Presuda za Metals banku odložena za 29. decembar
Specijalni sud u Beogradu izreći će 29. decembra presudu u slučaju bivših čelnika nekadašnje Metals banke Ananija Pavićevića i još šestoro optuženih u vezi s dvadeset kredita te banke odobrenih tokom 2007. i 2008. godine, a za koje optužba smatra da su odobreni navodno “u spornoj proceduri uz veliku hitnost, bez odgovarajućih instrumenata obezbeđenja”.
Posle završenog dokaznog postupka , prvobitno je objavljivanje presude bilo zakazano za 8. decembar, ali je juče termin pomeren za dvadeset dana zbog korone, jer se, kako je saopšteno iz Višeg suda u Beogradu, “postupajući predsednik sudskog veća nalazi u obaveznoj samoizolaciji”.
Podsetimo, proces je pokrenut početkom ove decenije, u aprilu 2011. godine, a okrivljeni od početka negiraju sve optužbe.
U završnim rečima odbrana svih okrivljenih je zatražila oslobađajuću presudu, ističući da su optužbe neosnovane, te da optuženi nisu počinili krivično delo zloupotrebe položaja odogovornog lica koje im je stavljeno na teret, niti bilo koje drugo krivično delo jer u svom radu nisu kršili zakon.
Prvooptuženi Ananije Pavićević je u završnoj reči naveo da “sve što je napisano u optužnici predstavlja zlonamernu konstrukciju”. Istakao je da je Metals banka bila privatna banka, te da je nakon što je u novembru 2008 godine stavljena pod prinudnu upravu, a potom pretvorena u Razvojnu banku Vojvodine, pošto je većinu njenih akcija stekla pokrajinska vlada. Međutim, RBV je ubrzo otišla u stečaj zbog nelikvidnosti.
Ananije Pavićević je, takođe u završnoj odbrane iznetoj u septembru ove godine, rekao da su neistinite i nedokazane optužbe da su krediti zbog kojih se postupak vodi, odobreni “mimo redovne procedure, hitno i bez dovoljnih sredstava obezbeđenja naplate”, preduzećima “Pankomerc”, „Kromprodukt“, „Metals komerc” i „NS Don“.
Istina je, tvrdi Pavićević, da su predmetni krediti odobreni u redovnoj proceduri, uz adekvatna sredstva obezbeđenja naplate, osnovna i dopunska, i da je problem nastao jer ih je prinudna uprava koju je Narodna banka Srbije uvela 23. oktobra 2008. u Metals banku, proglasila dospelim, pre roka dospeća, a istovremeno blokirala sve četiri firme kojima su odobreni.
Tužilaštvo je predlažilo da sud oglasi krivim svih sedmoro optuženih i izrekne im kazne zatvora: tri i po godine Ananiju Pavićeviću, tri godine, Milanu Tepiću koji je bio član IO Metals banke, bivšim čanovima nekadašnjeg Upravnog odbora Banke Anki Lončar dve i po godine zatvora, Dušanu Martinoviću godinu i šest meseci, godinu zatvora Stanku Todoroviću, dve godine zatvora bivšem članu Izvršnog odbora Nadi Milankov, a kazna zatvora u trajanju dve godine predložena je i za Aleksandra Pavićevića, direktora privrednog društva “Pankomerc”.
U spisima predmeta postoji, kako je naveo Pavićević, dokumentacija za 272 kreditna dosijea o odobravanju kredita Metals banke, a veštačenjem je utvrđeno da su svi išli po istom postupku i po istoj proceduri kao i krediti koji su predmet postupka.
Ističući da su i on i njegove optužene kolege, radili zakonitio, u skladu s aktima poslovne politike banke i u njenom najboljem interesu, Pavićević je dodao da se “to ne može reći za one koji su sproveli nasilnu vlasničku transformaciju jedne privatne banke, drugim rečima krađu Banke, i doveli do toga da se zamagli istina o Metals banci i posle pet godina su upropastili Metals banku odnosno Razvojnu banku Vojvodine”.
Između ostalog, Pavićević je naglasio da su kompanije „NS Don“, “Pankomerc”, „Kromprodukt“ i „Metals komerc”,”raspolagale imovinom višestruko veće vrednosti od iznosa odobrenih spornih kredita, bile bonitetne, veliki akcionari Metals banke, preko svojih tekućih računa u toj banci obavljale sav svoj dinarski i devizni platni promet i doprinosile razvoju i poslovanju Banke, pa su imale u njoj značajan status. Izveštaji o poslovanju Metals banke, godišnji i tromesečni, potvrđuju, kaže Pavićević, da nijedno od tih preduzeća nije s međusobno povezano s Bankom.
Pozivajući se na spise predmeta, bankarsku dokumetnaciju i na veštačenja, Pavićević je izneo podatke po kojima su firme “NS Don”, “Pankomerc” , “Kromprodukt” i “Metals komerc” u relevantnom periodu raspolagale imovinom višestruko veće vrednosti od odobrenih a nevraćenih kredita”.
Veštačenjima je utvrđeno da su preduzeća uredno plaćala kamate, a po rečima Pavićevića, “nesporno je da predmetni krediti nisu dospevali na naplatu 17. decembra 2008.godine, kad ih je prinudna uprava Metals banke proglasila dospelim, protivzakonito, suprotno ugovorima o tim kreditima i bez bilo kakvih pisanih naloga”. Potom su, kako je navedeno u završnoj reči, “blokirani tekući dinarski i devizni računi sva četiri preduzeća i tako onemogućeno njihovo dalje poslovanje, a ona su uzaludno podnosila više predloga za otplatu kredita i zahteva za reprogram zajedno sa jemcima svojih kreditnih obaveza”.
- Svi krediti bili su obezbeđeni menicama s klauzulom bez protesta kojima se u izvršnom postupku efikasno pleni celokupna imovina preduzeća radi naplate kredita, ali i drugim osnovnim i dopunskim instrumentima obezbeđenja naplate, ugovorima o jemstvu, o zalozi pokretnih stvari i HOV- akcijama Metals banke - naglasio je Pavićević i dodao da su posle sprovednog dokaznog postupka, “nesporne činjenice da prinudna uprava nije preduzela nikakve mere naplate konkretnih kredita predviđenih politikom i procedurom za upravljanje lošom aktivom”.
Međutim, pokrenuti su stečajni postupci nad “NS Donoom, “Pankomercom” i “Kromproduktom”.
Pavićević je ustvrdio da “Tužilaštvo ne navodi činjenicu da je Metal banka ugovorima o cesiji sa Agencijom za osiguranje depozita 1. januara 2012. godine prenela na Republiku Srbiju svoja celokupna kreditna potraživanja, od ’NS Dona’, ’Pankomerca’ i ’Kromprodukta’, a zauzvrat dobila državne zapise koji su kasnije pretvarani u akcijski kapital Metals banke, nakon čega je konstatovano da Banka nema nikakva potraživanja od tih preduzeća po osnovu kredita, a koji su sada predmet optužnice”.
Pavićević je kazao da je “Prinudna uprava banke posle 23. oktorbra 2008, prodavala neposrednom pogodbom imovinu ’Metals komerca’ i naplaćivala njegova ranije ostvarena potraživanja, a da nije veštačeno u koje svrhe je otišao taj novac”. Po rečima Pavićevića, “jedan od kredita ’Metals komerca’, koji je predmet optužnice, vraćen je Metals banci”.
Po odbrani, postoji i dokumentacija u predmetu koja ukazuje da su novčana sredstva od naplate potraživanja i prodaje imovine Metals komerca, korišćena za vraćanje kredita koje je odobrila Prinudna uprava u 2009.godini, a ne za povrat dospelih kredita u 2008. Godini koji su sada predmet optužnice.
J. Jakovljević