Stradanje gardista misterija već trinaest godina
Danas se navršava 13 godina od smrti Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, dvojice gardista Vojske Srbije i Crne Gore za koje je utvrđeno da su u kasarni „Topčider” u Beogradu ubijeni 5. oktobra 2004. dok su bili na straži ispred tajnog vojnog objekta „Karaš“. Do danas još uvek nema optužnice niti osumnjičenih za taj zločin.
Stručne službe Vladine Komisije za ispitivanje okolnosti pod kojima su stradala dvojica gardista u kasarni na Topčideru počele su, tek ove godine, prikupljanje informacija i odbradu podataka. Komisiju, koja je formirana na inicijativu tadašnjeg premijera a sada predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čine predstavnici Vojnobezbednosne agencije, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Tužilaštva i Ministarstva odbrane, kao i punomoćnici porodica.
Do formiranja Komisije je došlo 12 godina od smrti gardista, posle sastanka tadašnjeg premijera s njihovim roditeljima, pa su u pretkrivični postupak koji vodi Više tužilaštvo u Beogradu uključene službe bezbednosti i resorna ministarstva.
Gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović stradali su 5. oktobra 2004. godine u tajnom vojnom objektu „Karaš“ u Topčideru, gde su bili na straži. Posle njihove pogibije tadašnji Vojni sud je sproveo istražne radnje, a veštaci koje je angažovao zaključili su da je Jakovljević ubio Milovanovića, a onda pucao u sebe.
Međutim, nezavisna komisija, koja je formirana po nalogu tadašnjeg predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, obavila je svoj uviđaj, ekshumirala leševe, sprovela sudskomedicinsko i balističko veštačenje i zaključila da je gardiste ubila treća osoba. Tu verziju događaja potvrdilo je i veštačenje američkog FBI-ja. Tužilaštvo je još pre nekoliko godina prihvatilo takav nalaz, ali istina o onome što se dogodilo te noći i dalje je daleko od javnosti.
Podsećamo, najpre su svi nalazi veštaka ustupljeni laboratoriji FBI-ja „Kvantiko”, koja je u oktobru 2007. godine poslala balistički nalaz, ali bez mišljenja i sudskomedicinskog veštačenja jer nije bila u mogućnosti da ga obavi. Zbog toga je, po naredbi sudije tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu, sudskomedicinsko veštačenje povereno stručnjaku neuropatologije i forenzičke patologije Ljubiši Dragoviću, koji je tada bio na čelu Odeljenja za forenzičku patologiju i medicinska istraživanja Okruga Mičigen.
Tim superveštačenjem, koje je Višem sudu u Beogradu dostavljeno još 2008. godine, još jednom je osporen prvi zvanični nalaz vojne istrage – kojim je tvrđeno da je prvo jedan vojnik ubio drugog, a potom izvršio samoubistvo. Takav sled događaja je i pre superveštačenja pobila nezavisna državna komisija, koja je navela da nalazi vojne istrage nisu tačni.
Naime, deset dana posle pogibije gardista, Vrhovna komanda Vojske SCG odlučila je da se osnuje nezavisna komisija, koju su činili eksperti i predstavnici tadašnjeg državnog vrha, da bi se utvrdile okolnosti tragedije. Na osnovu istih dokaza kojima je raspolagala i vojna komisija, nezavisna državna komisija utvrdila je da su gardisti ubijeni.
Nakon tih veštačenja, iz Republičkog javnog tužilaštva je saopšteno da je mogućnost ubistva i samoubistva gardista isključena te da je sudu podnet zahtev za sprovođenje istražnih radnji protiv N. N. lica.
Pretkrivični postupak protiv N. N. lica pokrenut je 2008. godine.
Država Srbija je, po nalogu Ustavnog suda, porodicama isplatila po 5.000 evra zbog neefikasne i nedelotvrone istrage kakva je do sada vođena, uz nalog Tužilaštvu da sprovede brzu i delotvornu istragu, koja će dovesti do razrešenja tog slučaja.
S. H. D.