Neistine iz zapisnika i rešenja AKV na sudu

On tuži AKV jer mu je 2005. godine,  kada je predsednik tog tela bio Slobodan Beljanski, odbio zahtev za upis u Imenik advokata, s obrazloženjem da „nije dostojan bavljenja advokaturom zbog njegovog ranijeg ponašanja tokom obavljanja profesionalne delatnosti”.

Mali je prethodno, od 1989. do 2001. godine, bio viši i okružni javni tužilac u Novom Sadu. Nakon što mu je 2002. godine prestala funkcija okružnog javnog tužioca, Advokatskoj komori Vojvodine je 12. avgusta 2005. podneo zahtev  za upis u Imenik advokata i priložio dokumentaciju propisanu zakonom.



Nakon toga, AKV je, shodno proceduri, zatražio i 12. septembra dobio mišljenje Osnovne organizacije advokata Novog Sada. Na osnovu tog dokumenta, Upravni odbor AKV je 3. decembra 2005. odbio zahtev Miodraga Malog da ga primi u svoje redove. U rešenju kojim se odbija prijem je nadeveno da „postupci kandidata iz njegovog dosadašnjeg rada ne daju osnova za uverenje da će se u obavljanju advokatske delatnosti pridržavati zakona, Statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata”.



Šta je Osnovna organizacija advokata Novog Sada pre više od 11 godina navela kao grehe Miodraga Malog? Na „listi grehova” je odnos Miodraga Malog prema organizaciji „Otpor”. On je, kako je navedeno u zapisniku, „javno iznosio stav da se radi o terorističkoj organizaciji, kao i svojim direktnim učešćem u predmetu ubistva Boška Peroševića u kojem je lično zastupao opužbu, te u kojem nije predložio neuropsihijatrijsko veštačenje optuženog, a koje nečinjenje je bilo sračunato da se održi postojanje umišljaja, a koji umišljaj kod optuženog je trebalo posebno da podrži teoriju o učešću ’Opora’, odnosno opozicionih stranaka u ubistvu Boška Peroševića”.



Na teret mu se stavlja i da je kao okružni tužilac izdavao izričite naredbe svim zamenicima tužilaca da se tužioci u predmetima u kojima je određen pritvor i data saglasnost istražnom sudiji za ukidanje pritvora ne izjašnjavaju do zakonskog isteka pritvora, odnosno do slanja predmeta u veće, uz direktno nepoštovanje zakona na funkciji okružnog tužioca, čime je direktno kršen stari Zakon o krivičnom postupku i stvarana posredna šteta kod svih pritvora koji su neosnovano određivani zbog dužine trajanja.



– Sve su to neistine i plod neznanja i nepoznavanja činjenica kao i rezultat političkog revanšizma – ističe za „Dnevnik” Miodrag Mali. – Uostalom, o takvim diskvalifikacijama je reč i kada su u pitanju ostali navodi iz rešenja i zapisnika. Predmet je pred Višim sudom u Novom Sadu. i na njemu su promenjene tri sudije. Nemam nameru da postanem advokat, već samo da sud donese presudu po osnovu zahteva za utvrđenje da su tvrdnje iznete u zapisniku sa sednica Osnovnve organizacije advokata Novog Sada i kao i rešenju Advokatske komore Vojvodine iz 2005. godine neistinite. Ti zapisnici sadrže brojne neistine, diskvalifikacije, proizvoljne i ničim  utemeljene konstatacije bez dokaza, proizvoljne tvrdnje, diskiminatorske postupke kao i kršenje osnovnih, Ustavom zagarantovanih, prava.



Povodom te tužbe, sud je održao raspravu, pri čemu ostaje nejasno zašto je sud odbio da kao svedoke sasluša republičku javnu tužiteljicu Zagorku Dolovac i njenog zamenika Đorđa Ostojića, pogotovo što su predloženi za svedoke na okolnosti dostojnosti u profesionalnom smislu za tužioca Miodraga Malog.



Advokatska komora Vojvodine osporava tužbeni zahtev i traži da tužilac plati parnične troškove.Naredno ročište zakazao je za 1. februar.

M. Bozokin

 

Uloga idejno-političke diferencijacije SKJ



Nesuđene kolege Modragu Malom zameraju da je učestvovao u idejno-političkoj diferencijaciji (sprovedena u SKJ posle „jogurt-revolucije” u Vojvodini 1988) zbog amandmana na Ustav Srbije, odnosno da je zbog njegovih stavova funkcija razrešeno 22 sudije i tužilaca u Okružnom i Opštinskom sudu i tužilaštvima u Novom Sadu.



– Ne znam kakve veze imaju idejno-politička diferencijacija 1988. u Savezu komunista i izbori za nosioce pravosudnih funkcija 1992. godine. Idejno-poliička diferencijacija zapravo je bila diferencijacija unutar Saveza komunista Srbije. Osnov za nju su bili amandmani na Ustav Srbije kojim se menja status AP Vojvodine i ukida Ustav APV. Moji stavovi ni tada, a ni sada po tom pitanju nisu sporni. U to vreme samo bio sudija Višeg suda u Novom Sadu. Svoje stavove, kao i drugi članovi Saveza komunista, iznosio sam na partijskim sastancima, koji su imali još jednu komponentu, takozvanu radnu diferencijaciju – ističe Miodrag Mali.