OČI U OČI SA VIŠESTRUKIM UBICOM Poligrafista Dragiša Mališić za Dnevnik otkriva KAKO JE PAO MARINKO MAGDA, najbrutalniji jugoslovenski zločinac
Dragiša Mališić, poligrafista koji je u karijeri ispitao više od 30.000 ljudi na detektoru laži, otkriva za “Dnevnik” kako je izgledao susret sa jednim od najkrvoločnijih ubica Jugoslavije i bivšim legionarom Marinkom Magdom.
U Subotici je, u januaru 1994, Magda sa saučesnicima samo u jednoj noći ubio pet ljudi. Masakr je započeo likvidacijom tročlane porodice Petrić: Milana, Stane i njihovog sina Daneta (10), a završio ga ubistvom bračnog para - Josipa i Verice Agatić na Paliću. Četiri meseca kasnije Magda je, sam ili sa saučesnicima, ubio i staricu Idu Feher u okolini Subotice. Potom je u Mađarskoj ubio četvoročlanu porodicu Nađ iz Segedina, zatim supružnike Antala i Rozaliju Horvat u Kečkemetu, kao i hrvatskog državljanina Dragutina Kujundžića. Kasnije mu je suđeno i za smrt Edite Nemet iz Orošhaze u Mađarskoj.
Zajedničkim radom srpske i mađarske policije utvrđeno je da su Magda i njegovi saučesnici samo u toku 1994. bili odgovorni za najmanje 13 ubistava, ali se veruje da je broj žrtava mnogo veći. Ubrzo posle tih jezivih zločina počinjenih na području Segedina ovaj bivši pripadnik Legije stranaca je uhapšen. Pred srpskim sudom je u odsustvu osuđen na smrtnu kaznu, koja je kasnije, zbog promene zakona, preinačena u maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina. Godinu i po dana po objavljivanju presude u Srbiji, u decembru 1995, Magdi je u Mađarskoj, zbog dela koje je izvršio u toj zemlji, izrečena doživotna robija. Prošle godine mu je odbijen zahtev za uslovni otpust, koji je tražio posle 29 godina provedenih iza rešetaka.
Mališić, koji je tih devedesetih godina prošlog veka radio u Policijskoj upravi u Novom Sadu kao poligrafista za celo Ministarstvo unutrašnjih poslova, po službenoj dužnosti je ispitivao ubicu koji je zbog brutalnih ubistava dobio nadimak- subotički Džek Trbosek.
- Magda je uhapšen u Mađarskoj, kada je došao u policiju zbog izrade dokumenata. Tokom ispitivanja pokušao je da pobegne iz kancelarije kroz prozor, ali nije uspeo – priseća se Mališić slučaja iz 1994 godine.
U Segedinu je trebalo da se obavi poligrafisanje Magde i tim povodom Mališić je sa kolegama krenuo put Mađarske.
- Kada je Magda došao kod mene u kancelariju gde sam trebalo da ga poliografišem, rekao je da zna ko sam i da mu ne pada na pamet da sedne ispred mene. Izričito je odbio poligraf. Pitao sam ga zašto odbija, a on je tvrdio da nije počinio zločin zbog kog je uhapšen. Rekao sam mu da je to odlično i da mu je poligraf prilika da kaže istinu. Međutim, odbio je i bio izričit u toj odluci. Odmah sam znao da smo na pravom putu – ispričao nam je Mališić.
Iako u penziji i dalje je aktivan, ali sada u privatnoj praksi.
- Vlasnici firmi se, recimo, odlučuju da polgirafskim isptivanjem dođu do onih koji ih kradu. No, da bi rezultati poligrafskog testiranja bili tačni, testirana osoba mora da bude odmorna, sita, naspavana. Nagon za, recimo, hranom ili spavanjem jači je od straha, pa se rezultati testiranja u ovakvim slučajevima ne mogu uzeti kao merodavni – objašnjava Mališić. – Osobe sa psihofizičkim smetnjama u razvoju se ne testiraju zato što ne razumeju pitanja koja im se postavljaju, pa samim tim izostaje osećaj straha. Takođe se ne testiraju ni osobe koje su pod dejstvom alkohola ili narkotika.
Rezultati poligrafskog testiranja očitavaju se u zavisnosti od toga kako ispitanik odreaguje na kritično pitanje. U nekim slučajevima se, radi provere, postavljaju i dodatna, kontrolna, pitanja. Kada dobijene rezultate stavi u jednu ravan, iskusni poligrafista, zaključuje Mališić, dobija merodavne rezultate koji, iako ne mogu da se koriste kao dokaz na sudu, mogu da usmere istragu...
Njegovo dugogodišnje iskustvo kao poligrafiste pokazuje da većina onih koji odbiju isptivanje imaju veze sa zločinom ili delom za koju su uhapšeni. Tako je bilo i sa Magdom.
- Svako lice po zakonu u svim policijama sveta ima pravo da prihvati ili odbiju ispitivanje na detektoru laži – ističe Mališić.
On podseća da poligrafista ne može da obavi posao ukoliko postoji presija. Mora, dodaje naš sagovornik, da postoji uzajamna saradnja.
- Osobe koje nemaju veze sa delom zbog kojeg su dovedena na ispitivanje, poligraf doživlja- vaju kao spas. S druge strane, poligrafista ne može da barata sa poluistinom, već mora da ima istinite informacije na osnovu kojih sklapa pitanja. Predrasude su vrlo opasne i nikada se nisam njima vodio, niti to radim sada u privatnoj praksi. Istina je jedina bitna – kategoričan je Mališić. – Poligraf je mašina i funkcioniše na principu straha koji izaziva reakcije ispitivanog. Svaka osoba koja ide na detektor laži ima određeni strah, ali taj strah je neuporedivo manji kod nevinih, nego kod onih koji su akteri određenog nezakonitog dela. Inače, uvek se pred poligraf napravi jedan kontrolni test, koji nevinog smiri, a osobi koja je bila u vezi sa krivičnim delom diže tenziju.
Slađana Aničić Ilić