На банкоматима напуне џепове туђим парама

односно читача картица с пуњачем који служи за наношење података на магнетну писту платних картица и машина за механичко утискивање словних и бројних ознака на платне картице. Сумња се да су наведеном опремом тројица осумњичених израђивали фалсификоване платне картице, а потом их користили за плаћање робе у продајним објектима и на тај начин оштетили пословне банке за око милион динара, објавили смо прекјуче.

Такви и слични случајеви организованог фалсификовања и злоупотреба платних картица у јужној Бачкој јављају се периодично, а с великом штетом последњи је био у априлу прошле године, када је један румунски држављанин противправно присвојио вишемилионски износ. Од тада, заправо, серије таквих поступака нема, иако би се могло комотно рећи да је њихова, готово, експанзија, започета крајем августа 2012. године. Али, зато се на подручју новосадске полиције неретко дешевају случајеви да грађани дођу у посед туђе картице на разне начине, почевши од џепарења, па их злоупотребе и узму туђ новац.

Статистика полиције казује да с времена на време у Србији „падне” нека група „активиста” из те области криминала из Бугарске и Румуније, док наши „специјалци” у томе раде на њиховој територији јер им је такође у туђини, чак и ако их сниме камере, тешко утврдити идентитет.

Ваља напоменути да грађани не треба да зазиру од употребе платне картице, због тога што постоји најједноставнији начин зашитите, а то је да се тастатура прекрије руком када се укуцава ПИН. Наиме, у тој специфичној врсти крађе реч је о постављању уређаја са „жабицама” за учвршћивање, за нијансу већег од оригинала, који се зове „скимер”, на „уста” банкомата, уз намештање веома мале, микрокамере, величине чиодине главе, обично изнад тастатуре. Има и других згодних локација где се постављају новије генерације уређаја с виском резолуцијом, које користе изгредници.

Било како било, отимачина се своди на то да се у тренутку када власник убаци картицу преко „скимера” очитавају подаци, а камером се савршеним квалитетом снима ПИН. Касније лопови ваде податке. Они уза се имају беле или златне пластике, односно пластичне картице без икавих ознака на себи, које изгледају као платне картице, али су једнобојне. Потом, преко магнетне писте очитавају податке и касније их ваде и упоређују са снимком ПИН-а на камери и тако их скидају.

Постављање тог уређаја на банкомат траје највише 20 секунди, а оставља се у погону око два сата, док крадљивци прате дешавања из својих кола или су негде у близини. Извршиоци тих дела обично на разне начине прекрију лице да би отежали идентификацију.

Иначе, клијенти могу и визуелно утврдити да ли је постављен „скимер” јер постоји рупица у коју се ставља камера. Иако мала, видљива је голим оком. Пре употребе банкомата, ако је нешто сумњиво, може се проверити да ли се ради о злоупотреби, јер лажни уређаји веома лако отпадају ако их проверите руком. У таквим ситуацијама, укуцавање ПИН-а би требало руком заштитити, али може се и визуелно обратити пажња на то да ли је постављен „скимер”. Ма како је рупица ситна, видљива је.

Такође, ако су „уста” банкомата сумњива, могу се руком, или чак само подвалачењем под ивицу нокта, раскринкати. Ако се само мало тргне, опрема тих изгрединка веома лако отпада јер је само благо налепљена. Ти преступници, такође, некад ставе преко постојеће тастатуре своју, да би очитали бројеве који клијенти банке укуцавају, али то се још лакше уочава.

Неретко с појави случај да се картице користе у иностранству, па када људи то пријаве, а потом кад се полицији достави извод трансакција из банке, често се утврди да је картица све време физички била код власника, а да је дан пре тога коришћена, на пример, у Индији, Сједињеним Америччким Државама, Јужноафричкој Републици.

То се најчеше дешава кад се нешто плаћа путем интеренета, односно када се у иностранству скида новац, тако да се разликују две ситуације злоупотреба: једна је када се код нас и скине податак и подигне новац, док је друга варијанта, када корисник картице плаћа робу или услуге путем интернета, где, упркос бројним заштитама, подаци могу да „процуре”.

Ту је углавном реч о сложеним софтверским системима, који аутоматски нападају заштићене податке о бројевима рачуна и картица.

М. Вујачић

Скинуто два милиона динара

Претпрошле и прошле године до априла, неколико пута снимљени су камерама на новосадским банкоматима поступци који се доводе у везу с постављањем уређаја скимера који су очитавали податке да би потом подизали новац на банкоматима различитих банака. При томе, ниједна банка није узета посебно на тапет.

До сада су ти изгредници на подручју јужне Бачке за два месеца подигли на тај начин више од два милиона динара с туђих рачуна. Доста клијената банака је брзо обештећено јер су оне, по Закону о заштити корисника финансијских услуга, дужне да то учине када утврде битне податке у провери па се оне на крају јављају као оштећене и преузимају ту улогу.