Na marihuani oko 28.000 korisnika uzrasta od 18 do 34 godine

za krijumčarenje marihuane, kao i povećanja domaće proizvodnje marihuane u prirodnim uslovima i modifikovane marihuane „skank“ u veštačkim uslovima.

U nedavno objavljenoj studiji MUP-a „Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala” prepoznata su tri kraka na ruti krijumčarenja marihuane iz Makedonije u Srbiju. Jedan vodi preko graničnog prelaza Tabanovci i dalje Koridorom 10 do Beograda, a drugi preko područja APKiM, u centralnu Srbiju. Iz Beograda se marihuana delom krijumčari preko graničnog prelaza Horgoš u Mađarsku, a drugim delom preko graničnog prelaza Batrovci u Hrvatsku, a potom u Zapadnu Evropu. Da bi smanjile rizik od otkrivanja i zaplene krijumčarene marihuane, organizovane kriminalne grupe, uz podršku lokalnih kriminalnih grupa, skladište marihuanu u pograničnom pojasu, a potom je u manjim količinama kontinuirano krijumčare prema Zapadnoj Evropi.

Marihuana se krijumčari i iz pravca Crne Gore preko graničnih prelaza Brodarevo, Jabuka i Mehov krš, magistralnim putem, preko Prijepolja i Raške, a zatim ka graničnim prelazima s Mađarskom i Hrvatskom. Marihuana se iz Srbije u Hrvatsku i Mađarsku krijumčari preko graničnih prelaza, sakrivena u posebno pripremljenim „bunkerima” ili među drugom robom u automobilima ili kamionima.

Realizovane zaplene ukazuju na to da se automobilima ili redovnim autobuskim linijama uglavnom krijumčari od 10 do 30 kilograma, a teretnim vozilima od 40 do 100 kilograma, predočava se u studiji MUP-a.

Manja količina marihuane koja se krijumčari centralnom balkanskom rutom ostaje za potrebe lokalnog tržišta.

Proizvodnjom i krijumčarenjem marihuane i modifikovane marihuane „skank” ostvaruje se veliki profit, što upućuje na povezivanje OKG-a iz Srbije s onima u regionu i lakšu distribuciju ka Zapadnoj Evropi. Tako stečeni profit OKG-i infiltriraju u legalne privredne tokove.

Kriminalne grupe vešto prikrivaju i nadziru proizvodnju koja se obavlja u ruralnim područjima Srbije. Koriste sve savremenije sisteme za nadgledanje i vrše zloupotrebu na štetu distributera električne energije, a služe se i savremenim i bezbednim oblicima komunikacije.

Članovi kriminalnih grupa koje se bave uzgojem marihuane u veštačkim uslovima najčešće imaju kriminalnu prošlost koja nije vezana za krivična dela iz oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (PKS). Loša ekonomska situacija i mogućnost brze zarade faktori su koji utiču na tu kriminalnu aktivnost. Monolitni pristup trgovine PKS-u sve više ustupa mesto prometu više vrsta PKS-a i proizvodnji modifikovane marihuane „skank”, koja je osetljivija na promene tržišta.

Po rezultatima istraživanja, visokorizična upotreba kanabisa u Srbiji je retka, i prisutna kod 0,5 odsto odrasle populacije, što odgovara ukupnom broju od 14.000 do 28.000 ljudi. Približno polovina je starosti od 18 do 34 godine, navodi se u studiji Ministarstva unutrašnjih poslova.

O visokoj dostupnosti marihuane govori i podatak iz Nacionalnog istraživanja o stilovima života, s obzirom na to da je trećina ispitanika istakla da bi u roku od 24 sata najlakše mogla doći do marihuane. U prilog tome govore i zaplenjene količine marihuane. Poslednje tri godine plenjeno je u proseku 2,5 tone godišnje, što je znatno više nego ranijih godina.

M. Bozokin

Kilogram trave 1.500 evra, skanka 4.000

MUP-ov tim ukazuje na to da je vrlo teško odrediti količinu marihuane koja je potrebna za lokalno tržište u Srbiji, kao i visinu ostvarenog profita. Marihuana za uličnu prodaju obično se nabavlja u količinama od pola kilograma do kilograma, po 1.000 do 1.500 evra, u zavisnosti od dela krijumčarske rute na kojoj se nudi za prodaju. Uličnih dilera marihuane, za razliku od drugih PKS-a, ima kako u većim gradovima, tako i u manjim. Modifikovanu marihuanu („skank”)  prodaju u manjim pakovanjima, „kvoter” (0,2 do 0,25 grama) i „tera” (0,3 grama), po osam do deset evra. Cena modifikovane marihuane „skank” varira od 3.000 do 4.000 evra kilogram.