Priznanje krivice ukida duga i skupa suđenja

Očigledno je da bladodeti tog  instituta doprinose tome da Tužilaštvo dobija priznanje okrivljenog, što pojednostavljuje sam postupak, a s druge strane, za okrivljenog znači manje troškove, brže okončanje krivičnog postupka i ubrzani dolazak do pravosnažne presude, bez dugih i skupih suđenja. Valja uzeti u obzir i to da  često postupci zbog nemogućnosti okrivljenih da plate troškove krivičnog postupka padaju na teret buyeta, a radi se o iznosima koji nisu zanemarljivi.

– Odbrana i novosadsko Više javno tužilaštvo imaju približan broj predloga za nagodbu. Najčešće se radi o krivičnim delima proizvodnje i stavljanja u promet droga, razbojništava i nošenja vatrenog oružja – kaže za „Dnevnik” portparol VJT-a i zamenik višeg javnog tužioca Zoran Jakovljević.

– Od 2013. godine, kad je institut nagodbe počeo da se primenjuje, primetan je trend porasta predlaganja zaključenja sporazuma. Na primer, 2014. na području novosadskog Višeg suda bilo je 79 predloga za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela, a ove godine, odnosno do polovine septembra, ima već 130 predloženih sporazuma – objašnjava Zoran Jakovljević.

On ocenjuje da je primetan trend rasta broja sporazuma zaključenih u fazi istrage, što ukazuje na suštinu tog instituta – da se ulaskom u pregovore i zaključenje sporazuma pojednostavi procedura pri samom početku postupka, čime se lišava aparat kompletne procedure i istrage i glavnog pretresa.

Jakovljević objašnjava da se sporazum može zaključiti samo s okrivljenim u prisustvu njegovog branioca, bez obzira na to kolika je zaprećena kazna. Inicijativa-predlog za zaključenje sporazuma može doći od javnog tužioca, okrivljenog i odbrane. On se može zaključiti u dve faze postupka, od donošenja naradbe o sprovođenju istrage, pa do okončanja glavnog pretresa.

– Od okrivljenog i njegovog branioca se očekuje da aktivno učestvuju u pregovorima u onim bitnim elementima kojima Zakonik o krivičnom postupku zahteva da budu obuhvaćeni samim sporazumom, a radi se o potpunom priznanju krivičnog dela, bezuslovno, bezrezervno, bez prisile, odnosno prinude. Zato zakonodavac i jeste postavio kao uslov prisustvo branioca, čak i za ona krivična dela za koja njihovo prisustvo nije obavezno – dodaje Jakovljević.

Naime, optužnica koja se podigne nakon zaključenog sporazuma o priznanju krivičnog dela u fazi istrage ne prolazi kontrolu vanraspravnog veća koje čine troje sudija, u konkretnom slučaju Višeg suda u Novom Sadu, kao što je to slučaj s optužnicom koja se podiže redovno nakon sprovedene istrage.

– Dakle, nakon usvajanja sporazuma, ako je u fazi istrage, o njemu odlučuje sudija za prethodni postupak nakon što je tužilac podigao optužnicu koju dostavlja uz primerak zaključenog sporazuma. Posle toga sudija za prethodni postupak određuje ročište, na koje poziva okrivljenog, branioca i zamenika javnig tužioca, na kojem odlučuje o usvajanju tog sporazuma, odnosno o ispunjenosti svih uslova. Potom donosi odluku o usvajanju sporazuma, odnosno presudu, na koju se okrivljeni, odbrana i javni tužilac ne mogu žaliti kao što bi mogli na redovnu presudu, osim u precizno određenim veoma malobrojnim situacijama – navodi naš sagovornik.

U fazi istrage okrivljeni se oglasi krivim za konkretno krivično delo i osudi na kaznu dogovorenu u sporzumu, uz ostale elemente, kao što su troškovi krivičnog postupka, imovinskopravni zahtev oštećenog (ako postoji), eventualna mera bezbednosti, na primer oduzimanje predmetaiz krivičnog dela, poput narkotika, oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, odluka o pritvoru... Druga je situacija, u fazi suđenja, do okončanja glavnog pretresa, kada se takođe može podneti predlog za zaključenje sporazuma. Tada se takođe pristupa zaključenju sporazuma pred javnim tužiocem, koji u takvoj situaciji, pošto je optužnica već podignuta, sudu samo dostavalja zaključen sporazum i tada se isto određuje ročište, ali u tom slučaju samo pred predsednikom veća. U obe pomenute situacije javnost je isključena.

Sud može sporazum i odbaciti ukoliko nisu ispunjeni neki od bitnih elemanata koje on mora da sadrži, ili ako se ne slaže s dogovorenom kaznom, a u tom slučaju se svi spisi u vezi sa sporazumom uništavaju, i postupak se nastavlja u onoj fazi u kojoj je pre toga bio.

M. Vujačić