Nelegalno oružje i dalje veliki problem u Srbiji, u štekovima pištolji, automati, raketni bacači...
Masovni ubica iz okoline Mladenovca zločin je počinio iz automatskog oružja koje, po zakonu, građani ne smeju da drže. I ovo nije prvi put da se kod građana nađe oružje ali i minsko-eksplozivna sredstva koje smeju da imaju pripadnici policije i vojske.
Skoro da ne prođe sedmica a da policija ne zapleni ilegalno oružje. To je samo još jedna potvrda da širom naše zemlje i dalje u štekovima građani kriju oružje koje, po propisima i zakonima, ne bi smeli da imaju.
Niko nema precizne podatke o tome koliko je nelegalnog oružja i municije u rukama naših građana. Broj registrovanih komada je oko milion, a najgrublje procene pokazuju da zemljom cirkuliše još 900.000 nelegalnih kratkih i dugih cevi.
Prema zvaničnim podacima MUP-a iz studije “Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala”, samo za četiri godine, od 2015. do kraja 2018, policija je zaplenila 6.231 komad oružja. Od ovog broja, 2.620 su bile automatske i poluautomatske puške, a 2.289 su pištolji i revolveri.
Najviše zaplenjenog oružja bilo je 2017. - 1.900 i 2018. - 1.812.
Srbija i Crna Gora su na trećem odnosno četvrtom mestu u svetu po količini oružja koje poseduju građani u odnosu na broj stanovnika – 39,1 komad na 100 stanovnika, pokazalo je istraživanje Ženevskog instituta za međunarodne studije.
Ovo znači da su Srbija i Crna Gora prve u Evropi po broju oružja po glavi stanovnika.
Bosna i Hercegovina je na 11. mestu, sa 31,2 komada, a Makedonija na 13. mestu, sa 29,8 komada oružja na 100 stanovnika.
Policija je u ovom četvorogodišnjem periodu zaplenila i 525 bombe i 161.589 komada municije.
Prema nekim nezvaničnim informacijama prošle godine je zaplenjeno više od 6.000 komada nelegalnog oružja.
Legalno oružje nije problem jer su vlasnici u velikoj meri savesni, a MUP ima tačnu evidentiju o tome ko ima revolver ili pištolj. Problem su, dakle, cevi u ilegalnom posedu. Iako su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije odavno prestali, posledice tih oružanih sukoba i te kako se još osećaju – upravo u švercu, odnosno donošenju ilegalnog oružja s ratišta u Srbiju. Neki te puške, pištolje, revolvere, minsko-eksplozivna sredstva prodaju, drugi ih još negde skrivaju.
Od sutra, 8. maja pa do 8. juna građani će moći da nelegalno oružje i eksplozivne naprave predaju MUP-u i pri tome neće snositi nikakve posledice, najavio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Dejan Đurđević.
Vlada Srbije usvolija je u petka mere koje je prethodno predložio predsednik Republike Aleksandar Vučić nakon zločina u Mladenovcu.
- Ako do 8. juna odnesete nelegalno oružje, niko vas neće pitati odakle vam, nećete odgovarati jer ste ga nelegalno držali i nosili. Ali, ako ne iskoristite tu mogućnost, biće drakonske kazne, uslovne kazne neće biti – rekao je dr Đurđević.
Država je kroz legalizacija pomagala građanima da se bez kazne oslobode ilegalnog oružja. Od 1992. do sada bilo je sedam legalizacija oružja u Srbiji. Najveća predaja ilegalnog oružja bila je 2003. godine, tokom policijske akcije „Sablja”, sprovedenu nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Građani su samoinicijativno predali više od 35.000 ilegalnih cevi. U tom periodu predato je i 23.848 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana.
Već postojeću nepovoljnu situaciju s ilegalnim oružjem u Srbiji dodatno otežavaju i migranti, kod kojih je u poslednje vreme otkriveno vatreno oružje. O tome svedoči i činjenica da su krajem decembra na području Jasenovačke šume u Subotici kod migranata zaplenjene dve automatske puške i 200 komada municije.
Inače, na crnom tržištu je i dalje velika količina oružja koje za nekoliko stotina evra može da se kupi od preprodavaca. Tako automatska puška „kalašnjikov” može da se nabavi po ceni od 600 do 1.000 evra, predočavaju dobro upućeni.
Jurišna puška AK-47, koju je konstruisao Mihail Kalašnjikov, jedno je od najpopularnijih i najprodavanijih oružja na celom svetu, pa tako i na Balkanu. Od „kalašnjikova” su skuplji automatski pištolji „hekler” - cena je do 2.000 evra. Ovo automatsko oružje najčešće koriste atentatori koji likvidiraju žrtvu sa motora (skutera) u pokretu.
Pištolji i revolveri koštaju od 50 do 500 evra, u zavisnosti od njihovog stanja i proizvođača.
Cena eksplozivne naprave koje kriminalci u svojim obračunima postavljaju ispod tuđih automobila kreće se od 5.000 do 10.000 evra, navode mediji, pozivajući se na neimenovani izvor.
Podsećanja radi, za nedozvoljeno držanje i promet oružja zaprećeno je do deset godina zatvora. MUP je pokrenuo inicijativu da se ta kazna poveća na 12 do 15 godina i da se ujedno oduzima novčana korist ostvarena ilegalnim prometom oružja.
Vlada Srbije usvojila je mere koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić. Ministarstvo unutrašnjih poslova hitno će pripremiti izmene i dopune Zakona o oružju i municiji, kojima bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, a za one koji ne ispunjavaju pooštrene uslove biće predviđen obavezan otkup oružja. Izmenama će biti predviđene obavezne šestomesečne ili godišnje provere osoba kojima je dozvoljeno posedovanje oružja, uključujući i lovačko oružje, a koje bi podrazumevale obavljanje lekarskih, psihijatrijskih i psiholoških pregleda, kao i obavezan test na psihoaktivne supstance.
Ministarstvo unutrašnjih poslova će, pored mere moratorijuma na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, donete 4. maja 2023. godine, preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedio moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje lovačkog oružja na dve godine.
Prema odredbama Zakona o oružju i municiji postoje četiri kategorije. U kategoriju A spadaju minsko-eksplozivna sredstva, automatskog kratko i dugo vatreno oružja, oružje skriveno u drugim predmetima i vatreno oružje s prigušivačem pucnja. Njega ne mogu nabavljati, držati i nositi fizičkai pravna lica i preduzetnici.
U kategoriju B spada svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima), osim onog iz kategorije A i C i konvertibilno oružje. Ono se može nabavljati, držati i nositi - na osnovu isprave nadležnog organa.
Onesposobljeno vatreno oružje, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem, vazdušno oružje čija kinetička energija je 10,5 J ili veća ili čija je brzina projektila 200 m/s ili veća i kalibra većeg od 4,5 mm i oružje s tetivom ili oprugom čija je sila zatezanja tetive veća od 450 N, odnosno čija je natezna težina veća od 101 libri spada u kategoriju C. I to oružje se može slobodno nabavljati, a držati uz prijavu nadležnom organu.
U kategoriju D spada hladno oružje, gasni sprejevi, uređaji za izazivanje elektrošokova, vazdušno oružje čija kinetička energija je manja od 10,5 J ili je brzina projektila manja od 200 m/s i kalibra 4,5 mm ili manjeg, kao i oružje sa tetivom ili oprugom čija je sila zatezanja tetive do 450 N, odnosno čija je natezna težina do 101 libre. Ovo oružje se može nabavljati i držati bez isprave i prijave nadležnom organu, u skladu sa ovim zakonom.
Kako je navela Vlada, Ministarstvo unutrašnjih poslova uputiće javni poziv licima koja nelegalno poseduju oružje i eksplozivne naprave da ih u roku od mesec dana predaju bez posledica. Ministarstvo pravde će u okviru postojeće Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika pripremiti izmene zakona, kojima bi se pooštrile kazne za krivično delo „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija”.
Izmene će ići u pravcu toga da onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od jedne do osam godina, a za oružje za koje se ne može dobiti dozvola da kazna bude dve do 12 godina. Izmene bi trebalo da budu da će onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži veće količine oružja ili oružje velike razorne moći da bude kažnjen kaznom zatvora od pet do 15 godina i da onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje ima dozvolu nadležnog organa bude kažnjen kaznom zatvora od jedne do osam godina.
U roku od mesec dana Ministarstvo prosvete pripremiće izmene propisa kojima bi se pooštrile sankcije prema učenicima koji krše propisanu zabranu unošenja alkohola, droge, psihoaktivnih supstanci, oružja, pirotehničkih predmeta ili drugih oruđa kojima se može povrediti ili ugroziti druga osoba. Sankcije će biti pooštrene tako da će rokovi biti skraćeni, disciplinski postupak efikasniji, a predviđaće obavezno isključenje učenika iz škole.
Milan Bozokin