Na bankomatima napune džepove tuđim parama

odnosno čitača kartica s punjačem koji služi za nanošenje podataka na magnetnu pistu platnih kartica i mašina za mehaničko utiskivanje slovnih i brojnih oznaka na platne kartice. Sumnja se da su navedenom opremom trojica osumnjičenih izrađivali falsifikovane platne kartice, a potom ih koristili za plaćanje robe u prodajnim objektima i na taj način oštetili poslovne banke za oko milion dinara, objavili smo prekjuče.

Takvi i slični slučajevi organizovanog falsifikovanja i zloupotreba platnih kartica u južnoj Bačkoj javljaju se periodično, a s velikom štetom poslednji je bio u aprilu prošle godine, kada je jedan rumunski državljanin protivpravno prisvojio višemilionski iznos. Od tada, zapravo, serije takvih postupaka nema, iako bi se moglo komotno reći da je njihova, gotovo, ekspanzija, započeta krajem avgusta 2012. godine. Ali, zato se na području novosadske policije neretko deševaju slučajevi da građani dođu u posed tuđe kartice na razne načine, počevši od džeparenja, pa ih zloupotrebe i uzmu tuđ novac.

Statistika policije kazuje da s vremena na vreme u Srbiji „padne” neka grupa „aktivista” iz te oblasti kriminala iz Bugarske i Rumunije, dok naši „specijalci” u tome rade na njihovoj teritoriji jer im je takođe u tuđini, čak i ako ih snime kamere, teško utvrditi identitet.

Valja napomenuti da građani ne treba da zaziru od upotrebe platne kartice, zbog toga što postoji najjednostavniji način zašitite, a to je da se tastatura prekrije rukom kada se ukucava PIN. Naime, u toj specifičnoj vrsti krađe reč je o postavljanju uređaja sa „žabicama” za učvršćivanje, za nijansu većeg od originala, koji se zove „skimer”, na „usta” bankomata, uz nameštanje veoma male, mikrokamere, veličine čiodine glave, obično iznad tastature. Ima i drugih zgodnih lokacija gde se postavljaju novije generacije uređaja s viskom rezolucijom, koje koriste izgrednici.

Bilo kako bilo, otimačina se svodi na to da se u trenutku kada vlasnik ubaci karticu preko „skimera” očitavaju podaci, a kamerom se savršenim kvalitetom snima PIN. Kasnije lopovi vade podatke. Oni uza se imaju bele ili zlatne plastike, odnosno plastične kartice bez ikavih oznaka na sebi, koje izgledaju kao platne kartice, ali su jednobojne. Potom, preko magnetne piste očitavaju podatke i kasnije ih vade i upoređuju sa snimkom PIN-a na kameri i tako ih skidaju.

Postavljanje tog uređaja na bankomat traje najviše 20 sekundi, a ostavlja se u pogonu oko dva sata, dok kradljivci prate dešavanja iz svojih kola ili su negde u blizini. Izvršioci tih dela obično na razne načine prekriju lice da bi otežali identifikaciju.

Inače, klijenti mogu i vizuelno utvrditi da li je postavljen „skimer” jer postoji rupica u koju se stavlja kamera. Iako mala, vidljiva je golim okom. Pre upotrebe bankomata, ako je nešto sumnjivo, može se proveriti da li se radi o zloupotrebi, jer lažni uređaji veoma lako otpadaju ako ih proverite rukom. U takvim situacijama, ukucavanje PIN-a bi trebalo rukom zaštititi, ali može se i vizuelno obratiti pažnja na to da li je postavljen „skimer”. Ma kako je rupica sitna, vidljiva je.

Takođe, ako su „usta” bankomata sumnjiva, mogu se rukom, ili čak samo podvalačenjem pod ivicu nokta, raskrinkati. Ako se samo malo trgne, oprema tih izgredinka veoma lako otpada jer je samo blago nalepljena. Ti prestupnici, takođe, nekad stave preko postojeće tastature svoju, da bi očitali brojeve koji klijenti banke ukucavaju, ali to se još lakše uočava.

Neretko s pojavi slučaj da se kartice koriste u inostranstvu, pa kada ljudi to prijave, a potom kad se policiji dostavi izvod transakcija iz banke, često se utvrdi da je kartica sve vreme fizički bila kod vlasnika, a da je dan pre toga korišćena, na primer, u Indiji, Sjedinjenim Američčkim Državama, Južnoafričkoj Republici.

To se najčeše dešava kad se nešto plaća putem intereneta, odnosno kada se u inostranstvu skida novac, tako da se razlikuju dve situacije zloupotreba: jedna je kada se kod nas i skine podatak i podigne novac, dok je druga varijanta, kada korisnik kartice plaća robu ili usluge putem interneta, gde, uprkos brojnim zaštitama, podaci mogu da „procure”.

Tu je uglavnom reč o složenim softverskim sistemima, koji automatski napadaju zaštićene podatke o brojevima računa i kartica.

M. Vujačić

Skinuto dva miliona dinara

Pretprošle i prošle godine do aprila, nekoliko puta snimljeni su kamerama na novosadskim bankomatima postupci koji se dovode u vezu s postavljanjem uređaja skimera koji su očitavali podatke da bi potom podizali novac na bankomatima različitih banaka. Pri tome, nijedna banka nije uzeta posebno na tapet.

Do sada su ti izgrednici na području južne Bačke za dva meseca podigli na taj način više od dva miliona dinara s tuđih računa. Dosta klijenata banaka je brzo obeštećeno jer su one, po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, dužne da to učine kada utvrde bitne podatke u proveri pa se one na kraju javljaju kao oštećene i preuzimaju tu ulogu.