Petorki iz okoline Žablja određen pritvor zbog trgovine ljudima

Ova petorka uhapšena je, nakon višemesečne istrage, zbog sumnje da su kao kriminalna grupa trgovali ljudima na teritoriji Republike Srbije i Kraljevine Belgije.

Kao što smo pisali, pripadnici Ministarstva unutraš­njih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji s policijskim službenicima Policijske uprave Novi Sad i u koordinaciji s Tužilaštvom za organizovani kriminal i Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu, uhapsili su pet osoba, koje se terete da su, kao članovi kriminalne grupe čiji je, kako se sumnja, organizator M. R., od februara do druge polovine oktobra prošle godine, trojicu srpskih državljana, dovođenjem u zabludu da će na teritoriji Belgije raditi dobro plaćen posao molera, odveli u ovu zemlju gde su ih primoravali da kradu.

Sumnja se da su oštećene prisiljavali da svakodnevno kradu nekoliko tona bakra i drugog metala iz fabrika u gradu Šarloa, koje su zatim prodavali na otpadima. Na taj način, kako se sumnja, članovi kriminalne grupe dnevno su, protivpravno, pribavljali novčane iznose od 1.000 do 1.500 evra, koje su koristili za kupovinu nekretnina, automobila i za ostale lične potrebe.

Pretresom stanova u kojima borave osumnjičeni policija je pronašla oko 5.000 evra, dva pištolja s municijom, veću ko­li­činu zlatnog naki­ta i više mobilnih telefona.

Trgovina ljudima jedna je od najkompleksnijih krimi­nalnih pojava koje pogađaju savremeno društvo i predsta­vlja kršenje ljudskih prava zagarantovanih međunarodnim pravom i nacionalnim zakonodavstvom. Zato je borba kompleksna i zahteva

koordinaciju svih rele­vantnih organa i institucija, lokalne zajednice, nevladinog sektora, uz obaveznu međunarodnu saradnju.

Trgovina ljudima u svetu predstavlja veliki problem gde godišnje  čak 2,45 miliona ljudi postanu žrtve.

U Srbiji je, prema podacima “Astre”, od početka godine do sredine oktobra identifikovana 41 žrtva trgovine ljudima, što je više u odnosu na prošlu godinu kada je zvanično potvrđeno 39 žrtava.

Inače, broj identifikovanih žrtava u Srbiji od 2013. do 2019. godine varira od 39 do 125, a borba protiv trgovine ljudima dodatno je otežana usled pandemije iako je “Astrina” SOS linija zabeležila 77 odsto više poziva.

Nevladina organizacija “Astra”, u okviru projekta “Unapređenje prostora i mogućnosti za borbu protiv trgovine ljudima”, uz podršku Evropske unije, radi na podizanju svesti javnosti o problemu trgovine ljudima i njegovim najzastupljenijim vidovima - seksualna eksploatacija, prinudni rad i prinudno prosjačenje.

“Astra” je otvorila besplatnu liniju za pozive iz Srbije 011 785 0000 ili 0800 101 201 za prijavu trgovine ljudima ili informacije o načinima zaštite i prevencije. Kako se navodi na sajtu Astre, svi pozivi osim što su besplatni i anonimni su i mogu da spasu nečiji život. Cilj kampanje je i ukazivanje na jednu od najvećih zabluda u vezi sa trgovinom ljudima, a to je da se ona događa nekom drugom i negde drugde.

Pandemija koronavirusa stvorila je okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti. Stručnjaci ukazuju na sivu brojku, odnosno pretpostavku da je broj žrtava trgovine ljudima na prostorima Balkana i Srbije i do 10 pita veći.

Najčešći način vrbovanja žrtava za lanac trgovine ljudima je putem poslovnih ponuda, koje sada sve više naši građani pronalaze putem interneta i društvenih mreža. Osim poslovnih ponuda, prisutni su i drugi načini vrbovanja, kao što je lažno zaljubljivanje, ponuda za školovanje u zemlji ili inostranstvu.

Trgovci ljudima veoma dobro znaju koje su potrebe njihovih potencijalnih žrtava, pa sa­mim tim i njihove ponude idu

u cilju zadovoljavanja tih potreba.

Najčešći faktori koji dovode do trgovine ljudima su

siromaštvo, nezaposlenost, loše socijalne, političke prilike u zemlji, ali i san o boljem životu, potraga za poslom, zaradom i sigurnošću.

U poslednje vreme sve je teže prepoznati rizične poslovne ponude jer su sve realnije i suptilnije upakovane, tako da se ne može lako  proceniti da li je u pitanju prevara ili potencijalna eksploatacija.

D. Nikolić