Najviše pešaka pogine u naselju, sumrak i „prvi mrak” najkritičniji
NOVI SAD: Pešaci su česte žrtve saobraćajnih nesreća. Po pre mesec dana objavljenom izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja, broj saobraćajnih nezgoda s poginulim pešacima i broj poginulih pešaka oscilira kroz godine: najmanje ih je poginulo 2014. godine – 128, u 2017. je poginuo 141, odnosno jedan više nego 2016.
Broj povređenih pešaka je povećan 2017. godine u odnosu na 2016. za 25. U poslednje dve godine posmatranog perioda (2016. i 2017) postoji trend smanjenja broja povređenih pešaka.
U izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja konstatuje se da su gotovo četvrtina poginulih u saobraćajnim nezgodama pešaci. Kada se posmatra zastupljenost poginulih pešaka u ukupnom broju poginulih u saobraćaju, u odnosu na druge učesnike, može se uočiti da pešaci, nakon putnika i vozača u putničkim automobilima, najviše smrtno stradaju.
Oko četvrtine svih teško povređenih lica u saobraćajnim nezgodama čine pešaci i oko 13 odsto svih lako povređenih.
Prosečna starost poginulih pešaka je 60 godina, a ostalih poginulih u saobraćajnim nezgodama (svih osim pešaka), 47.
Kada se posmatra u kojem procentu pojedine starosne grupe učesnika u saobraćaju smrtno stradaju kao pešaci, može se uočiti da se lica starija od 65 godina izdvajaju kao najugroženija starosna grupa.
Više od deset odsto mladih uzrasta između 15 i 30 godina, u saobraćajnim nezgodama poginulo je u svojstvu pešaka. Među populacijom mladih od 15 do 19 godina ne postoji razlika u smrtnom stradanju pešaka muškog i ženskog pola. Za populaciju stariju od 19 godina karakteristično je veće stradanje pešaka muškog pola.
Pešaci najviše stradaju u jesen, a zatim u zimu. Više od trećine poginulih pešaka (34 odsto) smrtno je stradalo u jesen (septembar, oktobar i novembar).
Pešaci najmanje smrtno stradaju i bivaju povređivani u leto (jun, jul, avgust).
Najviše saobraćajnih nezgoda s poginulim i povređenim pešacima se dogodilo u novembru, a najmanje s poginulim pešacima u junu, a s povređenim u julu.
„Ako posmatramo mlade kao starosnu grupu od 15 do 30 godina starosti, kao pešaci najviše bivaju povređivani u novembru, a smrtno stradaju u martu. U septembru nije bilo poginulih mladih lica. Populacija od 30 do 64 godine starosti kao pešaci najviše ginu u novembru, a bivaju povređeni u decembru. Populacija starija od 65 godina u svojstvu pešaka najviše strada u oktobru, novembru i decembru, pri čemu se decembar izdvaja kao mesec u kojem starija lica najviše smrtno stradaju, a novembar kao mesec u kojem najviše zadobijaju povrede u saobraćajnim nezgodama”, predočava se u izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja.
Pešaci u svim dobima godine najviše smrtno stradaju u vreme sumraka i „prvog mraka”.
U proleće, jesen i zimu najviše pešaka (30 odsto) smrtno strada između 18 i 21 čas, a u leto od 21 do 24 časa (24 odsto).
Povećanje broja saobraćajnih nezgoda s poginulim pešacima je prisutno od 18 do 22 časa, pri čemu se najviše takvih nezgoda dogodi u 19 časova. Najmanje saobraćajnih nezgoda s poginulim pešacima se dogodi noću, od dva do tri sata posle ponoći.
Osim lica starijih od 65 godina, deca se izdvajaju kao starosna kategorija koja često smrtno strada u svojstvu pešaka. Statistika, naime, pokazuje da je svako treće dete koje je smrtno stradalo u saobraćajnim nezgodama bilo pešak.
Među poginulom decom pešacima do devet godina, poginuli su jedna devojčica i četiri dečaka, dok su kod starosne grupe dece uzrasta od deset do 14 godina, poginuli pet devojčica i tri dečaka, posmatrano za period 2015–2017. godine.
Deca do 14 godina kao pešaci više stradaju u proleće i jesen. Ona su najugroženija oko podne i od 17 do 21 čas.
Povećanje broja povređenih pešaka je prisutno u doba dana od 11 do 16 časova i od 18 sati do 21. Najviše saobraćajnih nezgoda s povređenim pešacima se dogodi od 19 do 20 časova, a najmanje od dva do šest sati.
Mladi najviše smrtno stradaju od 20 sati do 1, a bivaju povređeni od 17 časova do 21.
Lica između 31 i 64 godine kao pešaci najviše ginu od 18 časova do 21, a bivaju povređeni od 17 do 20 časova. Lica starija od 65 godina kao pešaci najviše ginu između 17 časova i 21.
Najveći broj pešaka (više od 95 odsto) nastrada u naselju. Prisustvo pešaka na putevima van naselja je manje u odnosu na ulice u naselju. Međutim, u poređenju sa saobraćajnicama u naseljima, zbog većih brzina kretanja vozila van naselja, posledice saobraćajnih nezgoda su značajno veće.
U naselju pogine oko 73 odsto pešaka, teške telesne povrede zadobije oko 94 odsto, a lake oko 97. Van naselja pogine oko 27 odsto pešaka, teške telesne povrede zadobije oko šest odsto, a lake oko tri procenta.
Veći broj pešaka pogine van raskrsnica (85 odsto) nego u raskrsnicama (15).
M. Bozokin
