Od petka pljušte kazne zbog prekoračenja brzine na auto-putu

Oni koji prekorače brzinu na auto-putu, od 1. septembra više neće moći da izbegnu kaznu pošto će ih Saobraćajna policija sankcionisati sistemom naplatnih rampi. Globa neće zaobići ni one koji plaćaju putarinu TAG uređajima.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov predočava da će biti sankcionisani i vozači koji koriste TAG uređaje, pošto će im sistem očitavati srednju brzinu čim ih kamera snimi na naplatnoj rampi.

– Postoje dva načina na koja će dobiti kaznu: ili će ih patrola Saobraćajne policije odmah zaustaviti na naplatnoj rampi ili će im prijava stići na kućnu adresu – ističe Arsov. – S druge strane, vozač koji tradicionalno plaća putarinu tako što daje gotovinu ili karticu radniku u kućici na naplatnoj rampi dobija na priznanici i informaciju o srednjoj brzini njegove vožnje pa može odmah da zna da li je prekršio zakon. I taj vozač može biti sankcionisan na dva načina, u zavisnosti od organizacije rada Saobraćajne policije: ili će odmah dobiti kaznu ili će mu prijava stići na kućnu adresu.

Nezvanično merenje srednje brzine na auto-putu počelo je početkom ovog meseca i u tom probnom, odnosno test-periodu, vozači su opominjani da povedu računa o vožnji na auto-putu.

Na svim naplatnim rampama trenutno se prilikom naplate putarine izračunava srednja brzina. „Putevi Srbije” dokumentuju ulazak i izlazak vozila na naplatnoj rampi i u zavisnosti od toga da li je vozilo prekoračilo brzinu kretanja, dostavljaće MUP-u sve potrebne podatke.

od 121 km/h do 140km/h – za vožnju brzinom koja je do 20 km/h veća od dozvoljene – novčana kazna je 3.000 dinara

od 141 km/h do 160km/h – za vožnju brzinom koja je od 21 km/h do 40 km/h veća od dozvoljene – novčana kazna je 5.000 dinara

od 161 km/h do 180 km/h – za vožnju brzinom koja je od 41 km/h do 60 km/h veća od dozvoljene – novčana kazna je od 6.000 do 20.000 dinara, tri kaznena poena i kumulativna primena mere zabrane upravljanja vozilom u trajanju od najmanje 30 dana

od 181 km/h do 200 km/h – za vožnju brzinom koja je od 61 km/h do 80 km/h veća od dozvoljene – novčana kazna je od 15.000 do 30.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, šest kaznenih poena i kumulativna primena mere zabrane upravljanja vozilom u trajanju od najmanje tri meseca

više od 201 km/h – za vožnju brzinom koja je preko 80 km/h veća od dozvoljene – novčana kazna je u rasponu od 100.000 do 120.000 dinara ili kazna zatvora od najmanje 15 dana i 14 kaznenih poena uz kumulativnu primenu mere zabrane upravljanja vozilom od najmanje osam meseci

Direktor policije Vladimir Rebić je rekao da je po dosadašnjem uzorku merenja prosečne brzine kojom se vozila kreću od jedne naplatne rampe do druge, više od 85 odsto vozača poštovalo ograničenja.

– To treba da nas raduje – kazvio je Rebić, uz napomenu da se radi o malom uzorku. – Vozača koji su prekoračili brzinu između 121 i 130 kilometara je oko 8,5 odsto, zatim između 131 i 140 kilometara je 4,5, a preostala dva-tri odsto odlazi na veće brzine.

Naveo je da se od 1. avgusta na svih 35 naplatnih stanica meri prosečna brzina, ali da će, pre početka sankcionisanja, morati da se analizira gde se prave najveća prekoračenja.

Kada su u pitanju vozila sa stranim tablicama, u Upravi saobraćajne policije ističu da se, za sada, razmatraju tri solucije za sankcionisanje njihovih vozača.

Jedna od mogućnosti je da im se kazna naplati na granici, prema drugoj bi je plaćali na samoj rampi uz pomoć patrole Saobraćajne policije, a treća je da pokušamo da putem bilateralnih sporazuma, odnosno razmene podataka s državama u kojima je vozilo registrovano sankcionišemo prekršioca. Taj problem moramo da rešimo u narednom periodu, ali priznajemo da nam on nije prioritet, kao što ni cilj uvođenja te mere nije naplata kazni. Cilj nam je da našim vozačima pokažemo i upozorimo ih na to da postavljeno ograničenje od 120 kilometara na čas nije nečiji hir, već da ono spasava živote, navode u Upravi.

Sistem merenja srednje brzine na auto-putu koristi se već dugi niz godina u više evropskih zemalja. „Sekšn kontrol”, radarski sistem za kontrolu ograničenja brzine na jednoj deonici, veoma uspešno disciplinuje vozače u Austriji već 14 godina. Prvi fiksni „Sekšn kontrol” instaliran je septembra 2003. u tunelu Kajzermilen na bečkom auto-putu A-22, a cilj je bio da se vozači nateraju na to da poštuju ograničenje brzine od 80 km/č u tunelu koji ide ispored dela glavnog grada. Statistike pokazuju da je broj udesa na toj deonici smanjen čak 50 odsto, a od njegovog postavljanja nije bilo više nijednog udesa sa smrtnim ishodom čiji je uzrok bilo prekoračenje brzine.

U Švajcarskoj je prva kontrola ograničenja brzine na nekoj deonici uvedena januara 2011. godine na A-2 u Arisdorf tunelu u kantonu Bazel.

U Velikoj Britaniji se već duže koristi nadziranje ograničenja brzine na jednoj deonici i tamo nosi naziv SPECS. SPECS kamere su gotovo sve poznate javnosti i objavljene su na zvaničnoj internet stranici. One se nalaze pretežno na sredini puta, na plavom stubu, a kamere su žute.

U Italiji taj sistem nosi naziv „Tutor” i najviše liči na austrijski. I u Holandiji postoji sistem nadzora ograničenja brzine na jednoj deonici i tamo se zove Trajectcontrole, a snima svako vozilo infracrvenim blicem otpozadi.

Nemačka je krajem januara 2009. započela diskusiju o uvođenju takvog sistema, ali i pored najavljenog početka pilot-projekta u blizini Hanovera, koji je trebalo da krene početkom 2016, za sada nema takvih kontrola. Očekuje se da će Nemačka prve „Sekšn kontrol” uređaje pokrenuti u ovoj godini.

I u Poljskoj pokrenuta je diskusija o uvođenju takvog sistema, pre svega u gradovima.

E. S. H.