Од петка пљуште казне због прекорачења брзине на ауто-путу

Они који прекораче брзину на ауто-путу, од 1. септембра више неће моћи да избегну казну пошто ће их Саобраћајна полиција санкционисати системом наплатних рампи. Глоба неће заобићи ни оне који плаћају путарину ТАГ уређајима.

Начелник Управе саобраћајне полиције Небојша Арсов предочава да ће бити санкционисани и возачи који користе ТАГ уређаје, пошто ће им систем очитавати средњу брзину чим их камера сними на наплатној рампи.

– Постоје два начина на која ће добити казну: или ће их патрола Саобраћајне полиције одмах зауставити на наплатној рампи или ће им пријава стићи на кућну адресу – истиче Арсов. – С друге стране, возач који традиционално плаћа путарину тако што даје готовину или картицу раднику у кућици на наплатној рампи добија на признаници и информацију о средњој брзини његове вожње па може одмах да зна да ли је прекршио закон. И тај возач може бити санкционисан на два начина, у зависности од организације рада Саобраћајне полиције: или ће одмах добити казну или ће му пријава стићи на кућну адресу.

Незванично мерење средње брзине на ауто-путу почело је почетком овог месеца и у том пробном, односно тест-периоду, возачи су опомињани да поведу рачуна о вожњи на ауто-путу.

На свим наплатним рампама тренутно се приликом наплате путарине израчунава средња брзина. „Путеви Србије” документују улазак и излазак возила на наплатној рампи и у зависности од тога да ли је возило прекорачило брзину кретања, достављаће МУП-у све потребне податке.

од 121 км/х до 140км/х – за вожњу брзином која је до 20 км/х већа од дозвољене – новчана казна је 3.000 динара

од 141 км/х до 160км/х – за вожњу брзином која је од 21 км/х до 40 км/х већа од дозвољене – новчана казна је 5.000 динара

од 161 км/х до 180 км/х – за вожњу брзином која је од 41 км/х до 60 км/х већа од дозвољене – новчана казна је од 6.000 до 20.000 динара, три казнена поена и кумулативна примена мере забране управљања возилом у трајању од најмање 30 дана

од 181 км/х до 200 км/х – за вожњу брзином која је од 61 км/х до 80 км/х већа од дозвољене – новчана казна је од 15.000 до 30.000 динара или казна затвора до 30 дана, шест казнених поена и кумулативна примена мере забране управљања возилом у трајању од најмање три месеца

више од 201 км/х – за вожњу брзином која је преко 80 км/х већа од дозвољене – новчана казна је у распону од 100.000 до 120.000 динара или казна затвора од најмање 15 дана и 14 казнених поена уз кумулативну примену мере забране управљања возилом од најмање осам месеци

Директор полиције Владимир Ребић је рекао да је по досадашњем узорку мерења просечне брзине којом се возила крећу од једне наплатне рампе до друге, више од 85 одсто возача поштовало ограничења.

– То треба да нас радује – казвио је Ребић, уз напомену да се ради о малом узорку. – Возача који су прекорачили брзину између 121 и 130 километара је око 8,5 одсто, затим између 131 и 140 километара је 4,5, а преостала два-три одсто одлази на веће брзине.

Навео је да се од 1. августа на свих 35 наплатних станица мери просечна брзина, али да ће, пре почетка санкционисања, морати да се анализира где се праве највећа прекорачења.

Када су у питању возила са страним таблицама, у Управи саобраћајне полиције истичу да се, за сада, разматрају три солуције за санкционисање њихових возача.

Једна од могућности је да им се казна наплати на граници, према другој би је плаћали на самој рампи уз помоћ патроле Саобраћајне полиције, а трећа је да покушамо да путем билатералних споразума, односно размене података с државама у којима је возило регистровано санкционишемо прекршиоца. Тај проблем морамо да решимо у наредном периоду, али признајемо да нам он није приоритет, као што ни циљ увођења те мере није наплата казни. Циљ нам је да нашим возачима покажемо и упозоримо их на то да постављено ограничење од 120 километара на час није нечији хир, већ да оно спасава животе, наводе у Управи.

Систем мерења средње брзине на ауто-путу користи се већ дуги низ година у више европских земаља. „Секшн контрол”, радарски систем за контролу ограничења брзине на једној деоници, веома успешно дисциплинује возаче у Аустрији већ 14 година. Први фиксни „Секшн контрол” инсталиран је септембра 2003. у тунелу Кајзермилен на бечком ауто-путу А-22, а циљ је био да се возачи натерају на то да поштују ограничење брзине од 80 км/ч у тунелу који иде испоред дела главног града. Статистике показују да је број удеса на тој деоници смањен чак 50 одсто, а од његовог постављања није било више ниједног удеса са смртним исходом чији је узрок било прекорачење брзине.

У Швајцарској је прва контрола ограничења брзине на некој деоници уведена јануара 2011. године на А-2 у Арисдорф тунелу у кантону Базел.

У Великој Британији се већ дуже користи надзирање ограничења брзине на једној деоници и тамо носи назив СПЕЦС. СПЕЦС камере су готово све познате јавности и објављене су на званичној интернет страници. Оне се налазе претежно на средини пута, на плавом стубу, а камере су жуте.

У Италији тај систем носи назив „Тутор” и највише личи на аустријски. И у Холандији постоји систем надзора ограничења брзине на једној деоници и тамо се зове Трајецтцонтроле, а снима свако возило инфрацрвеним блицем отпозади.

Немачка је крајем јануара 2009. започела дискусију о увођењу таквог система, али и поред најављеног почетка пилот-пројекта у близини Хановера, који је требало да крене почетком 2016, за сада нема таквих контрола. Очекује се да ће Немачка прве „Секшн контрол” уређаје покренути у овој години.

И у Пољској покренута је дискусија о увођењу таквог система, пре свега у градовима.

Е. С. Х.