Motociklisti imaju 250 puta veću šansu da poginu u Srbiji nego u EU

Osamnaestogodišnja T. B. iz Šida poginula je u četvrtak oko 22 časana na auto-putu Beograd–Šid kod Kuzmina. Do nesreće je došlo kada je motor na kojem je bila, zakačio točkovima postolje znaka koje obeležava radove na toj deonici puta. U tom trenutku ona je pala s motora i od zadobijenih povreda preminula na licu mesta. Navodno, oni su se kretali velikom brzinom.

Po nezvaničnim informacijama, mladić iz Hrvatske koji je upravljao motocikom zadobio je povrede, ali nije životno ugrožen.

Moto-asocijacija Srbije na svom sajtu navodi da je poginula T. B. bila simpatizer Moto-kluba „Šid”. Oni su uputili iskreno saučešće ožalošćenoj porodici i Klubu.

U drugoj nesreći u Novom Sadu, u petak nešto posle 14 časova na raskrsnici Bulevara paterijarha Pavla i Ilariona Ruvarca, na Telepu, na motociklu je, nakon sudara s automobilom, povređen za sada nepoznati muškarac.

Po statističkim podacima, u 2018. godini dogodilo se 489 saobraćajnih nezgoda s poginulima, a najranjiviji učesnici u saobraćaju su pešaci, biciklisti i motorizovani dvotočkaši i čine gotovo polovinu poginulih lica, odnosno 44 odsto.

U kategoriji motorizovanih dvotočkaša među nastradalima najzastupljenije su starosne grupe od 35 do 44 godina i od 25 do 34.

Statistika pokazuje da vozači skutera ili motora u Srbiji imaju 250 puta veću mogućnost za pogibiju nego da isto prevozno sredstvo voze u Evropskoj uniji jer je vozačka kultura u Srbiji daleko ispod standarda.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju motociklisti je neustupanje prvenstva prolaza motociklisti prilikom bočnog uključivanja na put s prvenstvom prolaza.

Na povećan broj nezgoda u kojima stradaju motociklisti utiče i neprilagođena brzina, preticanje, neraščišćeni putevi, neodgovarajuća oprema, alkohol, ali i slaba edukacija vozača.

Statistika Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuje da u 60 odsto slučajeva dolazi do sudara između vozača automobila i motociklista. Veliki broj udesa posledica je činjenice da vozači često previde motocikliste ili ih jednostavno ne vide. 

S druge strane, motociklisti moraju da budu svesni toga da ostali učesnici u saobraćaju ne očekuju znatno brže kretanje nego što je dozvoljeno na određenom delu puta ili naselju. Takođe, moraju sebe da maksimalno zaštite, odnosno da nose kacigu, da je zakopčaju i da nose zaštitnu opremu. Među značajnim rizicima je i preticanje s desne strane, kao i provlačenje između kolona vozila, takozvana cik-cak vožnja.

Šansa da se motociklisti povrede u saobraćaju je 45 puta veća nego za vozača automobila, tako da obavezno moraju da prate situaciju oko sebe. Ponekad vozači automobila ne paze na motore, razgovaraju telefonom, pričaju sa sagovornicima ili jednostavno ne gledaju u retrovizor. To su njihove greške na koje vozači motocikala moraju da budu spremni.

Po rečima stručnjaka, motociklisti treba da vode računa o brzini jer je brzina jedan od najčešćih faktora stradanja, treba da budu uočljivi jer drugi učesnici u saobraćaju često imaju problem da ih pravovremeno uoče i reaguju, prednje svetlo treba da bude stalno uključeno, a zaštitna oprema i motocikl što uočljivijih boja, sa što više reflektujućih materijala. Takođe, motociklisti treba da nose homologovanu, propisno zakopčanu kacigu, imaju obučene duge rukave i nogavice, a poželjni su i dodatni štitnici za vrat, kičmu, ruke i noge.

Visok stepen rizika stradanja motociklista i mopedista na putevima Srbije glavni je razlog realizacije projekta „Trening bezbedne vožnje za mopediste”. Reč je o projekatu koji Agencija za bezbednost saobraćaja organizuje u saradnji s lokalnim samoupravama u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju.

Vozači i putnici dvotočkaša su jedna od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju u Republici, a sprovođenje stručne, teorijske i praktične edukacije i obuke u oblasti bezbednosti saobraćaja doprinosi značajnom smanjenju stradanja u saobraćajnim nezgodama s učešćem vozača motocikla i mopeda, odnosno ukupnog broj stradalih u saobraćajnim nezgodama.

D. Nikolić