Odlaganja krivičnog gonjenja oportunitetom sve brojnija

Naime, ukoliko javni tužilac počiniocu krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, odredi uplatu novaca kao obavezu po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, taj novac se uplaćuje na jedinstveni račun i za njegovo korišćenje se raspisuje javni konkurs za projekte od javnog značaja.

Ove godine, na konkursu Ministarstva pravde za raspodelu tako prikupljenih para nedavno je za 150 projekata izdvojeno čak 470 miliona dinara. Vlada Srbije usvojila je tom prilikom odluku da se novac dodeli za oblast socijalne zaštite, kao i obrazovnim ustanovama, zdravstvu, kulturi i udruženjima, kao što su ona koja vode brigu o osobama s invaliditetom, ali i o drugim problemima koji bi se mogli svrstati u humanitarnu problematiku.    

– U praksi našeg tužilaštva najčešće se radi o krivičnim delima neovlašćenog držanja opojnih droga i delima u vezi sa saobraćajem, ukoliko u tim slučajevima nisu prisutne vrlo teške telesne povrede. Svakako procenjujemo od slučaja do slučaja – objasnila je za naš list Tijana Božović. – Prisutne su neretko i krađe, i prema tome se obično postupa takoda se se otkloni štetna posledica nastala izvršenjem dela. Moguće je i da se sprovede društveno korisni rad. Imamo zaključen ugovor s javnim komunalnim preduzećima, na primer JKP „Čistoća”, JKP „Zelenilo”. Tužilaštvu ne legne nijedan dinar od pomenutih para. Isto tako, taj institut se primenjuje kod krivičnog dela nedavanja izdržavanja da bi se izmirile obaveze izdržvanja u određenom roku, koji Tužilaštvo ostavi, ali koji ne može biti duži od godine.

Ona dodaje da je moguće je i dva puta primenjivati odlaganje krivičnog gonjenja za isto krivično delo, ukoliko lice nema izvod iz kaznene evidencije, i ako nije reč o istom delu, ali opet je stvar procene zamenika OJT-a.

Postoje izuzeci kod odlaganja gonjenja, na primer, kada se radi o gradnji bez građevinske dozvole i kod onih dela kod kojih je predmet optuženja promet akciznih proizvoda, na koja se ne primenjuje pomenuta „povoljna prilika”. Osobe koje su prošle kroz taj institut se ne „pišu” nigde pa, shodno tome, nema portrebe da one sebe naknadno pokušavaju da brišu iz kaznene evidencije. Zapravo, odlaganje krivičnog gonjenja nije priznavanje krivičnog dela.

– Onog trenutka kad je osumnjičnjni pozvan od Tužilaštva da prihvati ili ne prihvati obavezu koja mu se nudi, odnosno odlaganje gonjenja, radi se samo o izjašavanju da li prihvata ili ne. Ne ulazi se u meru, niti u krivicu, da li je izvršio delo. Pojavljuju se i situacije kod nas da neko smatra nije izvršio delo, a hoće da prihvati tu obavezu jer, na primer, neće postupak zbog dugotrajnosti ili nečeg drugog, odnosno  nekih svojih razloga, pa je mišljenja da mu je najbezbolnije i najjednostavnije da plati određeni iznos na taj namenski račun ili da prihvati nešto drugo iz obaveza koje mu se ponude, da bi se rešio krivične prijave – objašnjava Tijana Božović. – Kad se ispuni obaveza naložena našom naredbom, donosi se rešenje o odbačaju krivične prijave, i o tome se poučava lice protiv kog je ona podneta. Postoji registar za oportunitet koji se vodi pri Republičkom javnom tužilaštvu, ali to nema veze s Izvodom iz kaznene evidencije jer lice protiv kog je odbačena krivična prijava nije osuđivano lice i ne zapisuje se u Izvodu iz kaznene evidencije da je ono osuđeno jer postupak nije ni započet.

Ona kaže da je moguće da osumnjičeni koji pristane da izvrši obavezu, a ne izvrši je u roku koji je određen, i u tom slučaju Tužilaštvo nastavlja krivični postupak prema njemu. Moguće je taj institut primeniti sve dok nije podnet optužni predlog Osnovnom sudu, kada bi počeo redovni postupak uz dokazne radnje. Ako bi optuženi u jednom trenutku opet izrazio želju da to hoće, preispituje se i ta mogućnost, ako nije istekla godina od trenutka kad mu je to nuđeno pa može da se primeni to načelo, odnosno taj institut.    

M. Vujačić