolovcima se čak u najvećem broj slučajeva ne oduzimaju ni sredstva koja su koristili u lovokrađi, dok se u krivičnom postupku i ne odlučuje o odštetnom zahtevu.



Krivičnim zakonikom propisano je da svako ko lovi divljač u vreme lovostaja ili na području gde je to zabranjeno, može biti kažnjen novačno ili zatvorom u trajanju do pola godine. Godinu iza rešetaka zaprećeno je onome ko lovi na tuđem lovištu, kada divljač ubije, rani ili uhvati živu. Ako se to odnosi na visoku divljač, počinilac može biti kažnjen zatvorom do dve godine ili novčano. Do tri godine zatvora predviđene su kazne za sve koji love divljač čiji je lov zabranjen ili to čine bez posebne dozvole za određenu vrstu, kao i onima koji to rade na način ili sredstvima kojima se ona masovno uništava.