OTKRIVAMO Proces za vakcine košta državu 6,8 miliona dinara

U Višem sudu u Beogradu, nadležnom u tom predmetu od njegovog pokretanja 2011. godine, „Dnevniku” je saopšteno da su troškovi postupka koji se isplaćuju na ime odbrane, utvrđeni u iznosu 6.800.000 dinara ukupno za sve svojevremeno okrivljene: bišu direktorku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Svetlanu Vukajlović Popržen, nekadašnju direktorku „Jugohemije” Smiljku Mileusnić Ayić, te direktora „Jugohemija farmacije” Vladimira Gravara i direktora „Detapa” Ljubomira Pavićevića.

U sudu takođe navode da su rešenja o troškovima pravnosnažna i izvršna od 13. oktobra prošle godine. 

S dugih strana se pak može čuti da će se konačan iznos troškova znati tek posle odluke Ustavnog suda po žalbama pojedinih koji smatraju da im je dosuđen iznos znatno manji od realnih troškova odbrane.

U svakom slučaju, ukupan bilans troškova procesa u slučaju „vakcina” biće poznat tek kad se završe i parnice za naknadu štete, materijalne i nematerijalne, po tužbenim zahtevima u višemilionskim dinarskim iznosima zbog neosnovanog pritvora u kojem su svi okrivljeni proveli po nekoliko meseci. 

Po pouzdanim izvorima, pravično obeštećenje troškova postupka sudskim putem „isteruje” i bivša direktorka RFZO-a Svetlana Vukajlović jer joj rešenjem nisu priznati svi troškovi. Zbog neosnovnog pritvora od čak 253 dana, Svetlana Vukajlović tužbom potražuje odštetu na ime nematerijalne i materijalne štete u iznosu od, navodno, oko 15 miliona dinara.

To je, inače, jedan od nekoliko čuvenih predmeta, treći od prošle godine: uz  „Gradsku čistoću” i pravnosnažo presuđeni deo u slučaju „stečajci”, u kojima su optužbe na kraju ostale nedokazane. Zamašni troškovi pali su na teret buyeta, zbog čega se u javnosti stalno pokreću pitanja o svrsishodnosti postupaka s „tankim” optužnicama. 

S iskustvom odbrane u procesu za „vakcine” i u slučaju „stečajci”, advokat Božo Prelević, bivši sudija, ističe da u tim predmetima „pravosuđe nije imalo mogućnost da donese nikakvu drugu odluku osim oslobađajuće, iz jednostavnog razloga što se na kraju pokazalo da ne postoji bilo kakav dokaz koji nesumnjivo govori da su ta lica kriva”. 

„Tužilaštvo je olako ušlo u te predmete, pre svega zahvaljujući onom što je uradila policija i dokazima koje je skupila policija“, navodi Prelević: „ Mislim da je u tim predmetima bio strašan pritisak politike da se uđe u postupke. Bez tog pritiska politike, nisam siguran da bi tužilac optužio te predmete.“

Naše pravosuđe se, kaže on, značajno razlikuje od evropskih, a posebno američkog, pre svega u proceni kada će s optužnicom da se uđe u sudski postupak, da li tužilac ima dovoljno dokaza da dokaže svoje sumnje na sudu. Ovde je, smatra Prelević, „lagodnija varijanta jer Tužilaštvo nema svoj buyet iz kojeg bi plaćalo obaveze koje proističu posle oslobađajuće presude”.

„Od zapadnih sudova nas razlikuje, recimo, to što se tamo traži veća izvesnost jer su tamo odštete ogromne. Ovde su naši smislili, ne da  ne optužuju tamo gde nema dokaza, nego da smanje naknade štete. Ranije se za neosnovani boravak u pritvoru davalo i 150 evra dnevno, a onda se to svelo u nekim slučajevima na deset do tridesetak evra“, navodi Prelević.   

Mora se, naglašava on, realno sagledati da su zbog tih procesa „ljudi koji su završili u njima, posle niza godina, decenije maltretiranja, bez mogućnosti da se zaposle, dugih, višemesečnih ili višegodišnjih pritvora, izgubili veliki deo svog života, a mnogi se nikada neće vratiti u biznis normalno”.

– To je jedna trauma koja verovatno, pored nekakvih bolesti tipa kancer i sličnih, predstavlja takav udar na psihu ljudi, tako da razara domove – navodi Prelević, i dodaje da je Vladimir Gravar, koga je branio u slučaju „vakcine”, radio u „Jugohemiji”, bio cenjeni stručnjak, nikada osuđivan niti prekršajno kažnjavan, a da je za vreme suđenja „bez ikakvog razloga proveo više meseci u pritvoru”. Kada je pušten iz pritvora, redovno se pojavljivao, što znači, kako zaključuje advokat, da on uopšte nije morao ide u zatvor.

„Gravar je imao mesečnu platu 400.000 dinara kada je uhapšen, a osam godina nakon toga bio je bez ikakve plate, a ima troje dece. Onda je došao u situaciju da mora da pozajmljuje novac da bi mogao da preživi. Svetlana Vukajlović je imala ozbiljan problem sa zdravljem dok je bila u zatvoru i prosto ne znam kako je ona preživela taj period s tim zdravstvenim problemom“, priča Božo Prelević. 

Kod nas se tema o visini naknade štete obično meša s drugim pitanjima čije rešavanje takođe zavisi od buyetskih izdvajanja, a iz poreskih uplata svih građana se isplaćuju i odštete.

„Po zakonu, naknada štete se dosuđuje za zatvorski dan, ako ste se razboleli, ako niste imali pravo na platu kao i, naravno, za odbranu. Međutim, ako niste bili u pritvoru, nećete dobiti nikakav novac, nikakvu naknadu štete zbog maltretiranja od deset godina, nikakvu nadoknadu, ništa“, naglašava Božo Prelević.

Jaska Jakovljević