Нагодба примамљива и за окривљене и за трошковник

Ово би могло да значи да се на овом подручју пракса, која је давно заживела у уређеним западним државама, где је велика већина сукоба са законом на овај начин решава, све више одомаћује.

На територији које покрива Виши суд у Новом Саду, на овај начин се решавају поступци најчешће у вези с кривичним делима која су оптужницом приковани за неовлашћену производњу и промет наркотика. Такође, само у Посебном одељењу поменутог суда, за сузбијање корупције споразума за признање кривице у 2018. године од марта је било 48 , а у наредној години 138. До почетка августа ове године склопљена су 62 споразума, навела је за наш лист из надлежног тужилатва, портпарол и заменик тужиоца Мирјана Пековић           

- Постизање овог споразума доприноси ефикасности поступка и растерећењу суда и тужилаштва, али не и утврђивању чињеница везаних за са само кривично дело. Споразум о признању је, пре свега, врста кривичног уговора између окривљеног и тужилаштва, уз проверу суда да ли су испуњени одређени формални услови за потврђивање тог договора - наводи за “Дневник” новосадски адвокат и први човек Адвокатске коморе Војводине Владимир Бељански. Он напомиње да се у пракси често наилази на незадовољство оштећених у поступку, који не учествују у поступку закључења споразума нити могу да му се противе. С једне стране оштећени није странка у поступку и оправдано је да не може да утиче на договор тужилаштва са окривљеним, али с друге стране, споразум мора да садржи одлуку о имовинскоправном захтеву оштећеног, ако је тај захтев поднет.

Судска пракса је прихватила да се то право оштећеног остварује упућивањем на парницу, што је погрешно јер је смисао ове законске одребе решевање имовнсоправног захтева у суштини, а не у форми упућивања на други поступак.      

Адвокат др Гвозден Гргур објашњава да се Споразум о признању кривичног дела заснива  на компромису између јавног тужиоца и окривљеног. Такав споразум могуће је закључити од тренутка покретања кривичног поступка, па све до закључења главног претреса.

- Истичем да је, у изузетним случајевима, овакав начин окончања кривичног поступка повољнији за окривљеног, будући да се сама чињеница признања кривичног дела посебно цени као олакшавајућа околност. Тада се окривљеном изриче по правилу блажа кривична санкција или блажи начин извршења казне (кућни затвор) или условна осуда уз одређене обавезе, као нпр. обештећење оштећених, обавезно лечење од опојних дрога, алкохолизма или друштвено користан рад и др. Поред наведеног, могућ је и одустанак од кривичног гоњења за нека од кривчних дела које се окривљеном стављају на терет, уколико му се суди за више кривичних дела - напомиње Гргур.

Такође,  у пракси готово искључиво срећемо споразуме о признању кривичног дела иако то није једини споразум предвиђен Закоником о кривичном поступку. Могући су и споразум о сведочењу окривљнеог и споразум о сведочењу осуђеног, који су као могућност неоправдано занемарени. Услед тога се у праски често појављује проблем доказне снаге пресуде донете на основу споразума о признању кривичног дела.

- Поставља се питање и могућности испитивања у својству сведока лица које је раније у неком предмету био окривљено са другим лицима па је након тога закљуло споразум. Сматрам да је у једном делу судска пракса непотребно поставила границе у вези са овим могућностима и да ће се услед неразумевања свеобухватних права саоптужених на крају овим питањима бавити Европски суд за људска права, а на штету Републике Србије - наводи Владимир Бељански.

Иначе, суд ће прихватити Споразум о признању кривичног дела ако утврди да је окривљени добровољно признао кривично дело и да на њега није вршен никакав притисак у циљу признања кривичног дела. Ако суд утврди да окривљени није свестан последица које закључени Споразум носи са собом, предлог ће бити одбијен. Окривљени мора да се одрекне права на суђење и права на жалбу. Постојање доказа који иду у корист признању окривљеног ће олакшати прихватање предлога.

Закључење споразума о признању кривичног дела се све више користи због уштеде времена, бржег решавања предмета (углавном на једном рочишту), смањења трошкова кривичног поступка, избегавања формалности и растерећење судова.     

Новосадски адвокат Иван Гвозденац оцењује да се институт Споразума о признању кривичног дела, као посебно кривично-процесна форма англосаксонског типа заиста добро показала у нашем правном систему.

- Сагласношћу странака, окривљеног и тужиоца, уз контролу суда, дозвољава се брже и ефикасније окончање кривичног поступка, с тим што окривљени са унапред предоченом санкцијом, са којом се сложио, фактички већ започиње свој поступак ресоцијализације, што је у суштини и крајњи циљ реакције друштва - оценио је за на лист новосдески адвокат Иван Гвозденац. 

За слабост Споразума о признању кривичног дела сматра миноризовање положаја оштећеног који у суштини нема никаква права у односу на Споразум странака.

-  Иначе и у упоредном праву у кривичном процесном праву очигледно је да се све више ради на увођењу алтернативних вансудских форми (начело опортунитета) и посебних кривично процесних форми, као што је Споразум, да би се растеретили судови у поступцима где није потребно ангажовати читав државни апарат, код друштвено мање опасних кривичних дела, па се надам да је Споразум, који се код нас добро показао, није једина посебна форма која ће бити уведена у наше право - навео је адвокат Гвозденац.

М. Вујачић