Monstrume srce izdaje iza rešetaka

On je tu dovezen iz zatvora “Zabela”, gde je služio kaznu doživotnog zatvora. Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija su saopštili da je Jovanoviću pozlilo u četvrtak oko 22 sata, u sobi u kojoj je bio smešten, nakon čega je prebačen u zavodski stacionar, gde mu je pružena sva medicinska pomoć i urađen EKG. Nakon toga je prevezen u Opštu bolnicu u Požarevcu, na Odeljenje intenzivne nege, gde je preminuo.

Apelacioni sud u Nišu osudio ga je za otmicu i produženo krivično delo silovanja dvanaestogodišnje devojčice. Na taj način potvrđena je presuda Višeg suda u Nišu kojom mu je izrečena najteža kazna predviđena Krivičnim zakonikom Srbije. To je prva izrečena kazna doživotnog zatvora, koja je propisana “Tijaninim zakonom”, koji je usvojen 2019. godine. Jovanović je bio višestruki povratnik koji je u zatvoru do sada proveo više od 20 godina.

Devojčicu je oteo 20. decembra 2019. godine i zlostavljao je narednih 10 dana. Devojčica je pronađena krajem decembra, a u potragu su bile uključene stotine pripadnika policije, BIA, Vojske Srbije, prijatelji, rođaci, kao i građani dobrovoljci. Jovanović se skrivao u svom rodnom selu Malča do 5. januara, kada je uhvaćen u blizini groblja.

Smrt “malčanskog berberina”, podsetila je i na Borislava Čolića, koji je pre 26 godine u Futogu pobio tročlanu porodicu Smiljanić.

On je  3. marta 2020. godine izgubio svest odmah posle vežbanja u teretani, odakle se vraćao s drugim osuđenicima. Komandir, koji je bio s njima u pratnji, odmah je pozvao zavodskog lekara, koji je pristupio reanimaciji sve do dolaska Hitne pomoći. I lekar Hitne pomoći je nastavio reanimaciju, ali je nakon 45 minuta pokušavanja da se oživi, morao da konstatuja smrt.

Podsetimo, Borislav Čolić je 21. februara 1996. pozvonio na vrata porodice Dobrivoja Smiljanića u Futogu, a kada mu je vrata otvorio Dobrivoje, ubio njega, na pragu, a potom i njegovu suprugu Miomirku, koja je bila u drugom stanju.

Tu se nije zaustavio, nego je, verovatno rešen da pobije sve koje zatekne u kući, ubio i njihovog trogodišnjeg sina Ivana, koji je bio na noši. Zatim je izvršio ono što je i bilo motiv surovog zločina – pljačku. Kako se ispostavilo, Čolić je iz stana pobegao s koferom u kojem je, po tvrdnji oca ubijenog Dobrivoja, bilo tadašnji 100.000 maraka.

– Čak je i u to krvavo vreme tako nešto bilo nezamislivo – rekao je neimenovani izvor koji je učestvovao u istrazi.

Motiv nezapamćenog ubistva, kako se kasnije ispostavilo, bila je pljačka. Smiljanići su važili za dobrostojeću porodicu. Dobrivojev otac je tvrdio da je iz kuće njegovog sina tada nestao kofer sa 100.000 nemačkih maraka.

Potraga za ubicom je krenula odmah nakon zločina. Radilo se danonoćno. Kada je pronađen, hapšenje je bilo samo početak.

On je bio ratni veteran, psihički i fizički spreman. Inspektori su se smenjivali u ispitivanju, gledali su da Čolića isprovociraju da na neki način prizna delo. Nisu mu davali da spava. Ali on je bio neverovatan, ispričao je inspektor upućen u taj slučaj.

– Stajao je uza zid i počeo da se umara, gubi koncentraciju. Onda bi u jednom trenutku, ukoliko ne bismo obraćali pažnju na njega, sklopio oči tako u stojećem položaju. Za desetak trenutaka, kada bismo ga prodrmali, bio je potpuno svež, kao da je celu noć spavao, pa bismo sve morali da krenemo iz početka – rekao je izvor iz istrage.

Na kraju je jedan od inspektora primenio psihološki trik.

– Čolić je bio proćelav i nervozan kada je gologlav. Na kraju smo mu dozvolili da nosi kačekt od kojeg se nije odvajao, a on je zauzvrat priznao na koji način je počinio zločin – dodao je isti izvor.

Tadašnji Okružni sud u Novom Sadu je 1998. osudio Borislava Čolića  na kaznu smrti. Sudija Slobodan Nadrljanski je na izricanju presude rekao da „brutalnost i monstruoznost Čolićevog dela navode na zaključak da bi svaki pokušaj njegove resocijalizacije bio nemoguć, te da je smrtna kazna neminovnost”. U međuvremenu, Srbija je ukinula smrtnu kaznu, pa je ona, shodno tome, i Čoliću preinačena na kaznu zatvora od 40 godina. Na slobodi je trebalo da se nađe početkom marta 2036. godine, kada bi imao 68 godina.

Poznat je i slučaj Mladena Ogulinca iz Starih Ledinaca, koji je 26. juna 2010. godine silovao i udavio osmogodišnju Mariju Jovanović, a zatim je dva meseca kasnije, 2. avgusta, na rođendan svoje žrtve, pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji u Centralnom zatvoru u Beogradu.

Ogulinac je, kako je ustanovljeno, umro usled infarkta, i nije dočekao suđenje. Sahranjen je u Novom Sadu, u strogoj tajnosti, bez prisustva rodbine, na grobnom polju gde se sahranjuju neidentifikovani i beskućnici.

Slobodan Jovanović, otac male Marije, tri nedelje posle tragedije, koja je njegovu porodicu zauvek zavila u crno, smogao je snage i pokrenuo inicijativu za donošenje Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima, poznatom kao “Marijin zakon”, koji je i usvojen 2013. godine. Na osnovu tog zakona napravljen je registar pedofila. U toj posebnoj evidenciji trenutno se nalazi 544 pravosnažno osuđenih, i u tom registru će njihova imena biti doživotno.

        M. Bozokin