„Najstariji zanat” između zakona i prakse
Prostitucija, odnosno seksualni rad, predstavlja univerzalni fenomen, prisutan „od kada je sveta i veka”. Smatra se „najstarijim zanatom”, koji je oduvek izazivao različite društvene reakcije, počev od moralnog osuđivanja pa sve do zakonskog sankcionisanja i kažnjavanja.
Iako se prostitucija u Srbiji tretira kao prekršaj, regulisana je samo jednim članom Zakona o javnom redu i miru. Taj zakon se pred poslanicima poslednji put našao prošle godine, kada je njegovim izmenama kazna zatvora za lica koja se odaju prostituciji povećana s 30 dana na 60 i kada je uvedena mogućnost novčane kazne od 50.000 do 150.000 dinara.
Legalizacijom prostitucije, smatraju zagovornici, smanjilo bi se nasilje i zloupotrebe od strane klijenata i makroa. Takođe, legalizacija obavezuje i na redovne zdravstvene preglede, tako da bi se smanjila i opasnost od seksualno prenosivih bolesti, a država bi ubirala porez.
U uređenim društvima, gde je prostitucija legalizovana, seksualne radnice imaju podršku pravnika pa se lakše odlučuju da prijavljuju nasilnike ukoliko dođe do nasilja. Omogućeno im je i da štite svoja prava, da osnuju sindikat koji bi im omogućio da imaju minimalnu nadnicu, zaštitu od diskriminacije i sigurno radno okruženje.
S druge strane, protivnici legalizacije prostitucije su mišljenja da bi legalizacija zapravo bila širenje nemorala i da bi dodatno povećala trgovinu ljudima. Problem koji nastaje legalizacijom prostitucije, po mišljenju njenih protivnika je taj što država na taj način potvrđuje da su žene seksualni objekti, ali ipak ne uspeva da u potpunosti iskoreni nelegalnu prostituciju. Takođe, osobe koje se deklarišu kao prostitutke, kada „izađu iz posla” teže mogu pronaći neko drugo zaposlenje.
Sekusalnim radom se najčešće bave mlade žene između 18 i 29 godina. Uglavnom su to siromašne devojke romske nacionalnosti, devojke koje su interno raseljene s Kosova i Metohije, koje nikada nisu išle u školu ili imaju nezavršenu osnovnu školu, pokazuju istraživanja. Nijedna od tih žena nije zaposlena, ali su uglavnom korisnice psihoaktivnih supstanci. One su napuštene od porodice, nemaju nikakvu podršku, a nasilje trpe praktično od detinjstva i, nažalost, ne znaju za život bez nasilja. Žene koje se nađu u tako teškim životnim situacijama veoma lako skliznu u prostituciju.
Mnogo teže je utvrditi koliko je osoba uključeno u takozvanu elitnu prostituciju jer se ona odvija u uskom krugu ljudi. U „elitnu prostituciju”, po našim izvorima, najčešće spadaju „klupska”, „hotelska”, „jahting”, ali i ona koja se krije iza različitih salona za masažu.
Svratište za seksualne radnice samo u Novom Sadu
U Srbiji postoji samo jedno svratište za seksualne radnice i nalazi se u Novom Sadu. Njega je otvorilo Udruženje „Prevent” i nalazi se u blizini Kaćke petlje, a finansira ga delegacija Evropske unije u Srbiji. U svratištu svakog dana boravi do deset žena kojima se, osim podele kondoma i lubrikanata, nude i testiranje na HIV i hepatitis. Tu im je pružena mogućnost da operu veš, da se istuširaju, isfeniraju, jedu... Takođe, u svratištu im je omogućena i pomoć pravnika, psihologa i socijalnog radnika, a veoma često ih i vode na ginekološke preglede.
Noćni klubovi su interesantni zbog ugovaranja poslova jer tu izlazi veliki broj ljudi. Devojke koje se bave tim poslom su mlade i atraktivnog izgleda. One posećuju mesta za koja znaju da im mogu obezbediti kontakt s bogatom klijentelom. Kada se dogovori tarifa, najčešće se seksualne usluge pružaju u hotelima ili iznajmljenim stanovima.
Tokom letnjih meseci, atmosfera iz poznatih prestoničkih klubova seli se na primorje. Žurke na jahtama tada postaju leglo prostitucije. Klijentelu čine obično stranci, a devojke na takvim letovanjima mogu zaraditi i po nekoliko hiljda evra.
Takođe, prostitucija se veoma često krije među oglasima za masažu. „Maserke” su najčešće studentkinje, koje za određenu finansijsku nadoknadu pružaju seksualne usluge. U poslednje vreme veoma su aktuelni stanovi koji se iznajmljuju na dnevnom nivou.
Treba napomenuti da je prostitucija protivzakonita u zemljama bivše Jugoslavije, dok su zemlje Evropske unije, poput Holandije, Nemačke i Švajcarske, taj posao ozakonile. U Engleskoj i Francuskoj prodaja i plaćanje seksa nisu protivzakoniti, ali je podvođenje i držanje bordela, na primer, zabranjeno.
Stepen borbe protiv prostitucije razlikuju se od države do države, od regiona do regiona, od grada do grada. Treba naglasiti da u mnogim mestima postoji velika razlika između napisanih zakona i njihovog sprovođenja u praksi.
D. Nikolić