Oslobađajuća presuda u slučaju „Službena tajna” na preispitivanju

Specijalno tužilaštvo je uložilo žalbu na presudu, tražeći da, ili bude preinačena u osuđujuću za sve okrivljene, ili ukinuta i da se suđenje ponovi, a odbrana je odgovorila na žalbu, osporavajući navode Tužilaštva.

Za žalbenu sednicu predviđena su dva radna dana . 

Tezom optužnice, Lazarević je osumnjičen da je „u toku 2008. i 2009. godine, dok je bio šef kabineta tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, navodno „odao naročito poverljive podatke Radovanu Štrpcu i Rodoljubu Raduloviću, da policija prisluškuje telefone pripadnika grupe Darka Šarića”.

Policijskom inspektoru Borisu Gari, nekadašnjem rukovodiocu Službe za specijalne istražne metode, pripisane su sumnje da je „Lazareviću neovlašćeno preneo poverljive podatke”.    

Specijalni sud u Beogradu okončao je prvostepeni postupak oslobađajućom presudom za sve okrivljene, nalazeći da Tužilaštvo „nije pružilo dokaze za optužbe”. Oslobađajuću presudu, kako je saopšteno, sudsko veće je donelo jednoglasno. 

Branko Lazarević je oslobođen optužbi za krivična dela odavanja

službene tajne i udruživanja radi vršenja krivičnih dela. Oslobađajuća presuda je izrečena i Borisu Gari, koji je optužnicom osumnjičen za krivično delo odavanja službene tajne.   

Optužbe za podstrekavanje na odavanje službene tajne oslobođeni su advokat Radovan Štrbac i Rodoljub Radulović, nazvan u javnosti Miša Banana. Biznismen Radulović je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Okrivljeni su negirali optužbe, tvrdeći da su „neosnovane, neistinite i motivisane vanpravnim razlozima”. U argumentaciji odbrane isticano je i to da je „proces iniciran na osnovu određenog 'spornog' materijala, četiri godine od isteka rokova koje zakon predviđa”.  

Tokom procesa dugog pet godina, odbrana je potencirala svoj stav da je reč o „politički montiranom optužbama s ciljem da se diskredituje lider socijalista Ivica Dačić”, koji je u obuhvaćenom periodu bio ministar unutrašnjih poslova u koalicionoj vladi s Demokratskom strankom predvođenom Borisom Tadićem, tadašnjim predsednikom Srbije.

– Afera „Lazarević” ne postoji i ona je sramota za policiju i pravosuđe –isticao je Branko Lazarević. 

Tužilaštvo je u završnoj reči predlagalo osuđujuću presudu za sve optužene i zatvorske kazne.

Lazarevićev branilac Veran Zečar je ranije izjavio za „Dnevnik” da je „prvostepeni sud svojom presudom vrlo kvalitetno i precizno, u skladu sa zakonom, prepoznao nedostatak dokaza za optužbe i sve što se događalo tokom postupka”. Kako je naveo advokat Zečar, odbrana je ubeđena u to da je „argumentacija presude nepobitno snažna”.  

Advokati očekuju potvrdu prvostepene presude

Advokat Velisav Milutinović, branilac Rodoljuba Radulovića, izjavio je za „Dnevnik” da odbrana smatra da je „sasvim izvesno da će prvostepena presuda biti potvrđena jer je doneta zakonito i na osnovu dokaza”.

Milutinović napominje da je ranije u tom predmetu pravosnažno potvrđena odluka prvostepenog suda kojom je utvrđeno da transkripti prisluškivanih razgovora koji su priloženi uz optužnicu, nisu mogli biti korišćeni za procesuiranje jer su u vreme pokretanja postupka odavno bili protekli rokovi predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku za izjašnjenje Tužilaštva o takvom dokaznom materijalu. Osim toga, po rečima advokata Milutinovića, snimci presretnutih telefonskih razgovora ne mogu biti dokazno sredstvo za krivično delo odavanja službene tajne.

– Naime, po zakonu, nije ni moguće za to krivično delo odrediti dokaznu radnju presretanja telefonskih razgovora i komunikacija – naglašava advokat Milutinović.

– Sud je našao da Tužilaštvo nije priložilo nijedan dokaz za svoje tvrdnje. Štaviše, sud nalazi da su tvrdnje Tužilaštva bile takve da nisu korespondirale ni s, da ih tako nazovem, nazovidokazima koje su predlagali, ni s tvrdnjama koje su iznosili – kazao je advokat Zečar.

Taj deo argumentacije suda je, kako je napomenuo, blizak argumentaciji koju je tokom postupka iznosila i odbrana.

Proces je, podsetimo, pokrenut krajem januara 2014. godine, a presuđen 28. decembra 2018.

J. Jakovljević