Preko Strazbura do pravde: Na slobodi posle 15 godina robije

Apelacioni sud u Beogradu, koji je pre tri meseca, tokom žalbenog postupka u ovom slučaju, i sam održao pretres i izveo sve najavažnije dokaze, odbio je kao neosnovanu žalbu Višeg tužilaštva i potvrdio prvostepenu oslobađajuću presudu Višeg sud u Pančevu, delegiranog  u poslednjem procesu, umesto suda u Smederevu.

A pančevački Viši sud je lane, nakon postupka ponovljenog posle više od decenije, nakon pravosnažne osuđujuće presude smederevskog suda iz 2004, presudio: „Nema nijednog dokaza koji optužene dovodi u vezu sa dvostrukim ubistvom 9. februara 2001. godine“.

Po navodima drugostepene odluke, Viši sud u Pančevu je, imajući u vidu rešenje od 24. avgusta 2015. kojim je kao nezakonit dokaz izdvojen zapisnik o ispitivanju Stanimirovića u istrazi od 13, 14. i 19. februara 2001, kao i zapisnik o pretresanju stana 19. februara 2001. i  tada pronađena jedna čaura, potvrda o njenom oduzimanju i njeno veštačenje, pravilno  zaključio da tužilac nije pružio nijedan dokaz za optuženje, te oslobodio Stanimirovića optužbe za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo, a Paunovića za podstrekavanje.

Po javno poznatim činjenicama, bračni par Paunović, Slavica(43) i Slobodan (50) iz Ralje kod Smedereva, gastarbajteri u Austriji, ubijeni su 9. februara 2001. godine, uveče, kad je  njihov automobil dok su se kretali putnom obilaznicom kod Smedereva, nedaleko od Sartida, dočekan u sačekuši i zasut mecima iz automatske puške, koja nikad nije nađena.

Sutradan je kao osumnjičeni uhapšen Zoran Stanimirović iz Grocke,  poznanik sina ubijenog bračnog para, Saše Paunovića, dok je dan kasnije, pod sumnjom za „podstrekavanje“ uhapšen i Saša koji je odmah odbacio optužbe u potpunosti kao apsolutno neistinite.

U toku naredne tri godine tadašnji Okružni sud u Smederevu sudio im je u dva postupka jer je prvu osuđujuću presudu od 4. novembra 2002, takođe na maksimalne kazne po 40 godina zatvora, ukinuo Vrhovni sud Srbije, a potvrdio je drugu izrečenu 27. decembra 2004, posle ponovljenog postupka.

Presudom  iz Strazbura koja je postala pravosnažna 8. marta 2012. godine, utvrđeno je da je Stanimirović posle hapšenja „pretučen i mučen u policijskoj stanici u Smederevu prilikom davanja iskaza 10. februara 2001, i 17. februara 2001, kad su ga iz zatvora vratili u tu policijsku stanicu i ponovo pretukli, a sud smatra da je priznanje koje tada dao zaista dao  iz straha da će ga policija dalje mučiti“.

Ovo je u srpskom pravosuđu prvi slučaj ponavljanja postupka zbog toga što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu utvrdio „povredu prava na pravično suđenje“, jer se prvobitna osuđujuća presuda bazirala na iskazu Zorana Stanimirovića iz istrage, priznanju, koje je, kako je utvrđeno, dato pod policijskom torturom, pa je kao i još neki „sporni“ dokazi izdvojeno u novom postupku. 

U spisima koje je razmatrao Evropski sud postoje Stanimirovićeve tvrdnje da su ga „posle hapšenja u smederevskoj policijskoj stanici policajci tukli bejzbol palicom, da je vezivan za indukovanu struju, stavljana mu najlon kesa na glavu i pištolj u usta, da su mu pretili da će ga ugušiti i ubiti“, a po citiranim lekarskim nalazima iz smederevske bolnice „zadobio je prelom rebara, potres mozga, modrice po grudnom košu i glavi“.

Takođe, po navodima u presudi Evropskog suda za ljudska prava,  Stanimirović je uhapšen kod svoje kuće u Grockoj oko 8 sati uveče 10 februara 2001. godine. „Odveden je u policijsku stanicu u Smederevu gde su ga policajci pretukli. On je tada priznao da je učestvovao u ubistvu“. U zatvor u Smederevu odveden je 11 februara. Kako dalje piše u delu presude o „okolnostima predmeta“,  prilikom prvog izvođenja pred istražnog sudiju 13. februara 2001, Stanimirović se „našao sa advokatom koga je u međuvremenu angažovala njegova supruga , ali nije imao priliku da sa njim popriča nasamo“. „Pošto je potvrdio svoje ranije priznanje u policiji, požalio se sudiji da ga je policija pretukla.

Zatim je pregledan u smederevskoj bolnici, a prema lekarskom izveštaju imao je polomljeno rebro i modrice po grudima“. Sutradan, „ 14. februara 2001, podnosilac predstavke je ponovo izveden pred istražnog sudiju, a njegov advokat tada nije bio prisutan. On se kasnije tog dana susreo prvi put nasamo sa svojim advokatom“. Trećeg dana od tada, „17. februara 2001, podnosilac predstavke je vraćen u policijsku stanicu u Smederevu i ponovo pretučen.

Pošto se onesvestio , odveden je u smederevsku bolnicu, a prema lekarskom izveštaju imao je potres mozga i modrice po glavi. Istražni sudija je obavešten o ovom događaju. Podnosilac predstavke se ponovo 19. februara pojavio pred istražnim sudijom, a njegov advokat nije bio prisutan“.

Kada je Stanimirović  „izveden pred istražnog sudiju po četvrti put  16. marta 2001. godine, bio je prisutan njegov advokat i on je povukao svoje priznanje“, navedeno je takođe , između ostalog,  u presudi suda u Strazburu.

Evropski sud za ljudska prva  dosudio je Stanimiroviću pravosnažnom presudom 13.000 evra na ime nematerijalne štete i 5.000 evra za troškove postupka, jer su „utvrđene povrede Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i to prava na pravično suđenje i odredbe o zabrani mučenja ili nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja.

Jaska Jakovljević