Nagodba primamljiva i za okrivljene i za troškovnik

Ovo bi moglo da znači da se na ovom području praksa, koja je davno zaživela u uređenim zapadnim državama, gde je velika većina sukoba sa zakonom na ovaj način rešava, sve više odomaćuje.

Na teritoriji koje pokriva Viši sud u Novom Sadu, na ovaj način se rešavaju postupci najčešće u vezi s krivičnim delima koja su optužnicom prikovani za neovlašćenu proizvodnju i promet narkotika. Takođe, samo u Posebnom odeljenju pomenutog suda, za suzbijanje korupcije sporazuma za priznanje krivice u 2018. godine od marta je bilo 48 , a u narednoj godini 138. Do početka avgusta ove godine sklopljena su 62 sporazuma, navela je za naš list iz nadležnog tužilatva, portparol i zamenik tužioca Mirjana Peković           

- Postizanje ovog sporazuma doprinosi efikasnosti postupka i rasterećenju suda i tužilaštva, ali ne i utvrđivanju činjenica vezanih za sa samo krivično delo. Sporazum o priznanju je, pre svega, vrsta krivičnog ugovora između okrivljenog i tužilaštva, uz proveru suda da li su ispunjeni određeni formalni uslovi za potvrđivanje tog dogovora - navodi za “Dnevnik” novosadski advokat i prvi čovek Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski. On napominje da se u praksi često nailazi na nezadovoljstvo oštećenih u postupku, koji ne učestvuju u postupku zaključenja sporazuma niti mogu da mu se protive. S jedne strane oštećeni nije stranka u postupku i opravdano je da ne može da utiče na dogovor tužilaštva sa okrivljenim, ali s druge strane, sporazum mora da sadrži odluku o imovinskopravnom zahtevu oštećenog, ako je taj zahtev podnet.

Sudska praksa je prihvatila da se to pravo oštećenog ostvaruje upućivanjem na parnicu, što je pogrešno jer je smisao ove zakonske odrebe reševanje imovnsopravnog zahteva u suštini, a ne u formi upućivanja na drugi postupak.      

Advokat dr Gvozden Grgur objašnjava da se Sporazum o priznanju krivičnog dela zasniva  na kompromisu između javnog tužioca i okrivljenog. Takav sporazum moguće je zaključiti od trenutka pokretanja krivičnog postupka, pa sve do zaključenja glavnog pretresa.

- Ističem da je, u izuzetnim slučajevima, ovakav način okončanja krivičnog postupka povoljniji za okrivljenog, budući da se sama činjenica priznanja krivičnog dela posebno ceni kao olakšavajuća okolnost. Tada se okrivljenom izriče po pravilu blaža krivična sankcija ili blaži način izvršenja kazne (kućni zatvor) ili uslovna osuda uz određene obaveze, kao npr. obeštećenje oštećenih, obavezno lečenje od opojnih droga, alkoholizma ili društveno koristan rad i dr. Pored navedenog, moguć je i odustanak od krivičnog gonjenja za neka od krivčnih dela koje se okrivljenom stavljaju na teret, ukoliko mu se sudi za više krivičnih dela - napominje Grgur.

Takođe,  u praksi gotovo isključivo srećemo sporazume o priznanju krivičnog dela iako to nije jedini sporazum predviđen Zakonikom o krivičnom postupku. Mogući su i sporazum o svedočenju okrivljneog i sporazum o svedočenju osuđenog, koji su kao mogućnost neopravdano zanemareni. Usled toga se u praski često pojavljuje problem dokazne snage presude donete na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela.

- Postavlja se pitanje i mogućnosti ispitivanja u svojstvu svedoka lica koje je ranije u nekom predmetu bio okrivljeno sa drugim licima pa je nakon toga zakljulo sporazum. Smatram da je u jednom delu sudska praksa nepotrebno postavila granice u vezi sa ovim mogućnostima i da će se usled nerazumevanja sveobuhvatnih prava saoptuženih na kraju ovim pitanjima baviti Evropski sud za ljudska prava, a na štetu Republike Srbije - navodi Vladimir Beljanski.

Inače, sud će prihvatiti Sporazum o priznanju krivičnog dela ako utvrdi da je okrivljeni dobrovoljno priznao krivično delo i da na njega nije vršen nikakav pritisak u cilju priznanja krivičnog dela. Ako sud utvrdi da okrivljeni nije svestan posledica koje zaključeni Sporazum nosi sa sobom, predlog će biti odbijen. Okrivljeni mora da se odrekne prava na suđenje i prava na žalbu. Postojanje dokaza koji idu u korist priznanju okrivljenog će olakšati prihvatanje predloga.

Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela se sve više koristi zbog uštede vremena, bržeg rešavanja predmeta (uglavnom na jednom ročištu), smanjenja troškova krivičnog postupka, izbegavanja formalnosti i rasterećenje sudova.     

Novosadski advokat Ivan Gvozdenac ocenjuje da se institut Sporazuma o priznanju krivičnog dela, kao posebno krivično-procesna forma anglosaksonskog tipa zaista dobro pokazala u našem pravnom sistemu.

- Saglasnošću stranaka, okrivljenog i tužioca, uz kontrolu suda, dozvoljava se brže i efikasnije okončanje krivičnog postupka, s tim što okrivljeni sa unapred predočenom sankcijom, sa kojom se složio, faktički već započinje svoj postupak resocijalizacije, što je u suštini i krajnji cilj reakcije društva - ocenio je za na list novosdeski advokat Ivan Gvozdenac. 

Za slabost Sporazuma o priznanju krivičnog dela smatra minorizovanje položaja oštećenog koji u suštini nema nikakva prava u odnosu na Sporazum stranaka.

-  Inače i u uporednom pravu u krivičnom procesnom pravu očigledno je da se sve više radi na uvođenju alternativnih vansudskih formi (načelo oportuniteta) i posebnih krivično procesnih formi, kao što je Sporazum, da bi se rasteretili sudovi u postupcima gde nije potrebno angažovati čitav državni aparat, kod društveno manje opasnih krivičnih dela, pa se nadam da je Sporazum, koji se kod nas dobro pokazao, nije jedina posebna forma koja će biti uvedena u naše pravo - naveo je advokat Gvozdenac.

M. Vujačić