Okanović: Nastavi li se ovako, do kraja 2019. imaćemo 600 poginulih

"U Srbiji je od početka godine poginilo 280 ljudi, a u istom periodu prošle godine 262. Ako gledamo jun i jul ove i prošle godine porast broja poginulih još je veći. Uobičajeno je da u letnjim mesecima strada veći broj ljudi, a ovde je reč o drastičnom povećanju koje nikako nije smelo da se dogodi", rekao je Okanović za Tanjug povodom činjenice da je u poslednja dva meseca na putevima u Srbiji poginulo 100 ljudi.



Okanović je podsetio da je prošle godine u Srbiji u saobraćaju stradalo 579 ljudi i naveo da je moguće, ako se taj trend nastavi, da broj pogunulih pređe 600.



Prema njegovim rečima, izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja kojim su pooštrene kazne imale su kratkoročan efekat, upravo kako je Komitet i upozoravao.



"Efekat pooštrenih kazni smanjio je broj stradalih u odnosu na 2017, ali se on istopio, kako smo upozoravali u periodu od šest do 12 meseci", rekao je Okanović i dodao da nije dovoljno da se preti pooštrenim kaznama.



Problem, kako kaže, mora da se rešava sistematski, neophodno je saobraćajno vaspitanje i obrazovanje u školama kao i efikasne vizuelne kampanje u kojima bi bile prikazane posledice nepoštovanja saobraćajnih pravila i propisa.



Okanović je upozorio da je problem u tome što deo ljudi u Srbiji ne pridržava ni elementarnih saobraćajnih normi, ne poštuje propisanu brzinu kretanja, ne vezuje pojaseve, prelaze pešacki na crveno, pretiču tamo gde je zabranjeno, voze pod uticajem alkohola...



"Video nadzor čije je uvođeje u Srbiji na pragu, jedna je od sitemskih mera koja će pomoći i znatno uticati da se broj stradalih smanji", kaže on.



Omasovljenje video nadozora i automatske evidencije prekršaja u saboraćaju bi uz nepohodnu prevenciju, kako ocenjuje, moglo da doprinese popravljanju situacije.



"Važno je da učesnicima u saobraćaju stvorimo malog policajca u glavi i da se ljudi bezbedno ponašaju ne zato što se plaše policije i kazne već zato što su svesni opasnosti takvog ponašanja", rekao je Okanović. 



Prema njegovim rečima, vrlo se često postavlja pitanje zasto se u Srbiji ljudi generalno ne ponašaju po saobroćajnim pravilima, za razliku od građana nekih drugih država. 



"Da biste prosečnog građanina Srbije ubedili nije dovoljno da mu naredite i zapretite kaznom već morate da mu plastično objasnite zašto je to tako.



Na direktan, otvoren i brutalan način morate pokazati posledice, morate uticati na savest ljudi, ako se oslanjamo na represiju nećemo uspeti", rekao je on. 



Socijalni pisiholog Dragan Popadić kaže za Tanjug da delimičan uzrok nepoštovanja normi vidi u mentalitetu i crtama ličnosti, ali ukazuje i na činjenicu da mnogi od tih ljudi kada odu u drugu sredinu, svojevoljno počinju da se pridržavaju propisanih normi.



Prema njegovim rečima, reč je o snazi društvenih nomri koje važe u jednoj zajednici a ne moraju da važe u onoj u kojoj ta osoba živi.



Zbog toga je od velikog značaja činjenica koliko se u jednom društvu norme ističu kao važne, koliko se dosledno hvali njihovo poštovanje, odnosno koliko se njihovo kršenje i nepoštovanje dosledno sankcioniše, kazao je Popadić i dodao da pojedinci na osnovu toga izvode za sebe zaključak da li su norme samo na papiru ili ih zaista treba uvažavati i poštovati.