Snajperu bomba treća opomena posle prethodna dva spaljivanja automobila

Po nezvaničnim saznanjima, eksplozivna naprava je bila postavljena u prednji deo vozila, a aktivirala se kada je Milutinović pokrenuo automobil.

Taj tridestčetvorogodišnjak je imao neverovatnu sreću da prođe samo s lakšim povredama, odnosno, zadobio je kontuzionu povredu desnog skočnog zgloba, posekotinu šake i oguljotinu na kolenu, i zbrinut je na licu mesta, dok je automobil potpuno uništen. Pretpostavlja se da su ga od težih posledica sačuvali vazdušni jastuci koji su se u trenutku eksplozije aktivirali.

Nakon što mu je ukazana pomoć, Milutinović je preksinoć bio na licu mesta i, po rečima očevidaca, davao je policiji izjavu.

Istraga će utvrditi ko je i zbog čega podmetnuo eksplozivnu napravu pod automobil marke „porše kajen”.

Slobodan Milutinović Snajper je javnosti poznat kao bivši telohranitelj i desna ruka pokojnog predsednika FK „Vojvodina” Ratka Bate Butorovića. Sada je sportski direktor u Fudbalskom klubu „Kabel”, koji se takmiči u Prvoj ligi Srbije i već je bio na meti napadača.

Naime, 26. oktobra 2018. oko 2.30 časa, zapaljen je automobil ispred broja 3 u Krilovoj ulici, takođe na novosadskoj Grbavici. Tada mu je, kako su preneli mediji, „volvo HC 90” najpre poliven tečnošću, a potom zapaljen.

I novembra 2013. godine se našao na meti, a tog puta zapaljen mu je  „mercedes ML”.

U njegovom dosijeu nalazi se 15 krivičnih prijava, i to za pokušaj ubistva 2017. godine, u Beogradu na stadionu u Humskoj, kada je oštećeni D. S. teško povređen, prodaju droge (za šta je osuđivan), nasilničko ponašanje (osuđivan dva puta), nelegalno oružje, teške telesne povrede, lake telesne povrede i ugrožavanje sigurnosti.

Slobodan Milutinović ima i sedam osuda, od čega tri uslovne. Naime, dva puta je uslovno osuđivan za nasilničko ponašanje na utakmicama, a jednom zbog narkotika.

Iz pouzdanih izvora saznajemo da mu je poslednja osuda iz 2018. godine višemesečna kazna za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, koju je odslužio u kući s nanogicom.

Inače, taj Novosađanin je u zatvoru odležao ukupno tri godine zbog prodaje droge i napada na policajca.

Milutinovića povezuju i s Daliborom Bogdanovićem (42), zvanim Boća, bivšim potpredsednikom FK „Vojvodina” i policajcem u invalidskoj penziji, koji je povređen u eksploziji bombe postavljene ispod njegovog yipa BMNJ DŽ-5 10. maja prošle godine u Novom Sadu u Ulici Ilije Birčanina na Detelinari, gde, inače, stanuje. Eksplozivna naprava je aktivirana na daljinu, a nakon toga Bogdanoviću je amputirana leva potkolenica.

Po dosadašnjim saznanjima, eksplozivna naprava bila je postavljena ispod vozačevog sedišta, a detonacija je usledila u trenutku kada se Bogdanović isparkirao, motor je bio uključen. Ne isključuje se mogućnost da je eksplozivna naprava bila postavljena i nekoliko dana pre eksplozije i da se samo čekao pogodan momenat da se ona aktivira.

Policija i dalje radi na rasvetljavanju tog događaja.

Postavljanje i aktiviranje eksplozivne naprave ispod automobila nije novost u obračunu ljudi iz kriminogenih krugova, ali je u Novom Sadu do sada to bilo retkost.

To je, inače, drugi pokušaj likvidacije na novosadskim ulicama na takav način. Prvi je bio 1. oktobra 2014, kada je u snažnoj eksploziji, koja se dogodila nešto posle osam časova u Dalmatinskoj ulici u Novom Sadu, povređen R. R. (44), vlasnik preduzeća koje se bavi uslužnim poslovima u građevinarstvu.

Eksplozivna naprava je bila postavljena u vozilo „seat ibica”, parkirano ispred zgrade u kojem je smeštena firma R. R., a aktivirana je u trenutku kada je on otključavao ulazna vrata lokala, svega nekoliko metara od „seata”.

Bomba ispod sedišta vozača i relativno kontrolisana eksplozija, koja ne ubija prolaznike već samo metu, postala je popularan vid likvidacije u mafijaškim krugovima. Izvršioci na taj način izbegavaju da „prljaju ruke” jer žrtvu likvidiraju s bezbedne udaljenosti.

Većina podmetanja eksplozija pod automobile u Srbiji, poznato je, delo je minera koji su svoj „zanat” izučili u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Svaki vojnik koji je tokom obuke imao prilike da vidi kompletiranje sporogorećeg štapina, vrlo lako može od tog upaljača i parčeta eksploziva sačiniti napravu koja može da ubije, rani žrtvu ili napravi materijalnu štetu.

Po ranijim informacijama iz MUP-a, u Srbiji živi oko 10.000 stručnjaka za eksploziv, od kojih su 2.000-3.000 bivši policajci, ili pripadnici vojnih i paravojnih formacija. To, naravno, nije nepoznato ovdašnjim mafijaškim krugovima, koji sve češće traže bombaške usluge.

Za prvi uspešan napad podmetanjem eksploziva u automobil uzima se ubistvo Rade Međeda, vlasnika tada najvećih kockarnica u Srbiji. Bomba u njegovom yipu aktivirana je 1994. daljinskim upravljačem uzetim s dečjeg automobila-igračke dok se Međed uključivao u promet u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Počinioci nikad nisu otkriveni.

Međuti, samo miniranje nečijih kola je visokorizičan posao. U jesen 2002, dok je postavljao bombu ispod „audija A-6” u centru Beograda, u nenadanoj eksploziji poginuo je Ivan Kontić iz Budve. Na sličan način u glavnom gradu stradao je u oktobru 2009. i Strahinja Rašeta, podmećući eksploziv pod yip svog ortaka...

Stručnjaci smatraju da se pod automobile najčešće postavlja plastični eksploziv C-4. To je jedan od najjčih eksploziva u svetu. Samo četiri zemlje na planeti proizvodile su plastični eksploziv, ali je C-4, koji se proizvodio u vojnoj fabrici u Beranama sve do 1991. godine, bio među najboljima. Mada se od tada ne proizvodi, ima ga u vojnim magacinima i na crnom tržištu.

Beranski plastični eksploziv je elastičan, lepljiv, može se obaviti oko tela, staviti u cipelu, kapu, torbu, a da ga niko ne primeti i ne registruje. Ima veliku razornu moć, predočavaju stručnjaci.

U kriminalnim krugovima „pentrit” se koristi za napade na blindirane automobile, a potrebno je samo 250 grama da se takvo vozilo razori.

– Postavljanje bombi ispod automobila je način obračunavanja crnogorske i albanske mafije – izjavio je svojevremeno kriminolog Zlatko Nikolić. – Bosanski i srpski kriminalci najčešće za likvidaciju koriste vatreno oružje, i to iz automobila u pokretu. Naravno, uvek ima izuzetaka.

Poslednjih godina relativno su se proredila ubistva u organizovanom kriminalu, pa i ona vezana za automobile. Razloga je više, a među njima nije zanemarljiv ni bolji rad policije i pravosudnih organa. Međutim, to nipošto ne znači da će sačekuše potpuno nestati. Kao što se organiziovani kriminal u suštini ne može potpuno iskoreniti, tako će i obračuni unutar raznih klanova ostati njegov sastavni deo.

E. S. H.