Stefanović: Cilj bečkog sastanka zajedničko rešenje izbegličke krize

zapadnog Balkana, koji se održava u Beču na inicijativu Austrije, da se postigne zajedničko rešenje za izbegličku krizu.

„Nadam se da ćemo moći da postignemo zajedničko rešenje na ovoj konferenciji, soluciju koja će omogućiti lakši prolaz migranata, ali i ujedno i da zaštitimo bezbednost i sugurnost naših zemlaja“, naglasio je Stefanović po dolasku u Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije, gde ga je dočekala njegova austrijska resorna koleginica Johana Mikl-Lajtner.

On je kazao da je cilj da se postigne dogovor o  jedinstvenom sistemu kontrole, da mere omoguće lakši tanzit migranata, ali i lakšu situaciju za sve zemlje tranzita i destinacije.

Prema njegovim rečima potrebno je rešiti pitanje ko su ekonomski migranti.

Sa skupa, kako je podvukao, važno je uputiti poruku jedinstva i težnje ka zajedničkom rešenju.

Ministarka Mikl-Lajtner naglasila je da je Austrija zainteresovana za evropskim rešenjem.

„Međutim po pitanju zajedničkog evropskog rešenja trenutno tapkamo u mestu i zato su neophodne nacionalne mere. Takođe je potreban savez sa zemljama na Balkanu, kako bi napravili veći pritisak na Grčku da se konačno uspostavi zaštita spoljne granice EU“, poručila je ona.

Na inicijativu ministarke Mikl-Lajtner i šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca, u Beču se danas okupilo 18 ministara zapadnog Balkana kako bi razgovarali o situaciji duž balkanske rute.

Reč je o skupu koji je izazvao pažnju i pre održavanja, pošto je Grčka protestovala što nije pozvana, a Evropska komisija kritikovala jednostrane inicitaive pojedinačnih zemalja kad je reč o migrantima.

Ministri Mikl-Lajtner i Kurc dočekali su svoje kolege u zdanju Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije u kojem se održava skup.

Ministar Stefanović stigao je među prvima na ovaj skup, dok će šef srpske diplomatije Ivica Dačić naknadno da se pridruži zbog kašnjenja aviona.

Na konferenciju, na temu "Zajednicko upravljanje migracijom", koja je počela nešto posle 10 časova, pozvani su ministri unutrašnjih i spoljnih poslova Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije.

Cilj skupa je usaglašavanje u vezi aktuelnih migracionih izazova u već dokazanom formatu Austrije i partnera sa Balkana.

Na skup su pozvane i zemlje koje čine Salcburški forum, a koje su pogođene situacijom na zapadnom Balkanu, kao što su Bugarska, Hrvatska i Slovenija.

Učesnici konferencije razgovaraće na prvom panelu o temama koje se tiču unutrašnje bezbednosti, kao što su upravljanje granicama, borba protiv krijumčara i ekstremizma.

Drugi panel baviće se temama koje su izazov za spoljnu politiku kao što su mere za borbu protiv uzroka za bekstvo, saradnja sa trećim zemljama i informacije o zemljama porekla.

Na radnom ručku će učestvovati i ministar odbrane Austrije Hans Peter Doskocil, koji će sa ministrima sa Balkana razgovarati o "civilno-vojnoj saradnji i upravljanju granicama".

Po završetku konferencije, nešto posle 13.15 časova, planirana je zajednička konferencija za štampu.

Srpski premijer Aleksandar Vučić zakazao je za danas posle podne, u 15 časova, sednicu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, kako je saznao Tanjug u kabinetu premijera.

Prema nezvaničnim informacijama, tema zasedanja biroa je najnovija situacija sa migrantima na "balkanskoj ruti".

Dačić: Srbija nema mnogo manevarskog prostora

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakao je danas u Beču da Srbija, kao zemlja koja se nalazi između članica EU iz kojih dolaze migranti i onih u koje žele da odu, u upravljanju migracionim tokovima kroz našu zemlju nema mnogo manevarskog prostora.

"U ovom trenutku, spremni smo da pružimo podršku, privremeni smeštaj i negu za 6.000 ljudi, što odgovara prilivu od dva do tri dana, ali ne možemo da dozvolimo da Srbija postane sklonište za desetine hiljada njih, niti možemo da primimo nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU", podvukao je šef srpske diplomatije na konferenciji koja se održava na inicijativu ministarke unutrašnjih poslova Austrije Johane Mikl-Lajtner i šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca na temu „Zajedničko upravljanje migracijom".

Dačić je istakao da je jedino održivo rešenje za migrantsku krizu da se migranti i izbeglice zadrže u regionu iz kojeg dolaze, odnosno što bliže svojoj zemlji porekla, kao i da EU nađe jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje. 

„Situacija nalaže da svoje aktivnosti usaglašavamo sa državama u donjem, a pre svega u gornjem toku balkanske rute, sa kojima delimo ovaj težak teret velikog migratornog pritiska“, naglasio je on u svom izlaganju.

Dačić je podvukao da je za Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU i veoma opterećenu tranzitnu državu na balkanskoj ruti, kroz koju je prošle godine prošlo 600.000 migranata, a u 2016. do sada već skoro 100.000, od krucijalne važnosti da Unija postigne jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje.



Dačić je ukazao da su direktori policija Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije 18. februara u Zagrebu postigli dogovor da na makedonsko-grčkoj granici vrše zajedničku profilaciju i registraciju izbeglica.

„Usaglašene mere Republika Srbija primenjuje od 22. februara 2016. godine. Podsetiću vas i da je Srbija jedina zemlja koja nije članica EU, a koja je na makedonsko-grčku granicu krajem prošle godine uputila svojih 20 policajaca. Nakon završetka njihovog mandata, 10. februara ove godine uputili smo novi kontingent od 10 policajaca”, preneo je on.

To, kako je kazao, ne znači da Srbija ne uvažava i drugačija viđenja puta za izlazak iz ove krize.

“Međutim, nismo u situaciji da možemo dozvoliti da se migranti, čiji je priliv kontinuiran, zadrže i ostanu duže na našoj teritoriji, ukoliko zemlje na gornjem toku rute obustave njihov prolaz, a zemlje krajnje destinacije prijem. U ovom trenutku, spremni smo da pružimo podršku, privremeni smeštaj i negu za 6.000 ljudi, što odgovara prilivu od dva do tri dana, ali ne možemo da dozvolimo da Srbija postane sklonište za desetine hiljada njih, niti možemo da primimo nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU”, podvukao je šef srpske diplomatije. 

On je rekao da je Srbija mišljenja da je jedino održivo rešenje naći način da se migranti i izbeglice zadrže u regionu, odnosno što bliže njihovoj zemlji porekla.

Na taj način bi se, kako je objasnio, rasteretila i Grčka, koja trpi zaista enorman pritisak, ali i omogućilo njihovo brže vraćanje i angažovanje na obnovi, kad dođe do prekida ratnih dejstava. 

Dačić je, na kraju govora, izrazio zadovoljstvo zbog dobre komunikacije između zemalja na zapadnobalkanskoj ruti.

Na skup u Beč doputovali su ministri unutrašnjih I spoljnih poslova zemalja Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije.

(Tanjug)