Око 2.000 држављана Србије у иностраним затворима

Како преносе немачки медији, Ријад је ухапшен у Мађарској, док је пешке покушао да уђе у Србију. Након тога ће бити враћен у Немачку где ће му, по свој прилици, бити одређен притвор.

Ријад Д. је један од око 2.000 држављана Србије који су сада иза решетака у иностраним затворима. Пре њега, тројици српских држављана одређен је средином јула притвор у Грчкој због убиства америчког младића на Закинтосу.

По статистици, од броја оних који су ухапшени ван граница своје земље, највише их је пало у руке полиције у Хрватској. На другом месту је Немачка. Највећи број хапшења држављана Републике Србије у 2016. години пријављен је дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у Републици Хрватској (399), затим у Савезној Републици Немачкој (243), Мађарској (204) и Црној Гори (178), наводе у Министарству спољних послова.

На врху листе преступника су они који су починили кривично дело кријумчарења људи, затим незаконитог боравка или рада, па разбојништва и провалне крађе, али и трговине наркотицима и фалсификовања исправа.

Бројке о ухапшенима у иностранству морају се, ипак, узети с резервом и могле би одударати од стварних околности, с обзиром на то да до надлежних у Министарству долазе подаци само када ухапшени обавести српске институције о хапшењу. Наиме, одредбама Бечке конвенције о конзуларним односима, предвиђено је да ће дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије бити обавештено о хапшењу домаћег држављанина само у случајевима када заинтересовано лице то затражи. Због тога се претпоставља да је број ухапшених држављана Републике Србије вероватно већи од 1.896, с обзиром на то да учиниоци кривичних дела често не желе да се о њиховом хапшењу обавести надлежна амбасада.

Неки од најпознатијих Срба, који служе дугогодишње затворске казне широм света, су Лука Бојовић, Добросав Гаврић и Зоран Јакшић.

Лука Бојовић (46) осуђен је у децембру 2014. године пред Вишим судом у Мадриду на 18 година затвора, док је Владимир Милисављевић, звани Влада Будала, осуђен на 21 годину, Синиша Петрић на 15 година и Владимир Мијановић на пет година затвора.

Припадници тзв. Арканових тигрова осуђени су за злочиначко удруживање, поседовање оружја и фалсификовање исправа, а сви су ослобођени оптужбе за убиство Милана Јуришића Јурета у Мадриду 2009. године. Иначе, Бојовић и Влада Будала су у мају 2015. године ослобођени свих оптужби у Србији. Београдско Тужилаштво за организовани криминал Бојовића и остале теретило је за убиство Бранка Јефтовића Јорге и за покушај убиства Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока 2004. године, као и за убиство њихових телохранитеља Дејана Живанчевића и Милутина Јовичића, који су настрадали приликом покушаја убистава.

Добросав Гаврић (42), који је у Србији осуђен на 35 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана, сада је у Јужноафричкој Републици. Нема званичних података о томе да ли је иза решетака или борави у кућном притвору с наногицом.

Гаврић је био ухапшен у децембру 2011. и Србија је одмах послала захтев за његово изручење, али већ шест година на њега није одговорено.

Међу познатијим држављанима Србије који су у иностраним затворима је и пореклом Зрењанинац Зоран Јакшић (56), вођа криминалног клана „Америка”, који је средином јануара ове године осуђен пред перуанским судом у Лими на 20 година затвора због финансирања мреже кријумчара кокаина, која у тој земљу делује још од деведесетих година прошлог века. Судско веће је конкретно Јакшића осудило за злочин шверца накотика почињен против перуанске државе, а осим затворске казне, мораће да плати и новчану.

Јакшића, иначе, због трговине дрогома, људи и убиства траже и власти Италије, Аргентине и Грчке, које су упутиле захтев за екстрадицију.

Борко Илинчић (35), један од вођа банде „Пинк Пантер”, нађен је почетком ове године мртав у ћелији затвора у Дубаију, а са собом је однео тајну где су завршили драгуљи вредни 11 милиона долара украдени 2007. из златаре „Граф” у Дубаију. Илинчић, који је у октобру прошле године изручен из Шпаније у Уједињене Арапске Емирате, наводно је преминуо од инфаркта. После изручења Емиратима казна му је смањена на десет година затвора.

У последње две и по године, Република Србија је поднела око 370 молби за изручење. Иако одредбе домаћег законодавства и међународних уговора готово до детаља регулишу поступак екстрадиције, у пракси су проблеми, очито, неизбежни. Поступак изручења регулисан је законодавством сваке земље и од њега зависи којом брзином ће се одвијати. Одређени рокови у којима екстрадициони поступак мора да буде окончан не постоје, па у пракси он може да траје од месеца, па чак и до неколико година.

М. Бозокин – Д. Николић

Осим притвореника и оптужених за криминалне радње, у иностраним затворима је и 15 хашких осуђеника. У Италији је Горан Јелисић, у Француској Миломир Стакић. У Естонији су Милан Лукић, Милан Мартић и Драгомир Милошевић, у Финској Небојша Павковић и Радивоје Милетић.

У данском затвору је Радослав Брђанин, у Норвешкој Средоје Лукић, у Немачкој Вујадин Поповић, Властимир Ђорђевић, Драгољуб Кунарац и Станислав Галић. У затвору у Пољској у Радислав Крстић и Сретен Лукић.