Podela zbog sistema glasanja

koji, između ostalog, uvodi nov način glasanja, odnosno na drugačiji način utvrđuje izborna prava advokata.Naime, u član 34 Predloga statuta, koji je u celosti objavljen na sajtu beogradske Komore, kaže se da pravo da bira i da bude biran ima svaki advokat upisan u Imenik advokata, osim advokata koji ima zasnovan radni odnos u advokatskom ortačkom društvu, a nije njegov član.

To znači da će celo advokatsko ortačko društvo, bez obrzira na broj advokata koji u njemu rade, imati onoliko glasova koliko ima članova. Po Zakonu o advokaturi, dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo. Takvi predlozi izazvali su polemike među advokatima. Dok predlagači novih statutarnih rešenja tvrde da se na taj način sprečava da velike advokatske kompanije „progutaju” male i samostalne advokate – jer zaposleni advokati u ortačkim društvima rade u njihovo ime i za njihov račun, drugi smatraju da svaki advokat iz Imenika treba da ima svoj glas na Skupštini, bez obzira na to kako je organizovan.

Predlog statuta sačinila je Radna grupa Skupštine AKB-a, objavljeno je na sajtu te komore.Predsednik AKB-a Slobodan Šoškić je povodom statutarne skupštine na sajtu objavio pismo u kojem je pozvao advokate da dođu u što većem broju da bi se ostvarili zahtevi najvećeg broja advokata Beograda. Osim toga je naveo da treba da imaju u vidu da „militantne i brojčano velike grupe u advokaturi Beograda idu s predlogom za uspostavljanje delegatske skupštine, a ne neposredne skupštine – u kojoj mogu da učestvuju svi advokati upisani u Imenik advokata AK Beograda”.



„Značajna razlika između dva stava je u tome da pravo učešća u radu Skupštine pripada svakom advokatu i da je to najneposredniji vid demokratskog odlučivanja, za razliku od delegatskog principa, koji onemogućava veliki broj advokata da aktivno odlučuje o pitanjima koja su od suštinske važnosti za čitavu advokaturu”, naveo je Šoškić.



Na dnevnom redu Skupštine AKB-a biće i Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, o kojem advokatura kao zainteresovani partner i pružalac pomoći, treba da svoje mišljenje i zaključke.Inače, izbori za organe beogradske Komore za sada su planirani za 29. oktobar. Međutim, zbog bojazni da bi izborna skupština mogla biti odložena upravo zbog nesuglasica oko novih rešenja iz statuta, Skupštnu za održavanje izbora su za isti datum, 29. oktobar, sazvali i potpisnici zahteva za hitno sprovođenje izbora, 833 člana AKB-a.



Mandati aktuelnom rukovodstvu Komore istekli su 2014. godine, ali tada izbori nisu mogli biti održani pod izgovorom štrajka advokature.Na izbornoj skupštini treba da se izaberu novi predesednik i zamenik predsednika AKB-a, članovi Upravnog odbora, Nadzornog odbora, disciplinski tužioci, disciplinske sudije, kao i predstavnici te komore u Upravnom odboru i Skupštini Advokatske komore Srbije.Advokatske komore, inače, obavljaju, između ostalog, javna ovlašćenja koja je na njih delegirala država, kao što je upis i ispis advokata u Komoru.



( Tanjug )