Srbi česta karika u švercu kokaina iz Južne Amerike

Kako prenose strani mediji, policija je pretresla kuću u kojoj su živeli Vukomanović i dečak i pronašla 22 pištolja, 210 kesica kokaina, osam kutija parfema i naočara, šest radio-stanica, pancir, kao i svesku s imenima klijenata organizovanu kao trgovačku knjigu, a među stvarima je otkrivena i vojna uniforma.

Vukomanović je hapšen i 2011. godine u gradu Sao Goncalo. On je tada označen kao član jedne od najopasnijih i najnasilnijih bandi u Francuskoj, koja je usko povezana s italijanskom mafijom. Banda se bavila švercom kokaina iz Južne Amerike u Evropu preko „mula”.

Vest da je još jedan Srbin umešan u šverc kokain iz Južne Amerike u Evropu i Aziju malo koga je iznenadila. Kriminalci iz Srbije poslednjih godina sve češće se pominju kao karike u svetskim lancima krijumčarenja kokaina. Zbog velike zarade i relativno malog rizika, šverc kokaina iz Južne Amerike postao je san za mnoge kriminalce koji su „zanat“ pekli na srpskom asfaltu. Peru, Kolumbija, Venecuela i druge države Južne Amerike postale su „obećana zemlja” za srpske dilere droge. Oni tamo odlaze pre svega zbog velike zarade, ali i zbog dobrih uslova „poslovanja” – organizovane i jake narko-mafije i razvijene korupcije. S druge strane, naši kriminalci zanimljivi su tamošnjim bosovima zbog velikog iskustva (često i ratnog) i beskrupuloznosti.

Po rečima profesora Fakulteta bezbednosti u Beogradu Darka Trifunovića, bilo je jasno da je latinoamerička narko-mreža ostala potpuna i nakon hapšenja Darka Šarića, a akcije koje su posle toga sledile  to i pokazuju. Trufunić ukazuje na to da se radi o kartelima koji imaju ozbiljnu organizaciju s velikim brojem članova.

On kaže da u ozbiljnim narko-mafijama nisu visoko pozicionirani samo Srbi već građani svih bivših republika nekadašnje SFRJ. Po njegovim stavovima, generalno se ljudi s prostora stare Jugoslavije smatraju za žestoke momke i visoko se rangiraju u mafijaškim krugovima. Poznati su ne samo po surovosti već i po načinu izvođenja operacija, osmišljavanju i kriminalnoj inteligenciji.

Likvidacije u Južnoj Americi

U kriminalnim obračunima u Južnoj Americi poslednjih godina ubijeno je šest srpskih državljana. U Boliviji je likvidiran Goran Popović (39), dok su u Peruu ubijeni Goran Stavrić (41) i Marko Mitić (30). Kako je saopšteno, Mitića su likvidirali članovi kolumbijskih narko-kartela u Peruu, a od njegove porodice prethodno je tražen otkup od milion dolara. Međutim, po svemu sudeći, otkupnina je bila samo paravan jer je srpski državljanin ubijen dan nakon otmice. U maju 2010. godine u Boliviji su smrtonosnim rafalima izrešetani srpski državljani Bojan Bakula (28), Saša Turčinović (31) i Predrag Čanković (35), koji su obezbeđivali bolivijskog narko-bosa Viljema Suareza Rozalesa.

Jasno je da su za tako velike količine kokaina potrebne velike količine novca, pa Trifunović kaže da nije nerealno očekivati da se sve to finansira iz različitih izvora.

– Nema nijednog ganga koji deluje u Južnoj Americi a da nema uporište u nekoj državi, odnosno njenim obaveštajnim službama – zaključio je Trifunović.

Da su srpski kriminalci preuzeli „značajnu ulogu u snabdevanju Evrope kokainom” ocenio je i Evropski centar za monitoring droge i zavisnosti. U izveštaju od pre tri godine, između ostalog, stoji da su oni „uspeli da uspostave baze u Argentini, Brazilu, Venecueli i Kolumbiji, gde tu drogu nabavljaju po veoma niskim cenama, a zatim je teretnim brodovima prebacuju do velikih zapadnoevropskih luka”.

Evropski eksperti su uočili i da srpski kriminalci rade isključivo s kokainom, dok se heroin u Evropu i dalje prebacuje uhodanom „balkanskom rutom”, od luka iz Turske i Grčke, preko Albanije i Kosova, prema Zapadnoj Evropi. Oni objašnjavaju da se kokain, koji je u Evropi i dalje jedna od najskupljih droga, na prostoru Južne Amerike nabavlja po relativno niskoj ceni, od 5.000 do 6.000 dolara kilogram, nakon čega se brodovima prebacuje do velikih zapadnoevropskih luka kao što su Valensija, Antverpen, Roterdam ili Hamburg. Po dolasku u EU, cena kokaina je gotovo desetostruko veća, pa kilogram na ulici može dostići i do 50.000 evra.

Postojalo je nekoliko metoda prebacivanja droge. Tako su narkotici prebacivani prekookeanskim trgovačkim brodovima uz pomoć nekih članova posade. Oni su bili zaduženi da pakete, težine između 40 i 60 kilograma, na određenim mestima bacaju u more, da bi ih dalje pripadnici grupe pokupili jahtama. Droga je krijumčarena i jedrilicama, ali je i sakrivana među robu koja je legalno prevožena iz Južne Amerike za Španiju.

U MUP-u Srbije očekuju da će se „identifikovani trend nastaviti, uz stalnu promenu modusa krijumčarenja, korišćenjem sofisticiranih načina skrivanja i savremenih informacionih tehnologija u komunikaciji”, stoji u izveštaju MUP-a Srbije o proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala.

M. Bozokin