Mlađi od 14 godina ne mogu krivično odgovarati

U trenutku kada je na Todorčevića, koji je spavao na kartonu pokriven starim ćebetom i ritama bacio zapaljene novine, sa S. J. su bila još dvojica trinaestogodišnjih dečaka. Utvrđeno je da dvojica maloletnika žive s porodicama, dok je treći smešten u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Sremskoj Kamenici.

Pošto sva trojica vinovnika tog, u Srbiji nezapamćenog zločina, imaju manje od 14 godina, oni po našem zakonu ne mogu krivično odgovarati pa su nakon saslušanja pušteni. Puštanje trojice dečaka odmah nakon davanja iskaza u policiji izazvalo je brojne negativne komentare, kako u Novom Sadu, tako i širom Srbije, jer je teško shvatiti i prihvatiti da se za takvo zlodelo u kojem je čovek izgoreo ne odgovara i da niko ne snosi odgovornost za to što su oni učinili, i što su u četiri sata iza ponoći bili na ulici.



Profesor Milan Škulić s Pravnog fakulteta u Beogradu ističe da je u Srbiji, kao i u svim državama bivše SFRJ, starosna granica za krivičnu odgovornost 14 godina.– U mnogim državama EU je i viša, a u retkim je niža – kaže Škulić. – Tamo gde je i niža, nisu moguće ozbiljne krivične sankcije za lica koja nemaju 14 godina. Snižavanje granice krivične odgovornosti ne bi bilo opravdano jer čak i da je niža, ne bi se mogle izricati ozbiljne sankcije.



On objašnjava da bi, ukoliko je ponašanje dečaka koji su počinili to delo rezultat teške zapuštenosti, mogli krivično odgovarati roditelji. Međutim, dodaje, to su u praksi retki slučajevi i teško se dokazuje veza između zapuštanja i dela koje je počinilo dete. Po njegovim rečima, za decu ispod 14 godina mogu se primeniti samo mere propisane socijalnom i porodičnom zaštitom.



Direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine Dragan Rolović ponavlja da deca koja su zapalila beskućnika neće odgovarati krivično, ali da to ne znači da će biti vraćena na ulicu bez kontrole jer oni sada, nakon počinjenog, ulaze u sistem socijalne zaštite.

– U svakom slučaju, roditelji su odgovorni, ali sada je to na proceni centara za socijalni rad – objašnjava Rolović, dodajući da su neke od mogućih mera prema tim dečacima pojačan nadzor pa čak i njihovo smeštanje u ustanovu ukoliko se proceni da je to neophodno. – U takvim slučajevima socijalni radnici najpre moraju da obrate pažnju na porodično okruženje iz kojeg potiču deca delinkventi.

Nikome ne ide u glavu kako tako nešto može da se desi. Ključno pitanje je zbog čega su deca bila u četiri ujutru na ulici, što nas ponovo vraća na porodicu.

Za psihologa Zorana Musterovića ključno je u pomenutom slučaju utvrđivanje činjenice da li su deca izazvala tragediju nepažnjom ili zbog ozbiljnih destruktivnih shvatanja. Zbog toga, kako kaže, stručne službe moraju odmah da reaguju da bi se što pre obavila procena jer, tačno je da se maloletnik ne može lečiti u zatvorenoj ustanovi, ali može se hospitalizovati na neko vreme.



LJ. Malešević

Nadzor u Centru za socijalni rad i Dečjem selu

Povodom tragičnog događaja u kojem je u noći između ponedeljka i utorka stradao beskućnik, a kao osumnjičeni indentifikovana trojica maloletnika, inspektori Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova obavljaju vanredni inspekcijski i vanredni nadzor nad stručnim radom Centra za socijalni rad Novi Sad i Doma za decu i omladinu „SOS Dečje selo dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici, saopšteno je.

Nakon obavljenog nadzora, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova će izveštaj objaviti na sajtu www.socijalnapolitika.vojvodina.gov.rs i izdati saopštenje o naloženim merama za otklanjanje eventualnih nepravilnosti u radu ustanova socijalne zaštite.

Tužilaštvo naložilo policiji provere i podnošenje prijava

Policijskoj upravi u Novom Sadu naloženo je da, nakon prikupljanja potrebnih obaveštenja o događaju u kojem je posle ponoći u utorak na Bulevaru oslobođenja život izgubila jedna osoba, Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu podnese krivičnu prijavu protiv maloletnika zbog teškog krivičnog dela protiv opšte sigurnosti u vezi s izazivanjem opšte opasnosti, saopštilo je juče Više javno tužilaštvo.

Takođe, policiji je naloženo da obavi provere da li je u konkretnom slučaju izvršeno i krivično delo zapuštanja maloletnog lica, za koje može odgovarati ne samo roditelj nego i staratelj ili neko drugo lice koje ima dužnost zbrinjavanja i vaspitanja maloletnika. Ukoliko postoje osnovi sumnje da je izvršeno i to krivično delo, krivična prijava biće podneta Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, kao nadležnom za postupanje, dodaje se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.  Inače, kako „Dnevnik” nezvanično saznaje, policiji nije prijavljen nestanak nijednog od trojice maloletnika koji se dovode u vezu s tragičnim događajem u kojem je usled zadobijenih opekotina preminuo beskućnik Dragutin Todorčević. Trojica dečaka koji se dovode u vezu sa zločinom su iz socijalno ugroženih porodica, stanuju u neuglednim objektima, a jedan je štićenik Dečjeg sela.

M. V.

 

KO JE NASTRADALI DRAGUTIN TODORČEVIĆ IZ FUTOGA

U Domu bio pesnik, umetnik... pa pobegao na ulicu

Životna priča Dragutina Todorčevića, beskućnika koji je umro u stravičnim mukama kada ga je u noći između ponedeljka i utorka na ulici zapalio dvanaestogodišnji dečak s drugarima, bila je teška i tužna. Međutim, uprkos svemu, taj čovek je neko vreme živeo u Prihvatilištu za beskućnike u Futogu i vodio je aktivan život, ispunjen umetnošću.



Futoški prihvatni centar je napustio pre dve godine, ali je u njemu svakako ostao upamćen, a o svom životu govorio je pre tri godine i pred kamerama Radio-televizije Vojvodine.– Životni put me ovde naveo, jednostavno – kazao je Dragutin. – Kad je došlo bombardovanje, ekonomski sam pukao, brak mi je pukao. Posle sam se odao alkoholu. I tako sam bio po ulicama svakojakim, ostao sam na ulici. 



Dodao je da je u Prihvatilištu završio nakon što su mu ukrali štake na ulici.– Jednom su mi ukrali štake, zvao sam policiju, a policija je onda zvala Crveni krst. I doveli su me ovde – ispričao je Dragutin.Kako se saznaje, on je u Prihvatilištu učestvovao u izložbama, pesničkim večerima, predstavama... Tako je bio učesnik izložbe „Šire od svetlosti“, koju je otvorio recitovanjem svojih stihova. Kao pesnik-amater učestvovao je čak i u Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu. Iako beskućnik, učestvovao je čak i u dobrotvornim akcijama.



Dragutin i njegovi cimeri iz Prihvatilišta pokazali su empatiju i veliko srce učestvujući u tradicionalnoj novogodišnjoj akciji kićenja jelki. Sav novac prikupljen prodajom ukrasa doniran je udruženju DEBRA, čiji su osnivači roditelji dece-leptira – dece obolele od teške i neizlečive bolesti osetljive kože, bulozne epidermolize.



Todorčević je, zajedno s još jednim korisnikom usluga Prihvatilišta, svojevremeno ukrasio i pobedničku jelku na humanitarnoj akciji. Uz jelku, ukrašenu na temu bajki, osmislili su i lik Krcka Oraščića od papira, radeći u svojoj maloj stolarskoj radionici napravljenoj od ostave. Yeparac koji su za potrebe izrade jelke dobili od Ministarstva tada je iznosio svega 1.000 dinara.



Rukovodilac Prihvatilišta za beskućnike Anđelka Barać potvrdila je da je pokojni Todorčević bio korisnik te ustanove dve godine u dnevnom boravku.

– Prešao je i na trajni smeštaj u Domu u Futog, ali ga je samovoljno napustio s jednom ženom, koja je takođe živela u našoj ustanovi – rekla je Anđelka Barać. – Oboje su bili alkoholičari, s tim što je on bio veoma agresivan u takvom stanju. Iznajmili su stan u Novom Sadu, ali kada je ona umrla, on je počeo da se smuca po ulicama. Zvali smo ga nazad u Dom, ali nije hteo da dođe.



– Rođen je u Futogu, gde je nekada imao lepo imanje, a otac je petoro dece. Svi su odrasli ljudi, jedna ćerka mu živi u Beočinu, a druga deca su u inostranstvu – saopštila nam je Anđelka Barać.