Oko 2.000 državljana Srbije u inostranim zatvorima

Kako prenose nemački mediji, Rijad je uhapšen u Mađarskoj, dok je peške pokušao da uđe u Srbiju. Nakon toga će biti vraćen u Nemačku gde će mu, po svoj prilici, biti određen pritvor.

Rijad D. je jedan od oko 2.000 državljana Srbije koji su sada iza rešetaka u inostranim zatvorima. Pre njega, trojici srpskih državljana određen je sredinom jula pritvor u Grčkoj zbog ubistva američkog mladića na Zakintosu.

Po statistici, od broja onih koji su uhapšeni van granica svoje zemlje, najviše ih je palo u ruke policije u Hrvatskoj. Na drugom mestu je Nemačka. Najveći broj hapšenja državljana Republike Srbije u 2016. godini prijavljen je diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u Republici Hrvatskoj (399), zatim u Saveznoj Republici Nemačkoj (243), Mađarskoj (204) i Crnoj Gori (178), navode u Ministarstvu spoljnih poslova.

Na vrhu liste prestupnika su oni koji su počinili krivično delo krijumčarenja ljudi, zatim nezakonitog boravka ili rada, pa razbojništva i provalne krađe, ali i trgovine narkoticima i falsifikovanja isprava.

Brojke o uhapšenima u inostranstvu moraju se, ipak, uzeti s rezervom i mogle bi odudarati od stvarnih okolnosti, s obzirom na to da do nadležnih u Ministarstvu dolaze podaci samo kada uhapšeni obavesti srpske institucije o hapšenju. Naime, odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima, predviđeno je da će diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije biti obavešteno o hapšenju domaćeg državljanina samo u slučajevima kada zainteresovano lice to zatraži. Zbog toga se pretpostavlja da je broj uhapšenih državljana Republike Srbije verovatno veći od 1.896, s obzirom na to da učinioci krivičnih dela često ne žele da se o njihovom hapšenju obavesti nadležna ambasada.

Neki od najpoznatijih Srba, koji služe dugogodišnje zatvorske kazne širom sveta, su Luka Bojović, Dobrosav Gavrić i Zoran Jakšić.

Luka Bojović (46) osuđen je u decembru 2014. godine pred Višim sudom u Madridu na 18 godina zatvora, dok je Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala, osuđen na 21 godinu, Siniša Petrić na 15 godina i Vladimir Mijanović na pet godina zatvora.

Pripadnici tzv. Arkanovih tigrova osuđeni su za zločinačko udruživanje, posedovanje oružja i falsifikovanje isprava, a svi su oslobođeni optužbe za ubistvo Milana Jurišića Jureta u Madridu 2009. godine. Inače, Bojović i Vlada Budala su u maju 2015. godine oslobođeni svih optužbi u Srbiji. Beogradsko Tužilaštvo za organizovani kriminal Bojovića i ostale teretilo je za ubistvo Branka Jeftovića Jorge i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kao i za ubistvo njihovih telohranitelja Dejana Živančevića i Milutina Jovičića, koji su nastradali prilikom pokušaja ubistava.

Dobrosav Gavrić (42), koji je u Srbiji osuđen na 35 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana, sada je u Južnoafričkoj Republici. Nema zvaničnih podataka o tome da li je iza rešetaka ili boravi u kućnom pritvoru s nanogicom.

Gavrić je bio uhapšen u decembru 2011. i Srbija je odmah poslala zahtev za njegovo izručenje, ali već šest godina na njega nije odgovoreno.

Među poznatijim državljanima Srbije koji su u inostranim zatvorima je i poreklom Zrenjaninac Zoran Jakšić (56), vođa kriminalnog klana „Amerika”, koji je sredinom januara ove godine osuđen pred peruanskim sudom u Limi na 20 godina zatvora zbog finansiranja mreže krijumčara kokaina, koja u toj zemlju deluje još od devedesetih godina prošlog veka. Sudsko veće je konkretno Jakšića osudilo za zločin šverca nakotika počinjen protiv peruanske države, a osim zatvorske kazne, moraće da plati i novčanu.

Jakšića, inače, zbog trgovine drogoma, ljudi i ubistva traže i vlasti Italije, Argentine i Grčke, koje su uputile zahtev za ekstradiciju.

Borko Ilinčić (35), jedan od vođa bande „Pink Panter”, nađen je početkom ove godine mrtav u ćeliji zatvora u Dubaiju, a sa sobom je odneo tajnu gde su završili dragulji vredni 11 miliona dolara ukradeni 2007. iz zlatare „Graf” u Dubaiju. Ilinčić, koji je u oktobru prošle godine izručen iz Španije u Ujedinjene Arapske Emirate, navodno je preminuo od infarkta. Posle izručenja Emiratima kazna mu je smanjena na deset godina zatvora.

U poslednje dve i po godine, Republika Srbija je podnela oko 370 molbi za izručenje. Iako odredbe domaćeg zakonodavstva i međunarodnih ugovora gotovo do detalja regulišu postupak ekstradicije, u praksi su problemi, očito, neizbežni. Postupak izručenja regulisan je zakonodavstvom svake zemlje i od njega zavisi kojom brzinom će se odvijati. Određeni rokovi u kojima ekstradicioni postupak mora da bude okončan ne postoje, pa u praksi on može da traje od meseca, pa čak i do nekoliko godina.

M. Bozokin – D. Nikolić

Osim pritvorenika i optuženih za kriminalne radnje, u inostranim zatvorima je i 15 haških osuđenika. U Italiji je Goran Jelisić, u Francuskoj Milomir Stakić. U Estoniji su Milan Lukić, Milan Martić i Dragomir Milošević, u Finskoj Nebojša Pavković i Radivoje Miletić.

U danskom zatvoru je Radoslav Brđanin, u Norveškoj Sredoje Lukić, u Nemačkoj Vujadin Popović, Vlastimir Đorđević, Dragoljub Kunarac i Stanislav Galić. U zatvoru u Poljskoj u Radislav Krstić i Sreten Lukić.