Pet godina od svirepog ubistva Tijane Jurić

Đurić je nakon hapšenja priznao da je počinio zločin i policiju je odveo do mesta na kojem je pokopao nesrećnu devojčicu. Osuđen je na 40 godina zatvora.

Podsetimo, Tijana je u noći kada je nestala bila kod babe i dede u Bajmoku. Poslednji put je viđena 25 minuta posle ponoći, u blizini Sportskog centra „Rata”. Devojčica je to veče provela na sportskim terenima s društvom, koje ju je oko ponoći otpratilo do kuće. No, Tijana se odlučila da se vrati do terena po drugov duks. Od tada joj se gubio svaki trag.

Počela je policijska potraga za devojčicom koja je na sebi u trenutku nestanka imala belu majicu, farmerice i bele „starke”.

Sumnja da se Tijani dogodilo nešto tragično pojavila se kada je na zemljanom putu pronađena njena patika, kao i veštački nokat. Tada se pretpostavilo se da ju je neko nasilno ugurao u automobil, a da su joj patika i nokat spali dok se otimala.

Trinaest dana nakon nestanka, 7. avgusta, posle intenzivne potrage, policija je pronašla telo nesrećne devojčice na zapuštenom smetlištu uz lokalni put koji vodi od sela Svetozar Miletić prema Čonoplji, što je 23 kilometra od mesta na kojem je oteta u Bajmoku.

Kako je utvrđeno, Tijana je ubijena iste noći kada je i oteta, a kao izvršilac zločina označen je mesar iz Surčina Dragan Đurić, koji je za taj svirepi zločin osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.

Tijaninoj porodici to nikada neće biti uteha. Otac tragično nastradale devojčice Igor Jurić osnovao je po njenom imenu fondaciju i pokrenuo akciju u okviru koje je sakupljeno gotovo 160.000 potpisa za izmenu Krivičnog zakonika i uvođenja doživotne kazne za ubice dece i trudnica.

– To nije moj lični rat niti moja lična pravda, ja sam izgubio ono najvrednije što sam imao – rekao je jednom prilikom Jurić. – Moju Tijanu, nažalost, ništa vratiti ne može, ali jeste moja misija i borba da nijedan roditelj u Srbiji više ne zaplače nad grobom svog ubijenog deteta. A to će se postići upravo tom drakonskom, a zapravo jedinom svrsishodnom kaznom za monstrume jer, nemojmo se lagati – nikako se drugačije osim monstruma takve osobe ne mogu nazvati.

Igor Jurić je maja ove godine uspeo u svojoj misiji: poslanici Skupštine Srbije usvojili izmene Krivičnog zakonika Srbije kojim se ukida kazna zatvora od 30 do 40 godina i uvodi doživotna kazna za počinioce najtežih krivičnih dela. Ubice dece, trudnih žena i drugih nemoćnih lica, ubuduće će se kažnjavati doživotnim zatvorom.

Izmenom Krivičnog zakonika, doživotna kazna će se izricati i za druga krivična dela za koja su se do sada izricale kazne od 30 do 40 godina, kao što su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja, genocid, terorizam, zločine protiv čovečnosti i slično. Za sva ta dela predviđen je i uslovni otpust nakon 27 godina izdržane kazne, ali on neće važiti za ubice dece, trudnica i nemoćnih lica.

– Osećam se čudno i pomešana su mi osećenja – izjavio je Igor Jurić nakon skupštinske rasprave i usvojene odluke. – To je trebalo, i na neki način i jeste, da bude pobeda građana koji su se udružili oko jedne ideje – da se zaštite deca. S druge strane, osećam gorak ukus zato što sam smatrao da to ne sme da se ispolitizuje, a na kraju je tako ispalo. Ipak, uveren sam u to da će se značaj tog zakona uvideti tek u godinama koje dolaze.

        D. Nikolić