Protiv 139 policajaca krivične prijave za korupciju

Najčešće se radi o delima zlopupotrebe službenog položaja (79), koja odnose se na iskorišćavanje ovlašćenja ili nevršenje službene dužnosti uz pribavljenje bilo kakve koristi. Istini za volju, retko je ovde reč o imovinskoj koristi, reč je svega o nekoliko predmeta, a uglavnom se  radi o takvim situacijama da se protiv nekoga ne podnese krivična prijava ili da se ne izvrši neka službena radnja koja bi se morala izvršiti.

Zamenik javnog tužioca u navedenom odeljenju Mirjana Peković objašnjava za „Dnevnik” da su ovlašćenja policijskih službenika jasno regulisana Zakonom o policiji. Kršenjem odredbi se ulazi u rizik proocesuiranja u sudskim i disciplinskim postupcima, koji, osim odluke suda, mogu dovesti i do otkaza.   

– Tu je navedeno šta je pripadnik policije dužan da radi, te ne sme postojati umišljaj da bi se nešto nezakonito učinilo. Između ostalog, navedeno je da je dužnost policijskog službenika da čuva podatke do kojih je došao tokom obavljanja policijskih poslova i šta spada u njih. Stoje i obaveze van radnog vremena, a postoje i pravilnici koji bliže uređuju određene policijske poslove. Ako ih ne rade, da bi pribavio korist nekome ili lično, onda čine zlupotrebu – kaže Mirjana Peković.     

Sledeća krivična dela po brojnosti u toj oblasti su primanje mita, za koja je okrivljen 41 službenik, dok je za davanje mita osumnjičen jedan. Nesavestan rad u službi je pripisan u 12 navrata, a prevara tri puta, trgovina uticajem jednom prilikom, koliko i prevara u osiguranju, kao i ometanje pravde, saznaje naš list u Posebnom odeljenju tužilaštva u Novom Sadu.

– Kod ometanja pravde je zanimljivo da se osumnjičenim policijskim službenicima stavlja na teret da su uklonili kamere iz službenog vozila, koje su bile postavljene po osnovu naredbi posebnih dokaznih radnji od Suda, odnosno da su uklonili dokazno sredstvo ne bi li sprečili dokazivanje nekog krivičnog dela – navodi Mirjana Peković.

Jednom prilikom saobraćajni policajci su kod Kaćke petlje zbog ćelavih guma zaustavili jednog vozača, koji je išao od Zrenjanina za Novi Sad. Tražili su mu 10.000 dinara, ali on im rekao da nema toliko i da je krenuo da proda neko gvožđe. Oni mu kazali da ide da to obavi i da im zatim donese traženi iznos. Taj je događaj odmah prijavio policiji – Sektoru unutrašnje kontrole. Dali su mu obeležene novčanice i obavestili tužioca.

Vraćajući se kući, nije ih zatekao na mestu prvog susreta, gde su ga zaustavili. Ipak, oni su ga ugledali na putu, dok su patrolirali. Napravili su polukružno okretanje, vratili se za njim i zaustavili ga. Pitali su ga je li doneo pare i gde je bio tako dugo, a njemu je palo na pamet da im odgovori da mu je pukla guma, predao im novac i krenuo. Odmah potom, saobraćajci su uhapšeni.

Za primanje mita zaprećeno je od dve do 12 godina zatvora.

Po njenim rečima, kod nesavesnog vršenja službe nije neophodan umišljaj za krivično delo, moguće je činjenje i iz eventualnog nehata. Na primer, desio se takav očigledan slučaj. Saobraćajac nije proverio identitet lica na zadnjem sedištu automobila, dok je prethodno uzeo podatke na osnovu dokumenata od vozača i suvozača. Poverovao je onome što je čuo, te je, bez provere, upisao tačne generalije, ali tetke, ženske osobe koje je sedela pozadi i lažno ih saopštila.

Kad je jednog dana tetka dobila prijavu za nevezivanje pojasa, iznenadila se, ali veći problem je bio da objasni mužu šta je radila na navedenoj adresi u vozilu koje spominju u prekršajnom zahtevu.           

Najviše slučajeva za primanje mita zabeleženo je u krivičnim prijavama kod pripadnika Saobraćajne i Granične policije. Često protiv onih koji rade u „kućici” na graničnom prelazu. Neki građani su ubeđenja da će lakše i brže, bez pregleda, preći granicu ako stave uz putnu ispravu i novčanicu. Po krivičnim prijavama, koje tek treba, eventualno da prerastu u podizanje optužnice, to ponekad i „upali”, i to za sitne iznose.    

Inače, svaka zatvorska kazna duža od šest meseci je zakonski razlog za prestanak radnog odnosa svakom, pa i policijskom službeniku, to je pravna posledica sudske odluke.    

– U odnosu na policijske službenike postupa Sektor unutrašnje kontrole policije, u kojem rade najbolji među njima, ljudi bez mrlje u karijeri. Oni rade na tome da se nezakonitosti i nepravilnosti koje se uoče, a koje predstavljaju elemente krivičnog dela, dokumentuju i obezbede se dokazi, te dostave nama, da bismo mogli da preduzmemo gonjenje. Njima najčešće idu dojave, anonimne ili potpisane prijave, pogovaranja iz MUP-a, a postoje i neposredna saznanja policije. U nekim predmetima prikupljaju se dokazi posebnim radnjama, po naredbi suda, a saznanja o toj vrsti dokazivanja u postupcima mogu delovati i preventivno kod policijskih službenika da ne čine krivična dela – navodi zamenica javnog tužioca Mirjana Peković.      

M. Vujačić