Prva presuda u korist uzbunjivača u Novom Sadu

 koja je zbog prijave korupcije kod naplate parking-kazni u Novom Sadu trpela štetne posledice, a izrečeno je i 12 privremenih mera za vraćanje na staro radno mesto.

Ti podaci saopšteni su na jučerašnjem sastanku predstavnika Ministarstva pravde, USAID-a, suda i portala „Pištaljka”.

Vladimir Radomirović iz „Pištaljke” opisao je slučaj u Novom Sadu, gde je uzbunjivač bila Marija Beretka zaposlena u Gradskoj inspekciji, koja je bila premeštena na slabije plaćeno radno mesto jer je otkrila da se, onima koji imaju uticaj zbog funkcije ili novca, kazne izrečene za nepropisno parkiranje skrivaju, odnosno ne naplaćuju.



– Prijavila je slučaj prvo interno pa posle i policiji – naveo je Radomirović. – Kada se obratila sudu, sudija je odbio privremenu meru – da je vrati na staro radno mesto, uz obrazloženje da policija nije ovlašćeni organ za istraživanje tog slučaja. Međutim, posle teksta „Pištaljke” o tom slučaju, sudija je promenio stav prema uzbunjivaču i doneo prvostepenu presuda kojom je utvrdio da je ne samo prema Mariji Beretki poslodavac preduzeo štetnu radnju.

Po Radomirovićevim rečima, 12 privremenih mera koje su sudovi pružili uzbunjivačima za proteklu godinu je solidan broj i znači da je Zakon o zaštiti uzbunjivača zaživeo. Međutim, kako je naveo, ima slučajeva gde su sudovi odbijali privremene mere uz vrlo čudna obrazloženja.



– U slučajevima kada su odbijane, često se radilo o velikoj organizaciji u kojoj uzbunjivač radi, kao što su državna preduzeća ili državni organi ili velike privatne komapnije – naveo je Radomirović, ne želeći da spekuliše o tome da li je u tim slučajevima bilo pritisaka na sud.

Po podacima koji su predstavljeni na sastanku, u beogradskim sudovima ima više od 100 predmeta pokrenutih po Zakonu o uzbunjivačima, a u Nišu i Novom Sadu po pet ili šest.



Državni sektetar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić rekao je da Ministarstvo ne može biti nezadovoljno rezultatima prve godine primene zakona, podsećajući na to da je to prvi zakon u Srbiji koji reguliše sudsku zaštitu zaposlenog koji prijavljuje korupciju kod poslodavca. On smatra da je potrebno određeno vreme da bi se dogodila masovnija primena Zakona i bilo više uzbunjivača – da se ljudi osmele da prijavljuju nezakonitosti, kao i da se podigne svest o tome ko je uzbunjivač, šta treba da uradi, kako da zaštiti sebe i kako da prijavi korupciju.



Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen je u decembru 2014. godine, a nakon što je 1.200 sudija prošlo obuku na Pravosudnoj akademiji, u junu 2015. počela je i njegova primena. Prvi uzbunjivač koji je dobio sudsku zaštitu po tom Zakonu bio je Miloš Krstić, koji je otkrio korupciju u jednoj osnovnoj školi u Mladenovcu. On je vraćen na posao odlukom Višeg suda u Beogradu.

( Tanjug )